Tri loše vesti za najjače ekonomije – prinosi na obveznice rastu enormno brzo

Finansijskim krugovima se u utorak u razmaku od nekoliko sati raširila informacija o enormnom rastu troškova zaduživanja nekoliko najvećih ekonomija svetam, jer više cene nafte podstiču zabrinutost zbog inflacije.

Prinosi na desetogodišnje obveznice Sjedinjenih Američkih Država dostigli su najviši nivo od januara 2025. godine, objavio je CNBC samo pola sata nakon što je objavljeno da su troškovi zaduživanja u Japanu dostigli 30-godišnji maksimum.

Troškovi zaduživanja u SAD su porasli dok trgovci nastavljaju da odmeravaju dešavanja na Bliskom istoku, nakon što su američke snage ranije izvele nove napade na Iran, a jedan tanker je pogođen nepoznatim projektilima u blizini obale Omana u Ormuskom tesnacu.

Eskalacija je pogurala cene nafte naviše. Fjučersi naftnog derivata WTI viđeni su u porastu većem od jedan odsto na iznos iznad 87 dolara po barelu, dok je nafta Brent premašila 92 dolara.

„Bez jasnog puta ka ponovnom otvaranju moreuza nakon šest meseci rata, zabrinutost zbog inflacije ostaje povišena. Neizvesnost u pogledu izgleda politike Federalnih rezervi, fiskalne brige i rastuće izdavanje dugova povezanih sa veštačkom inteligencijom izvršili su pritisak na obveznice“, navela je Ulrike Hofman-Burkardi, glavna investiciona direktorka za Severnu i Južnu Ameriku i globalna šefica za akcije u UBS-u.

„Volatilnost prinosa će se verovatno nastaviti u kratkom roku“, ocenila je.

Investitori takođe prate sastanak ministara finansija G20 u Ešvilu u Severnoj Karolini, kao i niz domaćih ekonomskih podataka tokom ove nedelje, uključujući one o rastu indeksa menadžera nabavke (PMI), slobodnim radnim mestima i fluktuaciji radne snage, dok se podaci o zaposlenosti van poljoprivrednog sektora očekuju u petak.

Prinos na 10-godišnju američku državnu obveznicu je glavno merilo za hipoteke, auto-kredite i dugove po kreditnim karticama i porastao je za tri bazna poena na 4,788 odsto, dostigavši najviši nivo od 14. januara 2025. godine.

Prinos na dugoročniju 30-godišnju državnu obveznicu, koji teži da prati geopolitičke događaje, porastao je za više od dva bazna poena na 5,272 odsto.

Prinos na dvogodišnju državnu obveznicu, koji se obično kreće u skladu sa kratkoročnim odlukama Federalnih rezervi o kamatnim stopama, porastao je za više od celog baznog poena na 4,362 procenta.

Oboren japanski rekord star 30 godina

Sa druge strane Pacifika, japanski referentni troškovi zaduživanja porasli su u utorak na najviši nivo u poslednje tri decenije, nakon što je američki ministar finansija Skot Besent nagovestio da očekuje akciju Tokija i Banke Japana kako bi se pružio oslonac padajućem jenu.

Japanski 10-godišnji prinos porastao je u utorak za šest baznih poena i prvi put od 1996. godine prešao iznos od tri procenta, dok investitori posmatraju fiskalne pritiske u predstojećem budžetu te zemlje.

Globalne obveznice su takođe bile pod pritiskom, jer je ponovno rasplamsavanje vojnih neprijateljstava između SAD i Irana tokom vikenda obnovilo strahove od inflacije. Prinosi na obveznice se kreću u obrnutom smeru u odnosu na cene.

Jenom se trgovalo na nivou od 160,1 za dolar, čime je treći uzastopni trgovački dan probijena granica od 160, za koju neki trgovci smatraju da povećava verovatnoću intervencije na valutnom tržištu. SAD i Japan su krajem jula sproveli retku zajedničku intervenciju kako bi podržali jen, ali je valuta u međuvremenu izgubila veći deo tog dobitka.

Američki ministar finansija Skot Besent izjavio je za CNBC u intervjuu početkom ove nedelje da ima informacije koje tržište nema. “Moje je uverenje da će japanska vlada i Banka Japana preduzeti korake koji će dovesti do jačeg jena.“

Besent je naglasio potrebu da Japan iskomunicira svoj put ka fiskalnoj održivosti, kao i „povećanje kamatnih stopa“, tokom odvojenih sastanaka sa japanskom ministarkom finansija Sacuki Katajamom i guvernerom Banke Japana Kazoom Uedom.

Katajama je rekla novinarima da su se SAD i Japan dogovorili da nastave koordinisane napore kako bi postigli uređena kretanja jena radi obezbeđivanja stabilnosti globalnog tržišta, i da ostaju spremni da reaguju kao odgovor na nerazumna tržišna kretanja, prenosi Reuters.

Višegodišnji pad jena sve više zabrinjava Tokio jer slabija valuta podiže troškove uvoza i povećava pritisak na potrošačke cene.

To brine i Vašington, prema rečima analitičara, zbog potencijalne mogućnosti da Japan, koji je najveći strani vlasnik američkog državnog duga, finansira intervenciju velikom prodajom američkih obveznica u trenutku kada su dugoročni troškovi zaduživanja već pod pritiskom. Veliki potezi na japanskom tržištu mogli bi takođe destabilizovati globalna tržišta i potencijalno oslabiti dolar.

Viši troškovi zaduživanja u Japanu u utorak odražavaju rastuće šanse za povećanje kamatne stope Banke Japana u septembru, kao i prilagođavanje tržišta u pogledu krajnje (terminalne) stope sa 1,5 odsto na 1,75 odsto ili više, rekao je Takuđi Okubo, generalni direktor u kući Japan Macro Advisors.

Krajnja (terminalna) stopa jeste najviša kamatna stopa na koju se očekuje da će centralna banka pomeriti svoju politiku u tekućem ciklusu pre nego što napravi pauzu ili počne da je smanjuje. Japanska referentna stopa trenutno iznosi jedan odsto.

Trošak zaduživanja od tri procenta na 10 godina jeste „visok iz istorijske perspektive, ali to jednostavno predstavlja još jedan korak za Japan u ostavljanju deflacije u prošlosti i pridruživanju ostatku sveta u kojem je inflacija od dva odsto dostižna normalnost“, rekao je Okubo.

Dugoročni troškovi zaduživanja u Velikoj Britaniji na 28-godišnjem maksimumu

Istovremeno je loša vest stigla i sa Starog kontinenta – prinosi na dugoročnije britanske državne obveznice takođe su naglo porasli, što označava više troškove zaduživanja za vladu Endija Bernama.

Prinos, odnosno kamatna stopa na 30-godišnju obveznicu, skočio je za devet baznih poena na 5,88 odsto, što je najviši nivo od marta 1998. godine, piše Guardian.

Ovo dolazi u trenutku kada cene nafte nastavljaju da rastu, pri čemu je nafta Brent porasla za 1,7 odsto na 92,1 dolar po barelu. Američki WTI je viši za 1,9 odsto i iznosi 87,35 dolara po barelu.

“Prinosi na britanske obveznice rastu i primamljivo je okriviti faktore specifične za Veliku Britaniju za to. Ali prinosi na državne obveznice rastu širom sveta, posebno u Americi. To ne znači da je Velika Britanija van opasnosti. Mi i dalje moramo da plaćamo višu kamatnu stopu u poređenju sa sličnim zemljama, što ukazuje na to da nas investitori vide kao rizičnije mesto za svoj novac. To odražava kombinaciju političkog rizika, niskog rasta i uporne inflacije”, izjavio je Tomas Pju (Thomas Pugh), glavni ekonomista u revizorskoj, poreskoj i konsultantskoj firmi RSM UK.

Energetski šok i pretnja od rastuće inflacije su važni faktori. Inflaciona očekivanja su bitna jer inflacija nagriza kupovnu moć fiksnih isplata koje obveznica nosi. Kada investitori veruju da bi inflacija mogla ostati povišena, oni zahtevaju viši prinos kao kompenzaciju, ukazao je on.

“Ali postoji mnogo više od toga, posebno za dugoročnije obveznice. Vlade i dalje troše kao da su kamatne stope blizu nule i kao da su njihove ekonomije u krizi. Budžetski deficit u Velikoj Britaniji će ove godine verovatno biti blizu četiri odsto BDP-a, a u SAD blizu šest procenata, U isto vreme ovo zaduživanje postaje sve teže za finansiranje”, istakao je Pju.

Velika Britanija će potrošiti oko 3,7 odsto nacionalnog dohotka samo za plaćanje kamata na svoj dug. Drugim rečima, zadužujemo se više da bismo pokrili račune za kamate, čime se povećava rizik od daljeg rasta javnog duga i podstiču globalni investitori da zahtevaju veću premiju za rizik, naveo je on.

Takođe postoji i pitanje kredibiliteta, rekao je.

Inflacija je u Velikoj Britaniji i SAD bila iznad cilja tokom većeg dela proteklih pet godina, što otvara pitanja o tome da li će se održivo vratiti na dva odsto. U međuvremenu, razne vlade nisu ispunile obećanja o smanjenju deficita. Kreditori stoga moraju u cenu koju su spremni da plate da ukalkulišu mogućnost više inflacije i većeg izdavanja obveznica.

“Glavni nerešeni problem o kome se ćuti jeste rast ekonomskog populizma. Postoji logika populizma, bilo da dolazi sa desnice ili sa levice. Obe verzije sklone su da favorizuju ekspanzivnu fiskalnu politiku – smanjenje poreza, veću potrošnju ili oboje – tolerišu višu inflaciju i opiru se naporima centralnih banaka da ponovo uspostave stabilnost cena”, kazao je Pju.

Ako se takve politike nastave dovoljno dugo bez korekcije kursa, rizici od finansijske i valutne nestabilnosti se povećavaju. Globalni investitori razumeju dokle takve politike mogu dovesti.

Pored ogromne ponude državnih obveznica, i privatni sektor počinje više da se zadužuje. Očekuje se da će kompanije iz oblasti veštačke inteligencije ove godine pozajmiti oko 500 milijardi dolara za izgradnju centara za podatke – radi poređenja, britanska vlada će pozajmiti oko 160 milijardi dolara. To povećava konkurenciju za kapitalom i gura prinose naviše. Nijedan od ovih faktora ne deluje privremeno, te stoga prinosi na obveznice rastu kako bi to nadoknadili.