Slobodan Cvetković, generalni direktor Novosadskog sajma, za Biznis.rs o velikom jubileju i planovima za naredni period

Dokapitalizacija bi nam pomogla da stabilizujemo poslovanje

IntervjuManifestacijeMesečnikPoslovanje

28.5.2023 17:03 Autor: Marko Andrejić 7

Dokapitalizacija bi nam pomogla da stabilizujemo poslovanje Dokapitalizacija bi nam pomogla da stabilizujemo poslovanje
Krajem marta Novosadski sajam je obeležio veliki jubilej – 100 godina rada, svečanom akademijom na kojoj je prikazan korporativni film i odigrana predstava „100... Dokapitalizacija bi nam pomogla da stabilizujemo poslovanje

Krajem marta Novosadski sajam je obeležio veliki jubilej – 100 godina rada, svečanom akademijom na kojoj je prikazan korporativni film i odigrana predstava „100 godina Sajma“ u izvođenju glumaca Srpskog narodnog pozorišta. Priređen je i nastup simfonijskog orkestra Zrenjaninske filharmonije, a bogat program krunisan je spektakularnim vatrometom.

– Svečana akademija se svojim sadržajem, uz prikazivanje filma, predstavu i moderni momenat filharmonije i bubnjara, pretvorila u jedan potpuno vanserijski spektakl. Sve je bilo veoma zapaženo i lepo medijski ispraćeno. Opredelili smo se da ovo uradimo u martu, pred Poljoprivredni sajam, kako bismo malo podigli tenziju u javnosti i skrenuli pažnju, jer jubilej traje godinu dana i treba ga iskoristiti i staviti u funkciju biznisa što je pre moguće – kaže u razgovoru za Biznis.rs generalni direktor Novosadskog sajma Slobodan Cvetković.

On zaključuje da je prvi deo priče u vezi sa obeležavanjem jubileja uspešno zaokružen. Sada sledi drugi deo, čija finalizacija se očekuje ovih dana, a to je završetak monografije, nakon čega sledi i njena promocija. Treća stvar je vezana za saradnju sa Poštom Srbije, koja je u čast ove značajne godišnjice napravila posebnu poštansku markicu.

– Očekujemo i jednu emisiju na Radio-televiziji Vojvodine koja će biti posvećena ovom velikom jubileju, a imaćemo i izložbu radova po školama, kao i postavku u Muzeju Vojvodine – najavljuje Cvetković ostale planirane sadržaje.

Pored 100. godišnjice od osnivanja Novosadskog sajma, ove godine održava se i 90. Međunarodni poljoprivredni sajam, koji je postao zaštitni znak i glavna privredna izložba na sajmištu u Novom Sadu. Kako će izgledati ovogodišnja manifestacija? Koliko izlagača očekujete?

– Što se tiče Međunarodnog poljoprivrednog sajma, koji će biti održan od 20. do 26. maja, i ovom prilikom ćemo podsetiti na bogatu tradiciju naše kuće. U Hali 6 ćemo imati muzej u kome će biti predstavljena čitava hronologija poljoprivrede u našoj zemlji, u saradnji sa muzejom Žeravica. Biće to najozbiljnija postavka, sa eksponatima od prvih raonika na njivama i prvih traktora, gde će moći na jednom mestu da se isprati razvoj poljoprivrede, a zatim će posetioci izaći i sresti se na našem sajmištu sa najnovijim tehničkim dostignućima, najnovijim traktorima, kombajnima, ostalim mašinama. Moći će praktično da uživaju u svojevrsnom vremeplovu.

Kada je reč o organizaciji, prodaja za ovogodišnji poljoprivredni sajam je već skoro završena, pošto smo imali veliko interesovanje izlagača. Zemlja partner je Italija koja se stvarno potrudila da da svoj maksimalan doprinos i mi ćemo tokom tih sedam dana u Novom Sadu imati i dane italijanske kulture, koncerte, predstave, degustaciju italijanske hrane…

Novosadski sajam / Foto: Novosadski sajam

Tu su i svi dosadašnji sadržaji na koje su vaši posetioci navikli?

– Stočarski deo koji uvek predstavlja posebnu atrakciju za naše posetioce, a kako vreme prolazi postaje i edukativnog karaktera jer deca sve manje imaju prilike da se sretnu sa domaćim životinjama. U saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede potrudili smo se da ta izložba bude na visokom nivou, sa velikim brojem grla. Tu su i svi raniji sadržaji, poput konjičkih utakmica sa preponama, zaprežnih kola, Dana stočara gde dodeljujemo najznačajnija znamenja za najkvalitetnija grla i retke specifične rase. To takođe radimo zajedno sa ministarstvom poljoprivrede koje u potpunosti finansira taj projekat i sa kojim ove godine imamo još bolju saradnju.

Ministarka Jelena Tanasković pokazala je dodatni sluh za naše aktivnosti, pa ćemo realizovati i projekat Urbani salaš, gde će deca videti kako se proizvodi hrana i kako izgleda ceo taj proces. Imaćemo eksponate sa geografskim poreklom, zatim organske proizvode, ocenjivanje kvaliteta po robnim grupama. Biće i veče šampiona. Dakle, Međunarodni poljoprivredni sajam u svom punom sjaju, gde očekujemo veliku posetu i da to bude prvi pravi sajam posle korone.

Pandemija je značajno uticala na poslovanje čitave privrede, a sajamska industrija je bila jedna od najpogođenijih grana, s obzirom na to svoj karakter i činjenicu da se praktično zasniva na direktnim susretima i umrežavanju. Kako je Novosadski sajam poslovao prethodnih godina, imajući u vidu sve te okolnosti, a zatim i globalnu ekonomsku krizu?

– Za vreme korone je apsolutno sve bilo zaustavljeno. Mi ni fizički nismo mogli da uđemo u firmu, jer je na Novosadskom sajmu bila bolnica. Takođe, nismo mogli da obavljamo svoju primarnu delatnost, da održavamo priredbe i tako zarađujemo. Sva sreća da smo domaćinski vodili kuću, pa smo na početku pandemije imali oko milion evra na računu, čime smo uspeli da finansiramo plate i obaveze prema državi u periodu dok se nismo snašli da se kreditno zadužimo kod Poštanske štedionice. Još uvek nismo ni blizu rezultatima poslovanja koje smo imali ranije. I prošlu godinu smo završili u minusu, a tome je značajno doprineo rast cena energenata i radne snage.

Istovremeno, mi nismo mogli da podignemo cenu naših usluga, poput cene kvadrata iznajmljivanja prostora, jer je privreda ostala ranjena od korone i ne bi mogla da podnese te namete. Da smo rizikovali sa povećanjem cena, rizikovali bismo da ne održimo manifestacije jer je pitanje da li bismo imali dovoljan broj izlagača. Tako bismo izgubili nešto što traje 100 godina. Zato smo se opredelili za restriktivniji pristup i određeni kompromis, da malo „uštinemo“ i sa naše strane, ali da sačuvamo nešto što je brend i grada i države. Mislim da smo uspeli u tome.

Srbija kao most između istoka i zapada

– Još jedna dimenzija koju uvek ističem je politička pozicija neutralnosti koju već duži niz godina držimo ovde u Srbiji. Interesantni smo kao tržište jer kompanije sa istoka, na primer iz Indije, Turske, Kine, Rusije najlakše mogu da iskažu interesovanje prema zapadnim tržištima kroz Srbiju. S druge strane, i svim tim zapadnim kompanijama, kojima je iz različitih razloga teže i komplikovanije da izvoze na istok, zgodno je da idu preko srpskog tržišta. Tako se Srbija, zajedno sa našim sajmovima – Novosadskim i Beogradskim, postavila kao mesto susreta ili most između istoka i zapada. Mislim da je to dobra pozicija i treba je koristiti – zaključuje Slobodan Cvetković.

Koji je sledeći korak, kako planirate dalji oporavak?

– Ono što očekujemo kao pomoć od sistema, pre svega od države, odnosno Grada Novog Sada, je jedan proces dokapitalizacije. Grad ima 24 odsto vlasništva u Novosadskom sajmu, a ne može direktno da nas finansira. Očekujemo da dokapitalizacijom uloži određeni iznos, čime bi povećao svoj udeo u vlasništvu ovog fantastičnog sajma i fantastičnog sajmišta. Mi imamo jako dobro locirano zemljište, možda najpotentnije u perspektivi u ovom urbanom delu Novog Sada. To je 22 hektara između najkvalitetnijih saobraćajnica, tako da mislim da je grad tu svakako zainteresovan da poveća svoj kapital, a nama bi pomoglo da ozdravimo, da vratimo deo kredita koji smo uzeli i da stabilizujemo poslovanje.

Imali smo već niz razgovora na tu temu i sa gradonačelnikom i sa članom gradskog veća za finansije. S obzirom na to da je reč o vanrednoj investiciji Grada Novog Sada, svakako je razumljivo da treba vremena da se sve nekako uklopi. Očekujem da to bude u predstojećem rebalansu, jer je zaista neophodno. Teško je održati ovaj veliki sistem bez takve vrste podrške, tako da se nadam da će nam to omogućiti da se kvalifikujemo za narednih 100 godina rada.

Uprkos navedenim teškoćama, manifestacije na Novosadskom sajmu se redovno održavaju. Izložbe su se vratile u klasičan format, a ni posetioci nisu zaboravili na neke tradicionalne priredbe.

Jubilarna poštanska marka povodom 100 godina Novosadskog sajma

– Da, sve to ide nekim svojim tempom. Ono što smo uspeli 2019. godine – da imamo maltene 80 sajamskih dana – taj nivo još nismo dostigli, ali naši prihodi nisu samo od manifestacija koje sami organizujemo, nego i od onih koje za nas rade spoljni saradnici. Tu su, na primer, Oktobarfest, Dani piva, Fashion Week, zatim koncerti u Hali 2, festival Green Love, Automoto show… To su sve aktivnosti koje se dešavaju na Novosadskom sajmu, a nisu direktno u našoj organizaciji, ali nam se zato plaća zakup i skreće se pažnja javnosti na sajmište.

Novosadski sajam svojim radom i organizovanjem događaja značajno utiče i na lokalnu privredu i prihode drugih delatnosti, poput ugostitelja, hotelijera, prevoznika… Zapravo je zarada pratećih sektora sajamske industrije višestruko veća od vaše, ali sve to funkcioniše kao sinergija?

– Kada Novosadski sajam zaradi jedan dinar, prilikom organizovanja neke manifestacije, celokupna gradska privreda zaradi 7 do 14 dinara. Nije sajam taj koji najviše profitira, već hoteli, restorani, štamparije, taksisti, zatim su tu honorari za dodatno angažovane ljude, boravišne takse…Kada mi imamo 130-140.000 posetilaca za vreme Međunarodnog poljoprivrednog sajma, neka je samo 30.000 ljudi sa strane, to je neki dodatni novac za Novi Sad. I to je uloga sajma.

Takođe, Poljoprivredni sajam je međunarodni, ali se mi generalno trudimo da sve sajamske manifestacije budu regionalnog karaktera i da ostanemo na mapi. Kada pogledate okruženje, osim Budimpešte nemate u bivšoj Jugoslaviji nijedan sajam koji radi ni blizu kao nekada – Zagreb, Skoplje, Sarajevo… Mi trenutno imamo najjači poljoprivredni sajam u regionu, a trudimo se da zajedno sa Beogradskim sajmom držimo primat u sajamskoj industriji regiona.

Koliko se sajamska industrija generalno oporavila od udara pandemije i kako funkcioniše u trenutnim geopolitičkim okolnostima? Koliko poslovna klima i situacija u kojoj se nalazi privreda utiče na vaše poslovanje?

– Apsolutno nije lako poslovati u trenutnim okolnostima, nikome nije lako. Ono što smo mi primetili kao trend, na primer – na sajamskim manifestacijama velike kompanije koje su ranije zakupljivale veliku površinu i koristile po hiljadu kvadrata, sada traže 1.500, dok se mnogim malim firmama dešava da sada nemaju novca da izađu na sajam. Tako veliki postaju još veći, a deo manjih preduzeća praktično nestaje, što nama dodatno usložnjava posao. Kada imamo veliki broj izlagača i divergenciju rizika, onda i mi možemo da kalkulišemo oko cene, a kada dođe mali broj velikih kompanija, onda su praktično one u poziciji da postavljaju pravila igre. Delimično se krećemo u tom pravcu.

Pored izlagačkog dela, veliki izazov su nam troškovi, pre svega energenti. Struja je nekoliko puta poskupela, treba razmišljati i o solarnim panelima i mogućnosti da se tako nadomesti deo troškova. Razmišljamo i o tome da sajamski prostor, kada nije u funkciji naše glavne delatnosti, dajemo u zakup. Naša imovina knjigovodstveno vredi 40 miliona evra, a tržišno možda i svih 200 miliona evra, i sve to treba održavati. Objekti vremenom propadaju, veliki je i porez, sve su to prilični izazovi.

Ono što ohrabruje je da donekle jača domaća privreda, jer poenta je da sajmovi budu na neki način generatori izvoza. Mislim da bi trebalo u Novom Sadu da pokušamo da napravimo i jedan ozbiljan sajam informacionih tehnologija, pošto smo postali centar i te delatnosti, u saradnji sa velikim kompanijama koje posluju ovde, gde bismo mogli opet da igramo ulogu susreta istoka i zapada i da malo zakotrljamo i taj deo priče. To smo takođe izneli kao predlog našim osnivačima i verujem da će to biti jedna od novih sajamskih manifestacija.

Kakvi su planovi Novosadskog sajma za naredni period?

– Novosadski sajam je članica svetske federacije sajmova i federacije sajmova centralne i istočne Evrope, takođe i Eurasca – evropskih poljoprivrednih sajmova. Imali smo jedan jako dobar sastanak Eurasca u Parizu, gde su kolege zaključile da mi moramo da ustanovimo potpuno nove parametre za merenje uspešnosti sajamskih manifestacija, jer su se i one potpuno promenile. Manji je broj izlagača, manji broj posetilaca, struktura je drugačija. Svi smo ušli lagano u te neke online virtuelne sajmove, što je jako skupo i složeno za izlagače. Biće definitivno puno izazova oko toga kako će sajamska industrija dalje funkcionisati.

Ono što je definitivno jako bitno, to je infrastruktura! Naše hale u Novom Sadu su stare više od 40 godina, nisu multifunkcionalne, nisu modularne, nisu energetski efikasne, samim tim smanjuju i mogućnost eksploatacije. Mislim da će to morati u skorijem periodu da se menja.

Takođe, mi definitivno u ovakvom formatu ne možemo da opstanemo, moramo se menjati i prilagođavati trenutnim okolnostima. Da li to podrazumeva neko izmeštanje sajma na periferiju ili nešto drugo – videćemo, ali u svakom slučaju moramo izvršiti određenu vrstu transformacije u svakom smislu, od tehničkih stvari do novih veština zaposlenih koje su potrebne za funkcionisanje u biznisu 21. veka. Neće biti lako i sigurno će nam biti potrebna i podrška sistema.

Autor: Marko Andrejić

Tekst je objavljen u majskom broju štampanog izdanja Biznis.rs

Tagovi
SAJAM

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *