Sve veća napetost između trgovaca i proizvođača

Visoka inflacija i rast potrošačkih cena stvaraju sve veću napetost na relaciji velikih trgovinskih lanaca i multinacionalnih kompanija, proizvođača hrane.

Poslednji u nizu sukoba je između nemačkog trgovinskog lanca Lidl i planetarno poznatog proizvođača slatkiša Haribo, takođe sa sedištem u Nemačkoj, koji, kako su objavili mediji u toj zemlji, više ne sarađuju, prenosi Politika.

Kako navode, Haribo je obustavio dostavu svojih proizvoda ovom trgovcu na nemačkom tržištu, a predstavnik te kompanije potvrdio je da njihove proizvode potrošači trenutno neće naći na policama Lidla.

Takođe, potvrđeno je i da je Haribo od Lidla tražio više cene svojih proizvoda, prenosi Poslovni dnevnik. U toj kompaniji smatraju da su poskupljenja opravdana u kontekstu izuzetno povećanih cena logistike i sirovina. Lidl, međutim, zasad nije komentarisao taj zahtev.

Time se ponavlja situacija iz 2020. godine kada je Lidl, iz istih razloga, izbacio proizvode kompanije Haribo iz svog asortimana. Tada je proizvođač za nemačke medije naglasio da su pivremena izbacivanja proizvoda iz prodajnog asortimana dobro poznato taktičko sredstvo povećanja pritiska na dobavljača.

Analitičari smatraju da je ovo još jedan dokaz da bi spor između Hariba i Lidla mogao da potraje. Istovremeno, Haribo koji posluje na više od sto tržišta, i beleži odlične rezultate, mogao bi, kako napominju, da izdrži i ovaj status bez većih posledica.

Poznavaoci iz prehrambene industrije ističu da su ovakvi sporovi u vezi s uslovima poslovne saradnje u segmentu robe široke potrošnje sve učestaliji. Veći poznati sukob desio se prošle godine između kompanija Tesco i Heinz zbog poskupljenja. Popularni kečap nestao je na neko vreme sa polica, jer najveći lanac trgovina u Velikoj Britaniji ne želi da prihvati nove, uvećane cene.

Visoka inflacija dodatno pogoršava situaciju dok se proizvođači suočavaju s rastom troškova. Istovremeno, trgovci koji su pritisnuti zahtevima kupaca nemaju više toliko prostora za zaradu. Ankete pokazuju da potrošači sada, više nego godinama unazad, dobro planiraju kupovine, i obraćaju pažnju na cene.

Sve češće pominje se i tema visokih trgovinskih marži. Sporovi zbog uslova su na dnevnom redu u poslovanju sa robom široke potrošnje. Međutim, visoka inflacija je pogoršala situaciju. Proizvođači se suočavaju sa naglim povećanjem troškova.

Prodavci na malo moraju da imaju posla sa potrošačima koji upoređuju cene tačnije nego što su to činili već duže vreme. Mnoge države zato u poslednje vreme sprovode analize trgovinskih marži u pokušaju da cene koliko-toliko drže pod kontrolom.

Austrija je najavila da će u borbi protiv inflacije pooštriti nadzor maloprodajnih kompanija i ubiranje poreza na ekstraprofit u energetskom sektoru. Najveće kompanije u prehrambenom sektoru, u kojem dominiraju trgovinski lanci, moraće ubuduće da objavljuju troškove nabavke osnovnih namirnica.

Prema procenama Evrostata, inflacija je u Austriji u aprilu iznosila 9,6 odsto, što je iznad evropskog proseka. Stav države jeste „da ne mora više da trpi ekstrabogaćenje na račun građana”.