Zašto je zlato izgubilo skoro petinu vrednosti od početka rata u Iranu?

Zlato je poznato kao sigurno utočište, imovina u koju „se beži“ u kriznim vremenima, kada se očekuje da će novac, ali i druge vrste imovine kao na primer akcije ili obveznice gubiti vrednost.

Tada investitorima nije primarna zarada, pošto ulaganje u zlato ne nosi nikakav prinos, već očuvanje vrednosti.

Međutim, poslednjih mesec dana stvari ne funkcionišu tako. Naime, od 1. marta, baš od trenutka kada su SAD i Izrael napali Iran, cena zlata krenula je nizbrdo. Iako rat na Bliskom istoku po pravilu vuče za sobom neki vid naftnog šoka, odnosno rast cene nafte, što se i desilo, tržišta ne da nisu reagovala kupovinom zlata, već naprotiv – prodajom, piše Danas.

Cena fine unce zlata (28,35 grama) je 2. marta vredela 5.310 dolara, da bi usledio pad do 4.426 dolara 23. marta, pad od skoro 20 odsto. Poslednja dva dana cena zlata se ponešto oporavila na 4.550 dolara.

Ono što ovu situaciju čini različitom od prethodnih je to što je poslednjih godinu dana cena zlata ostvarila skoro pa nezabeležen rast. Tokom 2025. godine zlato je poskupelo za čak 65 odsto da bi 28. januara ove godine dostigla istorijski rekordnih 5.417 dolara.

Zapravo, cena zlata skoro pa neprestano je rasla od kraja septembra 2022. godine. Od najniže vrednosti tada do 29. januara ove godine zlato je dobilo čak 240 odsto na vrednosti.

Nikola Stakić, univerzitetski profesor i portfolio menadžer upravo ukazuje na tu okolnost da je u prethodnom periodu cena zlata rasta čak i više nego vrednosti tehnoloških akcija, što nije uobičajeno.

„Priroda ove krize naterala je centralne banke, investicione fondove i to naročito sa Bliskog istoka da likvidiraju, odnosno prodaju zlato, kako bi nadomestili pad prihoda petrodolara“, objašnjava sagovornik Danasa.

Zlato je i dalje sigurno utočište, ali prema njegovim rečima, na kratak rok, svi žele da obezbede gotovinu, jer vrednost finansijske aktive, poput akcija, obveznica i neke berzanske robe pada.

„Osim toga koriste priliku i da unovče profite koje su ostvarili dosadašnjim rastom cene zlata, jer ne treba zanemariti ogroman rast zlata u periodu pre ove krize“, napominje Stakić.

U ovoj situaciji zanimljivo je da više faktora deluje na to da cena zlata pada.

Centralne banke prodaju zlato i kupuju naoružanje

Mihailo Đurđević, potpredsednik Senzal global equity fonda ističe da se radi o prirodnoj korekciji nakon velikog rasta cene, ali i da nekoliko drugih faktora deluje.

„Recimo Poljska centralna banka je saopštila da više neće kupovati zlato, već da će ga prodavati da bi kupovala naoružanje. Ako cena nafte nastavi da raste i neke druge centralne banke biće prinuđene da prodaju zlato da bi kupovale naftu. Zlato se ne kupuje da bi se čuvalo zauvek, već da bi se čuvala vrednost imovine, ali se i prodaje kada su potrebna sredstva“, napominje on.

Sa druge strane, investitori traže ulaganja sa većim prinosima. Đurđević ukazuje da je dolar ojačao, kao i da su i porasli prinosi na američke obveznice, pa sada investitori ulažu u tu aktivu.

On ističe da za zlato važi i dalje da je to „ratna imovina“, koje predstavlja zaštitu da se ceo sistem ne slomi.

U vremenima kada se predviđa kriza zlato jeste utočište, ali kada se događaj desi, kao što je sada rat u Iranu, onda se prodaje da bi se obezbedio novac.

„Kako će ići dalje cena zlata, teško je reći. Zavisi od daljih dešavanja. Recimo, ako bi sada rat prestao i smirile se cene nafte i ako bi prestale tenzije između SAD i Kine, cena zlata bi pala. Ali ako se i dalje nastavi sa konfliktima, onda može i da raste“, ocenjuje Đurđević.