Uredbe samo na papiru, privrednici spremaju tužbe protiv odgovornih

Udruženje turističkih agencija i turističkih radnika Srbije “Inicijativa TAS” najavilo je da će podići optužnice protiv odgovornih lica za neispunjavanje niza uredbi Vlade Republike Srbije, kao i zakona koji se, prema njihovim rečima, u našoj zemlji konstantno krše.

Zastupnik ovog udruženja Dragan Subotić rekao je na konferenciji za novinare da je odlukom njihovog stručno-pravnog tima odlučeno da se optužnice podignu protiv predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić, ministarke trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjane Matić i protiv turističke inspekcije koja selektivno sprovodi Zakon o inspekcijskom nadzoru.

“Uredba broj jedan koja nije sprovedena, a za koju niko nije snosio konsekvence, jeste Uredba o kreditima za likvidnost”, rekao je Subotić i dodao da je država ova sredstva putem Fonda za razvoj odredila kao pomoć privredi, ali da se ne radi ni o kakvoj pomoći koja se dobija, već da je reč o izuzetno povoljnim kreditima.  

“Na poziv državnih organa privrednici su aplicirali za ove kredite i čekali su ih pune dve godine. Kredit za likvidnost, svejedno da li se obraćate poslovnoj banci ili Fondu za razvoj, znači da su vam sredstva preko potrebna u tom trenutku, a ne za dve godine”, rekao je zastupnik ovog udruženja.  

“Zbog pasivnosti samog Fonda za razvoj, odnosno Ministarstva privrede i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, koje je trebalo da ukaže na problem najugroženijih delatnosti, da se stavi prioritet u odobravanju kredita, došlo je do urušavanja domaćih privrednika, do proglašenja stečaja i bankrota brojnih privrednih subjekata jer su čekajući na taj kredit izgubili svako moguće finansiranje iz sopstvenih rezervi”, rekao je Subotić.

Pored uredbe koja se sprovodi preko Fonda za razvoj, druga uredba koja, kako kaže Subotić, nije sprovedena, jeste ona o preraspodeli državne pomoći. Ona se pre svega odnosila na lokalne samouprave, koje su po svojim statutima dužne da se pobrinu za privredne delatnosti na teritorijama svojih opština.

“Veoma mali broj, svega 12 odsto svih opština Republike Srbije, sprovelo je ovu uredbu i pomoglo svojim najugroženijim delatnostima”, kazao je on.

Komentarišući finansijsku pomoć države zastupnik Inicijative TAS rekao je da smo mi jedina zemlja koja je imala ovakve pakete državne pomoći “apsolutno besmislene i linearno postavljene”.

 “Umesto da se pomogne privredi pomagalo se raznim radnicima u toj privredi, jer država zna da nema novca i da ako dođe do velikog otpuštanja radnika po zakonu mora da snosi troškove za lica prijavljena na birou određeni broj meseci, odnosno mesečne apanaže, koje mora da izdvaja za nezaposlene, a koji su otpušteni usled krize”, rekao je Subotić i dodao da je država, da bi to sprečila, dala minimalce sa raznim uslovima privrednicima kako ne bi smeli da da otpuštaju radnike.

„Turizam i ugostiteljstvo su dobili 7,2 lična dohotka za 24 meseca koliko traje kriza u privredi. Kada se to podeli i kada se oduzmu porezi i doprinosi, ispada da su privrednici dobili državnu pomoć u iznosu od 4.600 dinara mesečno“, rekao je Subotić.

Treća uredba, koja, prema njegovim rečima, nije sprovedena odnosi se na brojne poslovne banke. Naime, sve banke su sa Republikom Srbijom potpisale ugovor da će pod olakšanim okolnostima i po dobrim uslovima odobravati kredite posebno za likvidnost najugroženijim delatnostima, a nijedna banka to nije učinila.

“Pre nego što će biti proglašeno vanredno stanje u našoj zemlji, tačno od 16. februara 2020. godine, sve banke su preko svog udruženja donele jednoglasnu odluku da turistički sektor i sve radnike u turističkom sektoru stave na crnu listu. Svi naši radnici u turizmu nisu mogli da dobiju čekove, svima kojima je isticala kreditna kartica dalje nije produžena i svaka firma koja se bavi turizmom nije mogla da aplicira kod poslovnih banaka ni za jedan kredit”, naglasio je Subotić.

Kada je reč o zaštiti potrošača, predsednik Udruženja potrošača “Efektiva” Dejan Gavrilović rekao je da u poslednje dve godine osiguravajuće kuće nisu obeštetile ni jednog putnika agencija koje su propale. On se osvrnuo i na uredbu o zamenskim putovanjima rekavši da se to udruženje suštinski ne protivi pomoći države turističkim agencijama, ali da su oni podneli zahtev za proveru podataka pre donošenja uredbe.

„Mi smo tražili da se utvrde novčani tokovi poslovanja turističkih agencija, da se uradi revizija obezbeđenja putovanja, smatrajući da su polise osiguranja nedovoljne da pruže kompletnu zaštitu putnicima. Uredba je doneta, a nijedan interes potrošača nije uvažen“, rekao je Gavrilović.