Evropljani bi mogli da provedu zimu u hladnim stanovima

Evropa bi mogla da se suoči sa nestašicom energije tokom iduće zime, nakon što je ruska invazija na Ukrajinu produbila energetsku krizu na Starom kontinentu, upozorio je u sredu šef Međunarodne energetske agencija (IEA) Fatih Birol.

„Posebno sam zabrinut zbog tržišta prirodnog gasa. Ako budemo imali oštru i dugu zimu, mogli bismo da očekujemo veoma teške dane“, rekao je Birol u Danskoj na godišnjoj konferenciji IEA o energetskoj efikasnosti, prenosi Reuters. Birol je naveo da iako vlade i kompanije sada traže načine za alternativno snabdevanje energijom, podjednako je važno da budu preduzete mere za smanjenje potražnje.

Prema njegovim rečima, ukoliko bi evropski potrošači smanjili temperaturu u svojim domovima za dva stepena Celzijusovih, biće ušteđeno oko 20 milijardi kubnih metara prirodnog gasa, što je ekvivalentno količini koja dolazi iz Rusije u Evropu putem gasovoda „Severni tok 1“.

Preporuka šefa IEA o štednji energije u skladu je sa najavama Nemačke i Austrije o racionalizaciji potrošnje. Nemačka je u martu saopštila da će, ukoliko bude došlo do akutne nestašice, isključiti delove industrije sa gasne mreže kako bi osigurala energiju za grejanje domaćinstava, podseća Financial Times.

Na konferenciji IEA u Danskoj, kojoj su prisustvovali ministri i predstavnici vlada iz 20 zemalja, IEA je saopštila da bi svet mogao da smanji godišnju potrošnju energije do 2030. godine za ekvivalent sadašnje godišnje potrošnje Kine, primenjujući bolju izolaciju zgrada i bolju klimatizaciju.

Birol je naveo da energetsku bezbednost treba postići povećanjem efikasnosti, većim korišćenjem obnovljive energije i „iskorišćavanjem postojećih naftnih i gasnih polja“ umesto novih velikih projekata eksploatacije fosilnih goriva. Nova eksploatacija, prema njegovim rečima, može značiti „opraštanje od naše međunarodne klimatske politike“. On je upozorio i da će visoke cene nafte verovatno biti bolne za mnoge ekonomije.

Birol je nedavno upozorio da je trenutna energetska kriza „mnogo veća“ od naftnih šokova iz sedamdesetih godina i da će to potrajati. „Tada je bilo reči samo o nafti, a sada imamo naftnu krizu, gasnu krizu i krizu električne energije istovremeno“, objasnio je Birol, dodajući da bi tokom leta moglo da dođe do poteškoća na svetskim tržištima nafte, kao i do nestašice dizel goriva i benzina u Evropi. .