Šta je sve potrebno za otvaranje firme na tržištu Austrije?

Odavno je poznato da je Austrija jedna od zemalja u kojoj živi najveći broj gastarbajtera srpske nacionalnosti. Prema poslednjim podacima zavoda za statistiku Austrije taj broj iznosi 300.000.

Osim naših ljudi koji tamo rade veliki potencijal ima i saradnja dva tržišta kada je reč o poslovanju kompanija.

Suvlasnik kancelarije Đurić-Oberger mag. Saša Đurić kaže da na tom polju postoji određena povezanost, pošto u Austriji postoji određen broj firmi čiji su rukovodioci iz Srbije, odnosno to su uglavnom ćerke firme.

“Po mom mišljenju, ta povezanost bi mogla da bude i mnogo veća na obostranu korist”, napominje Đurić.

Povodom osnaživanja kompanija sa obe strane, pogotovo iz Srbije da započnu svoje poslovanje u Austriji, u Privrednoj komori održan je seminar na tu temu, gde su predstavljeni načini otvaranja privrednih subjekata i njihove prednosti i mane.

“Imajući u vidu značaj Austrije kao trgovinskog partnera, trećeg investicionog partnera Srbije po obimu dosadašnjih investicionih ulaganja kao i blizinu samog tržišta, verujemo da će mnogim biznismenima koji žele da prošire svoj obim poslovanja značiti uvid u način pravnog organizovanja u Austriji”, navodi Đurić.

Prema zvaničnim podacima u Austriji je evidentirano 419.225 preduzetnika, društava sa ograničenom odgovornošću ima 118.768, komanditnih 20.070, ortačkih društava 10.176 i 3.246 udruženja.

Kada je reč o osnivanju pravnih subjekata iz Srbije, najviše ima upita za otvaranje predstavništva i društava sa ograničenom odgovornošću.

Da bi se u Austriji otvorilo predstavništvo neophodno je da vlasnik poseduje odluku o osnivanju, svu potrebnu dokumentaciju iz Srbije i overu od notara.

Za osnivanje predstavništva u Austriji nije potrebno da se poseduje osnovni kapital, a prednosti su prema rečima našeg sagovornika i to što je omogućeno jednostavno funkcionisanje i lako brisanje iz registra.

Međutim, mane ovako organizovanog oblika poslovanja su te da nema svojstvo pravnog lica, i da presude iz Srbije neće biti priznate u Austriji, i obrnuto.

Što se tiče poreskih obaveza prednosti osnivanja predstavništva su jednostavno knjigovodstvo, nema minimalne akontacije poreza na dobit, dok je nedostatak to što postoji pravna nesigurnost i kompleksnost kod oporezivanja.

Kada se otvara društvo sa ograničenom odgovornošću potreban je osnivački ugovor, osnovni kapital od 5.000 do 10.000 evra ili od 17.000 do 35.000 evra. Takođe, osnivač mora da prođe specijalnu formu overe i da svoju firmu upiše u registar.

“Prednosti iz pravnog uga kod otvaranja d.o.o su odgovornost ograničena imovinom društva, zatim to da stranci mogu da budu deoničari, postoji lakši prenos udela, visoka reputacija pravne forme. Nedostaci su visok minimalni kapital”, objašnjava Saša Đurić.

Kod ove pravne forme poreska prednost je to što je oporezivanje za reinvesticioni kapital povoljno, kao i što postoji pravna sigurnost.

Mane su to što je osnivanje relativno skupo, i to što postoji obaveza uplate minimalne akontacije poreza od 500 do 1.750 evra. Takođe, prema rečima poreskih savetnika, postoji visoka poreska stopa kod malih dobiti.

Kada je reč o ostalim formama poslovnog organizovanja kao što su preduzetnik, komanditno, ortačko i akcionarsko društvo, nedostaci su slični kao što je predviđeno zakonom i u Srbiji da preduzetnik odgovara celokupnom imovinom, a da su za otvaranje ortačkog i komnaditnog društva potrebna minimum dva osnivača.

“Poreske prednosti ovih načina poslovanja su progresivna poreska stopa, što je dobro za male dobiti. Dok je nedostatak to što je oporezivanje nepovoljno na dobit veću od 70.000 evra na godišnjem nivou, takođe nepovoljno je i oporezivanje reinvestirane dobiti”, kažu iz kancelarije Đurić-Oberger.

Za osnivanje bilo kog oblika firme u Austriji je neophodno imati osnivački akt, odluku o imenovanju direktora, njegov potpis, zahtev za upis u registar, overu dokumentacije, otvoren račun firme i uplatu osnivačkog kapitala.

Registracija firme počinje tako što se u opštini izvrši prijava delatnosti, zatim se podnosi zahtev za poreski broj ATU, i carinski broj EORI. Nakon toga vrši se i registracije osiguranja za samostalne radnike.

Treba napomenuti da je neophodno da se za upis u registar firmi u Austriji podnese zahtev kod nadležnog suda, da se sačeka rešenje o upisu frime, kao i izvod iz registra. Sve troškove suda za upis snosi osnivač preduzeća.