EBRD: Udeo loših kredita u regionu na istorijskom minimumu

Udeo problematičnih kredita u zemljama centralne, istočne i jugoistočne Evrope pao je na istorijski minimum, iako je njihov ukupan iznos prvi put nakon nekoliko godina ponovo porastao, pokazuju najnoviji podaci Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Prema najnovijem izdanju NPL Monitora, stopa nekvalitetnih kredita (NPL) u regionu na kraju 2025. godine iznosila je 1,86 odsto, što predstavlja novi istorijski minimum. Istovremeno je ukupan iznos problematičnih kredita porastao 4,5 odsto, na 28,6 milijardi evra, čime je prekinut trend njihovog smanjenja iz prethodnih godina.

NPL stopa nastavila je da pada uprkos rastu nominalnog iznosa problematičnih kredita, jer je ukupan kreditni portfolio banaka rastao brže, piše Bankar.me.

Za razliku od ukupnog regionalnog trenda, Crna Gora je tokom 2025. zabeležila značajan pad obima nekvalitetnih kredita.

Prema podacima EBRD-a, obim NPL-ova u Crnoj Gori smanjen je 13,2 odsto, što predstavlja jedan od najvećih padova među posmatranim zemljama. Srbija je takođe zabeležila značajno smanjenje, od 11,9 odsto.

Stopa problematičnih kredita u Crnoj Gori na kraju 2025. iznosila je 3,0 odsto, što je za 1,1 procentni poen manje nego godinu ranije.

Podaci EBRD-a pokazuju i da je pokrivenost problematičnih kredita rezervacijama u Crnoj Gori iznosila 52,5 odsto, dok je neto NPL stopa bila 1,4 odsto. Odnos nekvalitetnih kredita prema BDP-u iznosio je 1,8 odsto.

Najveći rast u Sloveniji, Rumuniji i Mađarskoj

Kretanja se, međutim, značajno razlikuju od zemlje do zemlje.

Najizraženiji rast obima problematičnih kredita zabeležen je u Sloveniji, gde je tokom godine povećan čak 53,9 odsto, prvenstveno zbog slučajeva restrukturiranja u prerađivačkom sektoru.

U Rumuniji je obim NPL-ova porastao 13 odsto, a u Mađarskoj 9,5 odsto.

Poljska je i dalje najveće tržište problematičnih kredita među posmatranim zemljama, sa oko 7,3 milijarde evra, iako je njihov obim tokom godine smanjen 4,1 odsto.

Iako osnovni pokazatelji ukazuju na otpornost bankarskih sistema u regionu, EBRD upozorava da su kreditni rizici i dalje izraženi u pojedinim delovima ekonomije.

Građevinski sektor beleži najveću stopu problematičnih kredita, dok znake pritiska pokazuje i sektor komercijalnih nekretnina.

Posebnu pažnju zahtevaju i krediti malim i srednjim preduzećima, naročito kompanijama koje zavise od izvoza i više su izložene geopolitičkim tenzijama i neizvesnostima u međunarodnoj trgovini.

EBRD ukazuje i na potrebu pažljivog praćenja potrošačkog kreditiranja.

Jedan od pokazatelja na koji EBRD skreće pažnju jeste smanjenje prosečne pokrivenosti problematičnih kredita rezervacijama.

Na nivou regiona taj pokazatelj smanjen je za 1,5 procentnih poena i na kraju 2025. iznosio je 62,7 odsto.

U zemljama centralne i istočne Evrope koje su članice Evropske unije istovremeno je značajno smanjen udeo kredita klasifikovanih u Stage 2 kategoriju – sa 10,4 na 8,5 odsto. Reč je o kreditima kod kojih je kreditni rizik značajno povećan od trenutka odobravanja, ali još nisu klasifikovani kao problematični.

Udeo Stage 3 kredita, odnosno kreditno oštećenih plasmana, ostao je relativno stabilan na oko dva odsto.

EBRD ocenjuje da su bankarski sistemi zemalja regiona do sada izbegli značajnije pogoršanje kvaliteta aktive, uprkos složenom ekonomskom okruženju. Ipak, rizik od ponovnog gomilanja problematičnih kredita nije nestao.

Geopolitičke tenzije, fragmentacija svetske trgovine, slabiji izgledi za privredni rast i visoke kamatne stope mogu dodatno opteretiti sposobnost dužnika da uredno izmiruju obaveze, posebno u malim i otvorenim ekonomijama centralne, istočne i jugoistočne Evrope.

EBRD zbog toga naglašava značaj ranog prepoznavanja problema u kreditnim portfolijima, ciljanog nadzora i pravovremenog rešavanja problematične aktive.

NPL Monitor obuhvata 17 zemalja centralne, istočne i jugoistočne Evrope, među kojima je i Crna Gora, a objavljuje se dva puta godišnje u okviru Bečke inicijative.

Pad problematičnih kredita dolazi u periodu daljeg jačanja regulatornog i sanacionog okvira, koji CBCG usklađuje sa standardima EU, uključujući početak primene MREL pravila (Minimum Requirement for Own Funds and Eligible Liabilities – minimalni zahtev za sopstvena sredstva i prihvatljive obaveze banke).