ECB spremna za promenu monetarne politike i povećanje kamata

Odnos snaga u Evropskoj centralnoj banci (ECB) preokrenuo se na stranu onih zvaničnika koji su odlučni da se izbore sa inflacijom promenom labave monetarne politike, uprkos strahovanjima da bi rat u Ukrajini mogao da povuče Evropu u recesiju.

Nekoliko članova guvernerskog saveta ECB predložilo je da se još sačeka pre nego što se ubrza povlačenje podsticaja za otkup obveznica zbog neizvesnosti u vezi sa ekonomskim posledicama ruske vojne intervencije u Ukrajini, ali su oni ostali u manjini.

„Argumentacija o inflaciji dominirala je i preovladala je nad svim drugim, uključujući rat, neizvesnost i strah od (slabljenja) ekonomskog rasta. Većina članova saveta sada vidi da je rizik od inflacije veći od drugih briga“, prenosi Financial Times, pozivajući se na izjavu neimenovane osobe koja je učestvovala na sastanku.

ECB prestaće na leto da upumpava novac na finansijska tržišta, utirući put za povećanje kamatnih stopa, jer rastuća inflacija i zabrinutost zbog posledica ruskog napada na Ukrajinu povećavaju krizni rizik.

Inflacija u evrozoni dostigla je u februaru 5,8 procenata, a predsednica ECB Kristin Lagard (Christine Lagarde) navela je da je ukrajinski sukob „prelomna tačka za Evropu“. „Rat Rusije i Ukrajine imaće materijalni uticaj na ekonomsku aktivnost i inflaciju kroz veće cene energenata i roba, poremećaj međunarodne trgovine i slabljenje poverenja“, ocenila je Lagard.

Ona je dodala da slabiji uticaj pandemije korona virusa na ekonomiju, poboljšani uslovi na tržištu rada i izgledi za ublažavanje problema prouzrokovanim uskim grlima u lancu snabdevanja, pokazuju da je evrozona u principu u dobrom, odnosno „zdravom stanju“.

ECB je pojačala prognoze inflacije i sada očekuje rast cena od 5,1 odsto u tekućoj godini, 2,1 odsto u narednoj godini i 1,9 odsto tokom 2024. godine. Analitičari predviđaju da će ECB verovatno povećati svoju ključnu kamatnu stopu dva puta ove godine, za po 25 baznih poena, odnosno za po 0,25 odsto.

Banka je potvrdila planove da za okončanje svog programa hitnog pandemijskog programa otkupa imovine u iznosu 1.850 milijardi evra na kraju ovog meseca, kao i da će smanjiti planirani obim otkupa prema drugom programu narednih meseci i sasvim obustavi otkup u trećem kvartalu.