Nadam se uslovima koji će uticati na povratak mladih ljudi, jer šta je zemlja bez njih

Brankica Janković je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije. Prvi put je na ovu funkciju izabrana u maju 2015. godine, a drugi put u novembru 2020. godine. Pre toga bila je na funkciji državne sekretarke u Мinistаrstvu zа rаd, zаpоšlјаvаnjе i sоciјаlnu pоlitiku od 2012. do 2014. godine i direktorke Gerontološkog centra Beograd. Bila je sekretarka i nastavnica u osnovnoj i srednjoj školi „Ruđer Bošković“ u Beogradu i producentkinja i direktorka marketinga RTV Politika i prethodno RTV Jugoslavija.

Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, master studije završila je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i doktorantkinja je na Fakultetu za bezbednost u Beogradu. Predaje na master studijama na predmetu Multikulturalni socijalni rad – antidiskriminacione politike i prakse na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, kao i na Visokim studijama bezbednosti Škole nacionalne odbrane Vojske Republike Srbije.

Članica je redakcije stručnog časopisa „Socijalna misao“, predsednica uredništva časopisa Aktuelnosti i zamenica glavnog urednika stručnog časopisa Socijalna politika. Članica je Gerontološkog društva Srbije proteklih 15 godina, gde je angažovana na zaštiti ljudskih prava starijih građana.

Bila je nacionalna projektna direktorka na brojnim projektima, naročito u oblasti zaštite žena od nasilja.

Pitali smo Brankicu Janković, šta je po njenom mišljenju obeležilo 2021. godinu?

Događaj godine

– Živimo u vremenu hiper informacija, pa i hiper događaja. Svega je previše, a opet premalo suštine. Premalo je onih događaja koji ostavljaju dubok pečat i nad kojima zastanemo i zamislimo se šta znače. Svakako da je buđenje ekološke svesti nešto što je obeležilo godinu za nama, ali to se pre može nazvati spoznajom koliko je važno nešto što se podrazumeva: reke, vazduh, zemlja, nego što je konkretan događaj. Zbog toga ću izdvojiti nešto što se nije dogodilo ove godine, ali nedovoljno pažnje mu je posvećeno.

Najbolji olimpijac Matematičke gimnazije i svojevremeno najbolji matematičar na svetu među srednjoškolcima – Teodor fon Burg vratio se u Srbiju i posle gotovo decenije ponovo je u Matematičkoj gimnaziji, ovoga puta kao profesor. Stekao je diplomu na Oksfordu i vratio se. To je za ekonomiju jedne zemlje fenomenalno! Ako je potrebno dodatno objašnjenje onda je sve pogrešno, staviću samo tačku.

Ličnost godine

– Lekari, medicinske sestre, pomoćno osoblje, to su heroji i ličnosti bez premca. To su ljudi sa “velikim LJ”, gde svako pojedinačno ima toliko morala, etike, požrtvovanosti, altruizma, na kraju i ljubavi, da u ove dve godine pošasti pod kojom živimo pokazuju da čovek može biti čovek i u najtežim vremenima. Ako bih izdvojila bilo koje ime osećala bih grižu savesti. Dakle, oni svi su bez premca, ali ako insistirate na imenu za mene su godinu za nama obeležile glumice Milena Radulović i Iva Ilinčić.

U društvu tako čvrsto ogrnutom gvozdenim plaštom patrijarhata, u kojem je žena za seksualno i porodično nasilje uvek kriva jer je “izazvala”, jer je to “sama tražila”, u kojem je mačistički pristup o nepogrešivosti muškarca teže razbiti nego dijamantskom bušilicom armirani beton, one su se usudile, “drznule” da progovore o nečemu o čemu se decenijama tako glasno ćuti. Seksualno nasilje! Sve ono kroz šta prolaze mesecima govori u kakvo su osinje gnezdo taknule. Ali isto tako sve ohrabrene žene koje su shvatile da je važno progovoriti, više je nego dovoljno da budu prepoznate kao neko ko je obeležio godinu za nama. 

Najbolji poslovni potez godine

– Često viđam i upoznajem uspešne poslovne muškarce i žene, često sa njima razgovaram, nekada se divim hrabrosti i upornosti da se istraje u ovim teškim vremenima, ali isto tako često postavljam sebi pitanje šta je merilo uspeha. Da li je to neki poslovni potez u kojem će se zaraditi mnogo novca, da li je to rad koji će obezbediti moć i uticaj ili je to trud koji obezbeđuje promenu na mikro planu, maloj zajednici kojoj te promene život znače. Кad sam upoznala Malinu Stanojević iz Priboja, koja je sav svoj trud usmerila ka očuvanju i opstanku žena na selu, shvatila sam koliko su nam takve žene važne. Sve ono što ona radi smatram poslovnim potezima koje se ne mere samo jednom godinom.

Malina okuplja zainteresovane žene u Udruženje žena „Sačuvajmo selo“ Priboj. Udruženje je aktivno na planu osnaživanja žena, očuvanju kulturne baštine kroz izvorno pevanje i domaću radinost i proizvodnju i preradu poljoprivrednih proizvoda a sve zahvaljujujući projektima koje je Malina naučila da piše. Zahvaljujući tim projektima udružene žene iz sela pribojske opštine su prošle obuke za pisanje projekata, za izradu biznis planova i pokretanje sopstvenog biznisa, usavršile plasteničku proizvodnju povrća, preradu i marketing za plasman svojih proizvoda. To je za mene poslovni potez godine, jer sam videla šta u životu jedne porodice može da znači obična freza ili plastenik.

Poslovni promašaj godine

– Havarija koja se desila u EPS-u je nešto što je svakog odgovornog građanina i građanku Srbije ozbiljno zabrinulo. Informacija da je nešto što je stub privredne i svake druge stabilnosti Srbije zanemarivano i dovedeno skoro do kolapsa stvara ozbiljnu brigu. Tako veliki sistemi zahtevaju stalnu i kontinuranu pripremu i obnavljanje i neshvatljivo je da neko može da pomisli da je to nekakav perpetuum mobile koji radi sam od sebe i ne zahteva ozbiljnu pažnju i znanje.

Ali ono što mi je dodatni, a možda još veći utisak, je ta podela i navijanje jednog dela javnosti za neuspeh. Zabrinjava me tolika količina ostrašćenosti i praktično navijanje da struje nema samo zato što neko ne voli ljude koji su na vlasti. Brine me koliko nismo svesni šta jedan sistem kao EPS znači za opstanak Srbije i da moraju da postoje stvari gde misliti zlo drugome znači isto što i misliti zlo sebi.

Očekivanja u 2022. godini

– Ako bih bila pesimista rekla bih – realno je očekivati da će to biti teška godina u svakom smislu. Svi ekonomski parametri posle Covid-19 ukazuju da je u celom svetu teško i da ako postoje problemi u ekonomiji to se odražava na sve sfere, pa i na ljudska prava i ravnopravnost. Ali uvek biram optimizam i zato verujem da se iz najtežih situacija nauče najbolje lekcije.

Nadam se kraju pandemije koja bi trebalo da nas je naučila šta su prave vrednosti, koliko nam je važna porodica, ali i rad i znanje. Nadam se da će početi da se stvaraju uslovi koji će uticati na povratak mladih ljudi, jer šta je zemlja bez ljudi. Nadam se da će se rađati više dece, da će sela oživeti, a zemlja početi da se obrađuje u mnogo većoj meri. Nadam se jer šta je čovek bez nade…