Turska pokušava da zadrži “kratkoročnih” 75 milijardi dolara od investitora

Priliv novca u imovinu denominovanu u turskim lirama stvara dilemu za kreatore monetarne politike u ovoj evroazijskoj zemlji, koji razmatraju kako da ograniče spekulativne kratkoročne tokove, a da pritom ne uguše važan izvor podrške za valutu.

Stranci su uložili procenjenih 75 milijardi dolara u valutne derivate sa visokim prinosima i fondove tržišta novca, privučeni referentnom kamatnom stopom Turske od 37 odsto, jednom od najviših u svetu. Ovi tokovi deo su strategije, u kojoj investitori pozajmljuju novac jeftino u inostranstvu i ulažu ga tamo gde su prinosi viši.

Kada se tome dodaju slična ulaganja domaćih štediša, obim novca u kratkoročnim instrumentima postaje razlog za zabrinutost.

 Zvaničnici žele da izbegnu ponavljanje prethodnih situacija — poslednji put tokom rata između Irana i Izraela — kada su investitori masovno rasprodavali imovinu u lirama, primoravajući vlasti da potroše milijarde dolara i podignu kamatne stope kako bi obuzdale posledice.

U tom kontekstu, vlada razmatra uvođenje poreza na prinose fondova tržišta novca, izvestio je Bloomberg. Takvi fondovi drže ulaganja vredna tri biliona lira (62 milijarde dolara), prema podacima platforme za finansijsku analizu Fon Turkey.

Porez bi pogodio domaće i strane institucionalne investitore, čiji profiti — za razliku od profita individualnih štediša — nisu oporezovani. Tursko ministarstvo finansija i centralna banka nisu odmah odgovorili na zahteve za komentar.

Predlog poreza „verovatno ima za cilj da ograniči brze odlive novca i izbegne rizik od volatilnosti valute“, rekao je glavni ekonomista QNB Turkey Erkin Isik. On procenjuje da strani „carry trade“ investitori drže ekvivalent od oko 10 milijardi dolara u lirskim fondovima tržišta novca, dok je preostalih 65 milijardi dolara u valutnim terminskim ugovorima.

Planirani porez bi, u suštini, trebalo da smanji privlačnost kratkoročnih instrumenata i usmeri novac ka stabilnijim, dugoročnijim ulaganjima. On dolazi nakon što su vlasti uvele veću volatilnost kursa kako bi trgovinu valutnim terminskim ugovorima učinile manje jednostranom opkladom.

Turska mora pažljivo da balansira. Isti „carry trade“ tokovi pomogli su obnovi deviznih rezervi i podržali liru, što predstavlja ključni stub strategije monetarnih vlasti za obuzdavanje inflacije. Upitan nedavno o prilivu „vrućeg novca“, guverner centralne banke Fatih Karahan rekao je da nerado taj trend karakteriše kao rizičan.

Kreatori politike takođe ne mogu da rizikuju preokret domaćih investicionih tokova. Visoke kamatne stope i postepeno jačanje valute u inflaciono prilagođenom, odnosno „realnom“, smislu podstakli su turske štediše da svoj novac zadrže u lirskim instrumentima umesto u dolarima. Viši porezi i niže kamatne stope oslabili bi taj podsticaj.

Centralna banka je već efektivno ublažila finansijske uslove tako što je finansiranje banaka prebacila na svoju glavnu stopu od 37 odsto, sa više stope od 40 odsto koju je koristila nakon početka rata između Irana i Izraela. To je ponovo podstaklo očekivanja da bi u septembru moglo doći do smanjenja kamatnih stopa, iako je inflacija i dalje znatno iznad ciljanog nivoa.

Za sada, ukupan prinos od ulaganja u liru kroz „carry trade“ ostaje među najvišima u svetu. Imovina denominovana u lirama donela je investitorima od početka godine prinos od oko 11,2 odsto, što je manje samo od prinosa u Brazilu, Argentini i Kolumbiji, prema podacima koje je prikupio Bloomberg.

Kamatne stope, čak i ako do kraja godine budu smanjene za 200 baznih poena, što većina očekuje, ostaće među najvišima u svetu.