Zašto kamate na dinarske kredite privredi rastu duplo brže nego na evro zajmove?

Banke u Srbiji povećale su u prvoj polovini godine kamate na nove kredite, a najizraženije poskupljenje zabeleženo je kod dinarskih zajmova odobrenih privredi koja je istovremeno povećala zahteve za kreditiranjem u pooštrenim uslovima.

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), kamatne stope na ukupne nove kredite preduzećima u dinarima povećane su tokom prvih šest meseci 2026. godine za 0,9 procentnih poena – sa 6,2 na 7,1 odsto. Najveće poskupljenje zabeleženo je kod investicionih zajmova koji su na kraju drugog tromesečja ove godine u odnosu na kraj prošle godine povećani sa 7,2 na 8,9 odsto.

Krediti za obrtna sredstva u proseku su odobravani po kamatnoj stopi od 6,8 odsto u odnosu na 6,1 na kraju četvrtog kvartala 2025, pokazuje Izveštaj o inflaciji za avgust.

Najveći rast u ceni zaduživanja privrede dogodio se u prvom kvartalu, i to za 0,5 procentnih poena u proseku, da bi od aprila do jula trošak narastao za dodatnih 0,2 procentna poena.

Krediti u evrima umereno poskupeli

Interesantno je da zajmovi u evrima nisu ni blizu poskupeli kao dinarski. Cena zaduživanja kod ovih kredita za privredu porasla je za pola godine sa 4,8 na 5,1 odsto, dok je kamatna stopa kod investicionih kredita – koji su u dinarima najviše poskupeli – u evrima bila tek neznatno veća, za 0,1 procentni poen.

Narodna banka Srbije navodi da su kamatne stope na nove kredite u evrima tokom drugog kvartala ove godine povećane u skladu sa rastom euribora u rasponu od 20 do 30 b.p. u iščekivanju povećanja kamatnih stopa Evropske centralne banke (ECB), koje je realizovano sredinom juna.

Ako ima mesta analogiji u rastu kamatnih stopa na dinarske i evro kredite, onda bi se moglo pretpostaviti da bi razlog za ovako veliki rast od 0,8 procentnih poena na nove zajmove u nacionalnoj valuti moglo biti identično iščekivanje promene osnovne kamatne stope i u Srbiji.

Podsetimo, NBS nije menjala referentnu kamatnu stopu već dve godine, a tome pogoduje i niska julska inflacija od 1,9 odsto, mada bazna kamatna stopa ostaje na visokih 4,5 odsto.

Dekan Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić za Biznis.rs kaže da banke kao profesionalne institucije prilikom odobravanja kredita upravljaju rizikom, koji ima više komponenata i da od toga zavisi kolika će biti cena zaduživanja, a ne samo od iznosa kamatne stope.

„Jedan je valutni rizik i on se ogleda kod kredita u referentnim stopama i razlikama između njih, dok postoje i operativni, kreditni i pojedinačni rizik nekog klijenta. I svi ovi rizici čine riziko-premiju koja se dodaje na bazičnu kamatnu stopu. Danas se sve više kamatne stope određuju, pogotovo prema privredi, prema svakom pojedinačnom klijentu“, objašnjava on.

Iz tog razloga se ne može govoriti o univerzalnoj kamatnoj stopi jer kompanije imaju svoj kreditni rejting koje banke vrednuju i prirodno je da klijent koji je rizičniji dobije lošiju ponudu.

„To će se ogledati kroz veću zaštitu, jače instrumente obezbeđenje, ali i kroz veću kamatnu stopu. Ovaj rast kamata je slika upravo toga – kalkulacije koje banke prave prema klijentima“, kaže Grubišić.

Iznenađuje neravnomeran rast

Iako priznaje da je to stvar poslovne politike banke, Grubišić ocenjuje da generalno ne bi trebalo da razlike između dinarskih i evro kredita za isti proizvod budu značajnije nego što su bile – „to je za mene malo iznenađenje, ali to je poslovna politika naših banaka“.

“Ako je razlika bila 2,5 procentnih poena za isti proizvod adekvatnog evro i adekvatnog dinarskog kredita, mogu možda kao posledica rizika oba da poskupe za po 0,5. Skočili su određeni rizici – operativni, kreditni, pojedinačni i u skladu sa tim su oba poskupela za po 0,5. To je moje profesorsko razmišljanje. A da dinarski poskupi značajnije nego evro, to ne razumem”, ističe sagovornik.

Međutim, to je upravo ono što se dogodilo u prvih šest meseci ove godine – kamatne stope na ukupne kredite privredi povećane su za 0,8 procentnih poena, dok su na zajmove u evrima skočile za 0,3 odsto.

Zoran Grubišić ocenjuje da nije isključeno da se u strukturi klijenata koji su se opredelili za dinarske kredite nalaze nešto rizičnije kompanije, ali i dodaje da bi za zaključak bio potreban detaljniji uvid u strukturu kreditiranja.

Profesor ističe da su generalno rizici nešto porasli i da postoje očekivanja tržišta, a i banke sa tim kalkulišu, da će centralne banke morati možda još da podignu kamatnu stopu.

Pooštreni uslovi kreditiranja

Anketa o kreditnoj aktivnosti banaka pokazuje da su standardi po kojima su banke odobravale kredite privredi pooštreni u drugom tromesečju ove godine i da se tokom trećeg kvartala očekuje dalje zaoštravanje.

Rizik koji je najviše uticao na ovo pooštravanje jesu skuplji izvori kreditiranja, a navode se i rast percepcije rizika, konkurencija banaka i manja spremnost za preuzimanje rizika.

Sa druge strane, privreda je povećala tražnju za svim vrstama kredita u periodu od aprila do jula, a dalji rast tražnje očekuje se tokom trećeg tromesečja, pri čemu će on biti vođen tražnjom za dinarskim kreditima, koji su, podsetimo, značajnije poskupeli od evro zajmova.

Banke su istakle da su povećane kamatne marže za sve vrste kredita privredi, dok su provizije i naknade, maksimalan iznos zajma, zahtevi u pogledu kolaterala i ročnosti pooštreni za sve korisnike. Slična kretanja se očekuju i u nastavku godine.

Za razliku od privrede, novi dinarski krediti stanovništvu su za šest meseci poskupeli za 0,4 procentna poena, sa 8,1 na 8,5 odsto, dok su u evrima porasli sa 4,6 na 4,8 odsto.

Najveći rast na kraju drugog kvartala u odnosu na kraj prošle godine zabeležen je kod stambenih zajmova, i to sa 10 na 11,7 odsto kada su u pitanju dinari, dok su najzastupljeniji zajmovi odobreni u evrima praktično ostali na približno sličnom nivou.

Očekuje se pad stambenog kreditiranja

Istovremeno, kreditni standardi za odobravanje kredita stanovništvu nisu menjani, a očekuje se da tako i ostane u nastavku godine.  

Banke ističu da se u drugom tromesečju, uprkos povećanju troškova finansiranja kreditne aktivnosti prema sektoru stanovništva, to nije odrazilo na pooštravanje kreditnih standarda.

Predviđanja bankarskog sektora su da će u pretposlednjem kvartalu ove godine doći i do blagog ublažavanja cena usled smanjenja kamatnih marži na dinarske kredite, dok se kod deviznih i devizno indeksiranih kredita očekuje njihovo dalje povećanje za ovu kategoriju klijenata.

Izveštaj o inflaciji NBS pokazuje da je trenutno ukupno zaduženje stanovništva premašilo dug privrede, a niže povećanje kamata za građane i bolji kreditni uslovi ukazuju da je na domaćem tržištu to kategorija koja je poželjnija za kreditiranje.

Dekan Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić kaže da je to posledica analize bankara koji imaju svoje relacije o tome koliki deo kreditnog portfolija treba da ide prema privredi, a koliki prema stanovništvu.

„Ovde su procenili svojim analizama da je potrebno podići tražnju ka stanovništvu, a zašto je to tako treba pitati banke“, naveo je on.

Stanovništvo je u drugom kvartalu povećalo tražnju za svim kreditima, a banke ocenjuju da je na rast tražnje najviše uticala potreba za kupovinom trajnih potrošačkih dobara i nekretnina, refinansiranje postojećih obaveza, kao i rast zarada i kretanja na tržištu nekretnina.

Međutim, sledeći kvartal, prema predviđanjima bankara, doneće smanjenje tražnje za deviznim stambenim zajmovima, ali i dalji rast dinarskih potrošačkih kredita.