Dugoročne posledice odluke FED-a o povećanju kamatnih stopa

Hoće li američka ekonomija izdržati mere centralne banke?

AnalizaU fokusu

16.6.2022 11:51 Autor: Vladimir Jokanović 7

Hoće li američka ekonomija izdržati mere centralne banke? Hoće li američka ekonomija izdržati mere centralne banke?
Nakon što je američka centralna banka (FED) u sredu povećala referentnu kamatnu stopu za 75 baznih poena (0,75 odsto), analitičari ocenjuju da je recesija... Hoće li američka ekonomija izdržati mere centralne banke?

Nakon što je američka centralna banka (FED) u sredu povećala referentnu kamatnu stopu za 75 baznih poena (0,75 odsto), analitičari ocenjuju da je recesija u Sjedinjenim Američkim Državama prilično izvesna. Odluka FED-a o najvećem podizanju kamatne stope od 1994. godine istovremeno preti da uspori ekonomski rast i smanji stopu zaposlenosti.

Stručnjaci finansijske kuće Wells Fargo & Co predviđaju „blagu recesiju“ koja će početi sredinom iduće godine, jer inflacija postaje sve dublje ukorenjena u ekonomiju i izjeda potrošačku moć, uporedo sa agresivnim koracima FED-a da obuzda rast cena, prenosi Yahoo Finance, pozivajući se na Bloomberg.

Moody’s Analytics navodi da su šanse za „meko sletanje“ sada umanjene.

„FED će povećavati kamatne stope sve dok ne uguši inflaciju, ali postoji rizik da će slomiti ekonomiju. Rast se usporava, a efekat zaoštravanja uslova na finansijskom tržištu i promena monetarne politike tek treba da pogode ekonomiju“, navedeno je u analizi Moody’s-a.

Maloprodaja u SAD oslabila je u maju prvi put u poslednjih pet meseci, jer su visoke cene zadale udarac kupovnoj moći potrošača. Centralna banka Atlante smanjila je procenu rasta u drugom kvartalu na nula odsto. Investiciona banka Guggenheim ocenjuje da su SAD „možda već u recesiji“ uzimajući u obzir usporavanje potrošnje.

Izvor: focus-economics

Recesija se obično definiše kao pad ukupne ekonomske aktivnosti koji je širok i traje duže od nekoliko meseci (dva uzastopna kvartala). SAD su nedavno izašle iz perioda najdubljeg ekonomskog pada u posleratnoj istoriji, nakon što ih je pogodila pandemija Covid-19 pre dve godine.

Sve veći broj ekonomista smatra da je teško izbeći recesiju u idućoj godini. U isto vreme, nezaposlenost je i dalje istorijski niska, a ta snaga ipak bi trebalo da podrži dodatnu potrošnju i spreči da bilo kakva ekonomska kontrakcija bude previše duboka.

Međutim, ima li zapravo smisla povećavati kamatne stope u namernom nastojanju da se smanji zaposlenost i ekonomski rast, a sve da bi se ublažili pritisci na cene? – pita Wall Street Journal. List ocenjuje da FED pokušava da utiče na cene tako što će da ubije potražnju, budući da nema nikakav uticaj na ponudu, odnosno snabdevanje.

Podsetimo, inflacija u maju u SAD dostigla je 8,6 odsto, najviše u poslednje četiri decenije.

Izvor: New York Times

Osim pomenutih posledica, rast kamatnih stopa mogao bi da produbi krizu nacionalnog duga. Državni dug SAD je nešto viši od 30.000 milijardi dolara, dok savezna vlada izdvaja oko 305 milijardi dolara godišnje za plaćanje kamata.

Prema budžetskim projekcijama predviđeno je da će neto isplate kamata dostići 1.000 milijardi dolara do 2031. godine.

Prognoza je, međutim, zasnovana na prigušenim projekcijama kamatnih stopa u narednoj deceniji.

Prema Kancelariji Kongresa za budžet, predviđa se se da će troškovi kamata dostići 1.200 milijardi dolara u 2032. godini, kao i da će na otplatu kamata odlaziti 3,3 odsto američkog BDP-a.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...