Blaga zima „ključna“ za cene gasa u EU ​​

Evropskim zemljama potrebna je blaža zima da bi izbegle prošlogodišnje rekordne cene gasa, jer blok ulazi u drugu zimu bez ruskog prirodnog gasa.

Evropska unija pribegla je tečnom prirodnom gasu (LNG) po višoj ceni da bi zamenila ruski gas, a prema Džonu Robertsu (John Roberts), stručnjaku za energetsku bezbednost sa istraživačke platforme Methinks sa sedištem u Velikoj Britaniji, cene gasa ove zime će u velikoj meri zavisiti od vremenskih uslova.

Veoma blaga zima kao prošle godine „ključna je“ za zemlje EU, istakao je on, piše Anadolu Agency.

Zbog visokih temperatura i održavanja gasnih LNG postrojenja u Australiji, evropska tržišta gasa su u poslednje vreme iskusila konstantnu nestabilnost.

Tržišna nepredvidivost nastala je zbog nekoliko energetskih kriza koje su uticale na ponudu i tražnju nakon pandemije Covid-19 i produbile se strahovima u snabdevanju izazvanim ratom Rusije i Ukrajine.

Rusija je jednostrano odlučila da zaustavi protok gasa kroz cevi, sa izuzetkom jednog u Ukrajini, kao odgovor na oštre sankcije na njene proizvode od fosilnih goriva i eksploziju koja je devastirala gasovod Severni tok 1, koji je bio glavni nemački snabdevač ruskim gasom.

Od izbijanja sukoba, ionako visoke cene gasa porasle su do tačke u kojoj su cene gasa premašile 300 evra po megavat-satu u avgustu prošle godine, postavljajući novi rekord.

Niske temperature, odsustvo značajnijih nestanaka struje tokom zime i inicijative EU za smanjenje potrošnje gasa umanjile su putanju rasta cena. Cene su u avgustu ove godine pale na 35 evra po megavat-satu pre nego što su se u septembru spustile na čak 31 evro.

„Tokom prve polovine prošle godine, u Evropsku uniju je stiglo dovoljno ruskog gasa i to joj je omogućilo da popuni veliki deo svojih skladišta. Imali smo povećanje zaliha kako su novi i obnovljeni LNG projekti realizovani, a imali smo relativno nisku potražnju sa tržišta Dalekog istoka i azijsko-pacifičkog, jer se još nisu oporavili od covida“, rekao je Roberts.

Međutim, on je rekao da je ove godine situacija drugačija sa velikom neizvesnošću jer nema ruskog gasa i relativno malo novog LNG-a se pojavilo na mreži jer se azijsko-pacifičko tržište tek oporavilo.

„Ovo će biti kritična zima i ako je Evropa preživi, situacija će biti bolja“, rekao je on.

Zbog značajnog oslanjanja na ruski gas, zemlje EU, koje su ranije sankcionisale rusku naftu i ugalj, ali su izostavile prirodni gas, obavezale su se da će zabraniti sva ruska fosilna goriva do 2027. godine.

Takođe su povećali uvoz LNG-a za 60 odsto u pokušaju da nadoknade izgubljeni ruski gas. Prošle godine su Sjedinjene Američke Države obezbedile 44 procenta ukupnog uvoza LNG za EU, a slede Rusija sa 17 odsto i Katar sa 13 procenta.

Izražavajući nezadovoljstvo rastućom zavisnošću EU od ruskih snabdevanja, Kadri Simson, komesar Evropske unije (EU) za energetiku, pozvala je „sve kompanije i države članice da urade svoj deo posla“, odnosno da smanje izvoz LNG-a iz Rusije u EU, koji je tokom prethodnih sedam meseci iznosio je 12,4 milijarde kubnih metara.

Simson je potvrdila da ove godine nema problema sa snabdevanjem EU gasom, rekavši: „Pozicija Evrope je mnogo bolja nego što bi iko tada mogao predvideti.

Ona je ipak upozorila zemlje članice da budu oprezne u slučaju toplih leta, oštrih zima, neočekivanih nuklearnih nestanaka ili ograničenih zaliha hidroenergije koji bi mogli da izazovu nestabilnost tržišta u svetlu.

„Sve ovo može dovesti do veće upotrebe gasa za proizvodnju električne energije ovde u Evropi. Za sada su, međutim, izgledi mnogo bolji nego prošle godine i situacija izgleda stabilno“, dodala je ona.

Stopa popunjenosti skladišta prirodnog gasa u Evropi premašila je 94 odsto, prema informacijama prikupljenim od Gas Infrastructure Europe u četvrtak.