Zbog jačanja dolara skuplji uvoz nafte

„Logično je da će na ekonomije u razvoju, koje su uvoznici roba, poseban uticaj imati cena energenata u dolarima. Imamo kotaciju nafte u dolarima, i u tom smislu ljudi smatraju da kada cena crnog zlata na svetskoj berzi padne za 10 odsto da će se sniziti i cena goriva na pumpama. Ali to se neće desiti upravo zbog jakog dolara. Neto efekat pada cene nafte u dolarima na svetskoj berzi za nas će biti manji nego za dolarske zemlje“, objašnjava u razgovoru za Biznis.rs ekonomista Aleksandar Stevanović.

Na svetskim berzama vrednost nafte je u četvrtak bila oko 97 dolara, dok je početkom juna iznosila 124 dolara.

Dolar je prvi put u dvadeset godina dostigao vrednost evra, tako da će nam biti skuplji uvoz onoga što se kotira u dolarima, a to je pre svega nafta.

„Kada pogledamo nacionalne račune, moraćemo više da izvozimo u evrima da bismo kupili istu količinu roba koja se prodaje u dolarima“, objašnjava Stevanović.

Sadašnja vrednost dolara i njegov uticaj na cenu gasa videće se tek u narednom periodu.

„Za gas imamo naftnu formulu koja se izračunava u odnosu na cenu nafte na svetskom tržištu. S obzirom na to da se ona izračunava na nivou prosečne cene u poslednjih devet meseci, tek će analize pokazati uticaj jačeg dolara na cenu gasa“, ocenjuje naš sagovornik.

Jak dolar predstavlja problem za zemlje koje moraju da servisiraju dug u američkoj valuti. Za Srbiju to neće biti veliko opterećenje jer je nivo javnog duga u dolarima sveden na nivo onoga koliko izvozimo u zemlje koje dominantno koriste dolar u međunarodnim tokovima.

„U sadašnjem odnosu, gde je dolar ojačao za 10 odsto, u odnosu na dolarsko učešće u javnom dugu od 11 odsto to povećava osnovicu za otprilike jedan procenat. Nama se javlja mnogo veći problem što je na svetskom tržištu došlo do rasta kamata, a to nam ograničava emitovanje obveznica, barem na evrotržištima gde teško da možemo da ih ponudimo ispod četiri odsto. To znači da je skočila cena refinansiranja našeg duga. Dobro je što nismo i dalje prezadužena zemlja i što javnim dugom upravljamo tako da je on u mnogo boljem stanju u odnosu na pojedine zemlje Evropske unije“, zaključuje Aleksandar Stevanović.