Među najavljenim novostima predložena i objedinjena naplata poreza i doprinosa

Promena statusa privrednika ubuduće samo u APR-u

InovacijeIzdvajamoPoreziPoslovanje

15.11.2022 15:06 Autor: Ljiljana Begović 0

Promena statusa privrednika ubuduće samo u APR-u Promena statusa privrednika ubuduće samo u APR-u
Privredni subjekti više neće morati u Poreskoj upravi da prijavljuju sve promene statusa u toku godine, već je dovoljno da to učine samo u... Promena statusa privrednika ubuduće samo u APR-u

Privredni subjekti više neće morati u Poreskoj upravi da prijavljuju sve promene statusa u toku godine, već je dovoljno da to učine samo u Agenciji za privredne registre (APR) koja će dostaviti sve potrebne podatke.

Ovu promenu je najavio koordinator za poresku kontrolu u Poreskoj upravi Dragan Agatunović, učestvujući na panel diskusiji “Fiskalni i finansijski aspekti poslovanja preduzetnika”, u organizaciji Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Agatunović je istakao da će ova novina smanjiti troškove preduzetnicima čiji broj raste drugu godinu zaredom, pa ih je u prvih šest meseci ove godine bilo 20 odsto više. Tako je njihov ukupan broj prvi put premašio 300.000.

“Za ovako snažan rast, između ostalog, zaslužna je uspešno sprovedena reforma paušalnog oporezivanja koja je 2020. godine, posle više decenija, uvela jasne kriterijume za utvrđivanje poreza i donela predvidljivije uslove poslovanja za najmanje biznise”, naveli su učesnici.

Predstavnici NALED-a najavili su još jednu novost koja bi pomogla privrednicima u Srbiji, a to je objedinjena naplata poreza i doprinosa, kako bi preduzetnici svih kategorija, osim onih sa ličnom zaradom, obaveze za porez i doprinose plaćali na jedan URJP (uplatni račun javnih prihoda).

Foto: NALED

Učesnici panel diskusije bavili su se i ocenama Evropske komisije za Srbiju u 2022. godini.

“Srbija je ocenjena kao umereno pripremljena u oblasti preduzetništva i industrijske politike. Napredak je postignut usvajanjem akcionog plana za strategiju državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima koji su u vlasništvu Srbije, kao i uspostavljanjem portala za e-Konsultacije koji ima za cilj da poveća učešće privrednih subjekata u javnim konsultacijama i transparentnost zakonodavnog postupka”, rekla je menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u Irena Đorđević, predstavljajući pregled stanja preduzetništva u Srbiji.

Ona je navela i preporuke da u 2023. godini Srbija treba da nastavi da radi na povećanju predvidljivosti poslovnog okruženja, kroz direktno uključivanje privrede u proces. Takođe, neophodno je dodatno usvojiti novu strategiju razvoja malih i srednjih preduzeća (MSP) i preduzetništva, kao i preraspodeliti budžetska sredstva za podsticaj stranih direktnih investicija za finansijsku i tehničku podršku MSP.

Đorđević je u svom izlaganju prenela i rezultate OECD indeksa politika malih i srednjih preduzeća.

“Za period 2019-2020. kao ključna dostignuća Srbije izdvajaju se uvođenje portala eUprave, unapređenje pristupa MSP uslugama poslovne podrške, olakšanje pristupa finansiranju, jačanje okvira politike inovacija i dostupnost finansijske podrške u ovom domenu, kao i napredak u smanjenju trgovinskih barijera i usklađivanje sa standardima u EU”, navela je menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u.

Irena Đorđević se osvrnula i na preporuke za unapređenje OECD indeksa MSP politika, gde Srbija pre svega treba da radi na razvoju “sistema ranog upozorenja”, kao mere prevencije nesolventnosti, kao i na definisanju regulatornog okvira koji bi olakšao korišćenje nebankarskih finansijskih instrumenata.

Preporuke se odnose i na unapređenje stečajnog postupka, omogućavanje prava na drugu šansu poštenim preduzetnicima, odnosno onima koji su radili u sivoj zoni ili nisu umereno poštovali zakone. Takođe, neophodno je da se u Srbiji razmotri poresko opterećenje i procedure poreske administracije za MSP”, obrazložila je Đorđević.

Učesnici panela podsetili su i na neke od regulatornih novina koje su ostvarene u ovoj godini, kao što su eFiskalizacija, eFakture, Zakon o socijalnom preduzetništvu, ali i strategija malih i srednjih preduzeća koju je započelo Ministarstvo privrede za period 2023-2027.

Broj preduzetnika i privrednih subjekata

Prema podacima APR-a, u Srbiji trenutno posluje 135.533 privrednih društava i 305.317 preduzetnika. U prvih šest meseci ove godine registrovano je osnivanje 25.816 privrednih subjekata, za 4.520 više u poređenju sa istim periodom prošle godine. Broj registrovanih privrednih društava osnovanih u prvih šest meseci veći je za 12,5 odsto. Takođe, i broj osnovanih preduzetnika je povećan za 23,9 odsto sa 16.347 na 20.247 u 2022. godini.

Među ključnim delatnostima u kojima su se registrovali preduzetnici na prvom mestu su, kao i prethodnih godina, ugostiteljski objekti, zatim konsultanti i programeri, a prate ih frizerski i kozmetički saloni, kao i drumski prevoz tereta.

Ali, osim povećanja broja novootvorenih preduzetničkih radnji došlo je i do rasta ugašenih, i to za 12 odsto u odnosu na prošlu godinu. Prema delatnostima, najviše je ugašenih ugostiteljskih objekata, kao i frizerskih i kozmetičkih salona, i taksi prevoznika.

Bitan podatak je da među registrovanim preduzetnicima trećinu čine žene, dok gotovo četvrtina pripada kategoriji mladih od 18 do 35 godina (22,4 odsto).

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.