Istraživanje portala Biznis.rs: Minimalna zarada u regionu i EU (2)

Najniže plate teško prate inflaciju u vremenu krize

AnalizaNovacPoreziPoslovanjeRegionSrbija

11.9.2022 11:01 Autor: Marko Andrejić 41

Najniže plate teško prate inflaciju u vremenu krize Najniže plate teško prate inflaciju u vremenu krize
Pregovori o minimalnoj ceni rada za 2023. godinu ulaze u samu završnicu. Sledeća sednica Socijalno-ekonomskog saveta (SES) zakazana je za utorak, 13. septembar, a... Najniže plate teško prate inflaciju u vremenu krize

Pregovori o minimalnoj ceni rada za 2023. godinu ulaze u samu završnicu. Sledeća sednica Socijalno-ekonomskog saveta (SES) zakazana je za utorak, 13. septembar, a ukoliko ne dođe do dogovora između poslodavaca, sindikata i države konačnu reč o visini „minimalca“ daće Vlada Srbije do 15. septembra.

Kako stvari trenutno stoje, male su šanse za postizanje kompromisa, pošto su pregovaračke strane ostale pri svojim prvobitnim stavovima. Zato se čini da minimalna zarada u Srbiji ni u narednoj godini neće dostići minimalnu potrošačku korpu, koja se “cilja” već neko vreme. Najrealnija opcija je da dođe do povećanja od 14,3 odsto, koliko je bila poslednja ponuda države, što bi prag minimalca podiglo na 40.020 dinara, uz povećanje neoporezive osnovice za 12,5 odsto – na 21.712 dinara, i smanjenje doprinosa Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) za jedan odsto.

Biznis.rs vam u dva nastavka donosi poređenje minimalnih zarada u zemljama regiona i Evropske unije, uz prikaz njihovog kretanja tokom poslednjih godina, komentare analitičara i predstavnika poslodavaca i sindikata.

Predsednik Centra za dostojanstven rad i naučni saradnik Instituta za radno pravo Mario Reljanović smatra da minimalna zarada ne sme da se vezuje za minimalnu potrošačku korpu jer ona predstavlja iznos koji mesečno troše najsiromašnije porodice u Srbiji za osnovne potrebe.

“Cilj minimalne zarade ne sme biti izjednačavanje sa najsiromašnijima, već se njen rast mora usmeriti na neki racionalniji pokazatelj, kao što su realni troškovi života. U suprotnom mi zapravo težimo tome da radnik u Srbiji bude minimalno plaćen, toliko da dostigne najsiromašnije, a to nije put za izlazak iz siromaštva već za njegovu reprodukciju”, ocenjuje Reljanović u razgovoru za Biznis.rs.

Druga sporna tačka za njega je to što se minimalac utvrđuje u septembru za celu sledeću godinu.

Minimalna cena rada koja bude utvrđena tokom septembra 2022. godine važi do 31. decembra 2023. godine, dakle punih 15-16 meseci tokom kojih će se dogoditi mnogo toga što će je dodatno obesmisliti, a tu pre svega mislim na ukupnu inflaciju i naročito na poskupljenje komunalnih usluga i životnih namirnica. Ono što se može kupiti za minimalnu zaradu danas neće moći da se kupi već za četiri meseca, kada zvanično počne da se primenjuje, a da ne pričamo o periodu do kraja naredne godine”, navodi on.

Izvor: Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije

Crna Gora prestigla Srbiju u minimalnim zaradama

Što se tiče pozicije Srbije u odnosu na region, kada je reč o minimalnoj zaradi, naš sagovornik kaže da je teško izdvojeno pričati o našoj zemlji jer se i troškovi života i prosečne zarade dosta razlikuju u državama regiona.

“Može se reći da je tu prisutan isti trend – one države koje beleže više zarade, više izdvajaju i za minimalne plate. U tom smislu smo, na primer, veoma daleko od Slovenije, Hrvatske i Crne Gore, pa i Mađarske, ali se nalazimo ispred Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Albanije i Bugarske. Nešto smo malo ispred Rumunije. Za nas bi od svih pomenutih zemalja zanimljivo bilo analizirati kako je Crna Gora od ove godine uvela minimalnu zaradu od 450 evra. Veličina i struktura tržišta i zaposlenosti nije sasvim uporediva sa Srbijom, ali se određene ideje mogu preneti i na naš sistem”, kaže Reljanović.

Na pitanje koliko rast zarada u Srbiji prati inflaciju, on navodi da „pokušava da je prati, naročito u javnom sektoru, dok u privatnom to ide znatno sporije“.

“Problem sa inflacijom koja prati oporavak privrede nakon Covid šoka 2020. godine jeste u tome što određeni artikli koji su od naročitog značaja za zadovoljenje osnovnih potreba ljudi poskupljuju više od navedenog proseka. Tako je hrana, prema nekim podacima, poskupela za oko 20 odsto, što zarade nisu ispratile, niti će ispratiti. Nezahvalno je, međutim, pratiti podatke samo na osnovu jedne ili dve godine. Srednjoročni trendovi će biti jasni tek nakon pet i više godina, a nadam se da će do tada inflacija ponovo biti spuštena na jednocifren iznos na godišnjem nivou”, zaključuje Mario Reljanović.

Izvor: Unslpash.com

Unija poslodavaca Crne Gore upozorava na negativne posledice po privredu

Iz Unije poslodavaca Crne Gore za Biznis.rs navode da su se poslednja tri povećanja minimalne zarade u ovoj susednoj zemlji desila u junu 2019. godine (sa 193 na 222 evra), oktobru 2021. godine (sa 222 na 250 evra) i u januaru 2022. god (sa 250 na 450 evra). Navedenim povećanjima prethodio je duži vremenski period, od 2013. godine, u toku kojeg je minimalna zarada iznosila 193 evra.

„Budući da se zakonom regulisana minimalna zarada odnosi na sve poslodavce u Crnoj Gori, bilo da dolaze iz javnog ili privatnog sektora, u Uniji poslodavaca Crne Gore (UPCG) smo mišljenja da prilikom razmatranja visine minimalne zarade treba biti veoma oprezan i da posebnu pažnju treba usmeriti ekonomskim faktorima, odnosno pitanju da li je stepen privrednog razvoja i produktivnosti privrede takav da može prihvatiti novi iznos minimalne zarade bez većih komplikacija koje bi u perspektivi mogle ugroziti funksionisanje privrede. Stoga, uvažavajući činjenice u vezi sa inflacijom i drugim socioekonomskim indikatorima koji ukazuju na slabljenje kupovne moći stanovništva, smatramo da bi prosto usklađivanje visine minimalne zarade sa tim okolnostima, a bez sagledavanja onih koje su vezane za performanse privrede u datom momentu, nesporno dovele do dodatnog opterećenja privrede što u perspektivi za posledicu može imati brojne negativne posledice„, ocenjuju crnogorski poslodavci.

Trenutno je minimalna zarada u Crnoj Gori utvrđena na iznos od 450 evra, što je deo poreske reforme koja je počela sa važenjem od 1. januara 2022. godine, a koja je podrazumevala povećanje minimalne zarade uz značajno smanjenje doprinosa, navode naši sagovornici.

Uveden je neoporezivi deo zarade do 700 evra i ukinuti su doprinosi na zdravstveno osiguranje. Na ovaj način, opterećenje minimalne zarade od 450 evra iznosi nešto oko 115 evra, pa tako bruto minimalna zarada iznosi oko 565 evra. Poređenja radi, ranije važeća minimalna zarada od 250 evra neto podrazumevala je opterećenje od otprilike 160 evro, što je donosilo bruto iznos od 410 evra“, ističu iz Unije poslodavaca Crne Gore.

U Hrvatskoj veći problem medijalna neto plata

Dražen Oreščanin iz hrvatske Udruge glas poduzetnika kaže za Biznis.rs da se minimalna plata u Hrvatskoj usklađuje jednom godišnje, odnosno krajem tekuće godine se definiše za sledeću.

Prema njegovim rečima, do sada je to jedno usklađivanje godišnje bilo dovoljno, ali ako se nastavi sa ovako visokim stopama inflacije on smatra da bi bilo dobro razmisliti i o opciji da se minimalac usklađuje polugodišnje ili čak kvartalno, na svaka tri meseca.

„Uz kretanje inflacije svakako bi trebalo uzeti u obzir i socijalni faktor, budući da su firme koje isplaćuju minimalne plate najčešće u niskoprofitabilnim delatnostima, poput prerađivačke industrije, i u krajevima gde radnici nemaju puno opcija. Takođe treba imati u vidu da je nivo obrazovanja radnika koji primaju minimalnu zaradu u proseku nizak“, navodi naš sagovornik.

On podseća da je za 2022. godinu u Hrvatskoj definisana minimalna neto plata od 3.750 kuna, odnosno 500 evra. U odnosu na 2021. godinu ona je povećana za 350 kuna, odnosno nešto manje od 50 evra. Na taj iznos plate nema poreza na dohodak, a na ovaj neto iznos poslodavac još uplaćuje državi iznos za penzijsko i zdravstveno osiguranje.

U Hrvatskoj trenutno minimalac prima oko 51.000 zaposlenih, što je malo više od tri odsto ukupnog broja zaposlenih, i to nije veliki broj. Ono što je puno veći problem je medijalna neto plata koja u Hrvatskoj iznosi oko 6.500 kuna, odnosno oko 870 evra – to znači da polovina svih zaposlenih prima zaradu koja je manja od tog iznosa – a koja je uz inflaciju i rast cena, prvenstveno hrane i energenata, nedovoljna za normalan i dostojanstven život četvoročlane porodice sa dve plate“, ocenjuje Dražen Oreščanin.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja o minimalnim zaradama u regionu i EU: Minimalac u Srbiji među najnižim u zemljama regiona i Evropi

  • Maša

    11.9.2022 #1 Author

    Ne tesko, nego ne mogu da isprate…

    Odgovori

  • Tina

    11.9.2022 #2 Author

    Crna Gora treba da nam je primer

    Odgovori

  • GOCA BG

    11.9.2022 #5 Author

    Ljudi koji primaju minimalac nisu mogli pristojno da zive ni pre inflacije,sada ne znam bez dva posla ako ne rade,da li mogu osnovne stvari da priuste .

    Odgovori

  • Dragana

    11.9.2022 #8 Author

    Prica u prazno. Nista bez 800e

    Odgovori

  • Milisavka

    11.9.2022 #10 Author

    Postalo je nemoguće

    Odgovori

  • VERA

    11.9.2022 #11 Author

    Minimalna zarada ne može da zadovolji kupovinu osnovnih životnih namirnica.

    Odgovori

  • Milovan94

    11.9.2022 #12 Author

    Sa našim minimalcem i inflacijom se ne može preživeti

    Odgovori

  • MAJA

    11.9.2022 #13 Author

    To je nemoguća misija, takoreći

    Odgovori

  • STRAHINJA

    11.9.2022 #14 Author

    Srpski minimalac tesko da prati i redovno, a kamoli stanje inflacije

    Odgovori

  • GAGA

    11.9.2022 #15 Author

    Vazno da oni imaju avione i kamione i jedu za dz u Skupstinskom restoranu

    Odgovori

  • TATJANA

    11.9.2022 #16 Author

    Ne mogu ni da prate

    Odgovori

  • MARA

    11.9.2022 #17 Author

    I sa povećanjem minimalca će isto živeti, obzirom na inflaciju..

    Odgovori

  • VILENJAK

    11.9.2022 #19 Author

    Ma nije moguće da se to dešava „ekonomskom tigru“…

    Odgovori

  • LEPOSAVA

    11.9.2022 #20 Author

    Jedva se prezivljava i sa vecim a kamoli sa manjim platama

    Odgovori

  • VANJA

    11.9.2022 #21 Author

    Jako tesko!

    Odgovori

  • Moon

    11.9.2022 #22 Author

    Dva posla ce motati da se rade da bi se prezivelo

    Odgovori

  • DANIJELA

    11.9.2022 #23 Author

    Odnos nasih prosecnih zarada i cena osnovnih zivotnih namirnica nije realan a da o zaradama ispod prosecnim ne govorimo… jako tesko i tuzno.

    Odgovori

  • MAJALG

    11.9.2022 #24 Author

    I dok nije bilo ove krize tesko su se pratila inflacija, sada sa ovakvom inflacijom nije ni za ocekuvati nista bolje samo gore.

    Odgovori

  • LUKA

    11.9.2022 #26 Author

    Tesko da mogu da podnesu

    Odgovori

  • MARE

    11.9.2022 #27 Author

    Ne samo najnize , ne prate ni one malo vise

    Odgovori

  • LIMUN ŽUT

    11.9.2022 #28 Author

    Uvek možemo da se udavomo, hajde da plivamo.

    Odgovori

  • Boba3

    11.9.2022 #30 Author

    Udjes u radnju i vidis cene, sve ti je jasno

    Odgovori

  • Dzebac

    11.9.2022 #32 Author

    Bice tesko i sve teze

    Odgovori

  • Ika

    11.9.2022 #33 Author

    Nesto mora da se menja, inace odsmo u propast

    Odgovori

  • BRANA19

    12.9.2022 #34 Author

    Neki ljudi sa minimalcem jedva preživljavaju…

    Odgovori

  • SUNCOKRET

    12.9.2022 #35 Author

    Mislim da je i u Sr biji kao u Hrvatskoj. 1/3 zaposlenih prima minimalac.

    Odgovori

    • Darko

      22.11.2022 #36 Author

      Da si pročitao članak vidio bi da u Hrvatskoj samo 3% zaposlenih prima minimalac, u Srbiji je to oko 25%.

      Odgovori

  • BOJANA

    12.9.2022 #37 Author

    Ovu inflaciju teško da prate većina primanja kod nas.

    Odgovori

  • Dunja5

    12.9.2022 #38 Author

    Pristojna plata za zivot je 1000e u ovoj zemlji… Ljudi sa minimalcem prezivljavaju dan za dan sigurno…

    Odgovori

  • LEKI

    17.9.2022 #39 Author

    Jako teska situacija

    Odgovori

  • BIJUTI27

    10.1.2024 #41 Author

    Beznadežno teška situacija

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.