Novo poglavlje za Grčku posle 12 godina evropske kontrole finansija i reformi

Evropska komisija saopštila je da će okončati pojačanu kontrolu grčke ekonomije, što znači i kraj dužničke krize u Grčkoj koju je izazvala svetska ekonomska kriza iz 2008. godine i koja je tu zemlju zamalo izbacila iz evrozone. Nakon 12 godina nadzora EK došao je istorijski dan za Grčku i Grke, koji okreću novu stranicu, saopštio je prošle subote premijer Kirijakos Micotakis.

U svom pismu grčkom ministru finansija Hristosu Staikourasu (Christos Staikouras), komesar EU za ekonomiju Paolo Đentiloni (Paolo Gentiloni) rekao je da je Grčka ispunila najveći deo svojih obaveza prema članicama evrozone i postigla efikasnu primenu reformi uprkos uticaju pandemije i rata u Ukrajini.

„Dvadeseti avgust predstavlja novu polaznu tačku za Grčku i njene stanovnike, uzimajući u obzir da je naša zemlja tada zvanično izašla iz programa pojačanog ekonomskog nadzora, te je tako postigla još jedan važan nacionalni cilj“, kaže ministar finansija Grčke Hristos Staikouras u izjavi za Biznis.rs.

Kako je naveo, to je bilo moguće zahvaljujući činjenici da je Grčka „ispunila veliki deo svojih političkih obaveza u otežanim okolnostima uzrokovanim pandemijom virusa Covid-19 i, skorije, ruskom vojnom agresijom na Ukrajinu“, kako su primetili potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis i evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni.

“Okončanje programa povećanog nadzora, koji prati ranu isplatu Međunarodnom monetarnom fondu i ukidanje kontrole kapitala, zatvara – nakon 12 godina – teško poglavlje za našu zemlju. Grčka se vraća u evropsku normalnost i prestaje da bude izuzetak u evrozoni. Ovo važno dostignuće plod je prepoznavanja velikih napora i još većih žrtvi stanovnika Grčke, kao i ekonomske politike njene vlade”, ističe ministar Staikuros i dodaje da je ono višestruko korisno:

“Jer – jača položaj zemlje na međunarodnim tržištima, omogućava dodatne podsticaje za dinamiku rasta naše zemlje i privlačenje investicija, i garantuje određeni stepen slobode u ekonomskoj politici, naravno u regulatornim okvirima koji važe za sve članice Evropske unije. Takođe, približava nas ostvarenju poslednjeg velikog cilja koji smo postavili, odnosno ponovnom dobijanju rejtinga investicionog ranga”, zaključio je naš sagovornik.

Grčki ministar finansija istakao je da je njegova zemlja tokom poslednje tri godine dokazala da je, uprkos nesvakidašnjim krizama na više nivoa i novim panevropskim i međunarodnim izazovima, grčka ekonomija postala dinamičnija i otpornija, odnosno jača u svakom pogledu.

“Nastavljamo vredno da radimo kako bismo je učinili još produktivnijom, otvorenijom, modernijom i inkluzivnijom”, rekao je ministar finansija Grčke Hristos Staikouras za Biznis.rs.

Nemačka na čelu “Trojke”

Podsetimo, grčka vlada se 2010. godine, u trenutku teškog finansijskog stanja zemlje, obratila za pomoć Evropskoj uniji (EU), Evropskoj centralnoj banci (ECB) i Međunarodnom monetarnom fondu (MMF). Takozvana „Trojka“ je Grčku u tri navrata kreditirala sa 289 milijardi evra, tražeći pritom mere štednje kako bi se poboljšale javne finansije i napunila državna blagajna.

Atina je morala da smanji penzije i plate, podigla je poreze, zaustavila javno zapošljavanje i smanjila budžete uprava, bolnica i javnih ustanova.

Tokom naredne decenije, grčka privreda se smanjila za četvrtinu, a raspoloživi prihodi grčkih građana pali su za trećinu zbog politike štednje koju je sprovodila vlada u Atini. Hiljade mladih Grka napustilo je zemlju u potrazi za poslom jer je nezaposlenost dostigla vrhunac od 27,8 odsto 2013. godine.

Stroge uslove spasavanja Grčke uglavnom je diktirala Nemačka, a Grci su umalo bili izbačeni iz evrozone 2015. godine. Tadašnji premijer Aleksis Cipras stavio je tražene uslove paketa pomoći i na referendumsko glasanje. Iako su ih birači odbacili, Cipras je ipak sproveo reforme.