Evropski astronauti žele na Mesec, ali ne zna se kada kreću na put

Nemački astronaut Aleksander Gerst (Alexander Gerst) biće srećan ako se nađe u posadi koja će sledeća da prošeta Mesecom. Mašta da dohvati kamen sa površine Zemljinog satelita, rekao je u razgovoru za DPA, dodajući da isto važi za sve druge evropske astronaute koji će možda imati priliku da putuju na Mesec.

U Evropi trenutno ima šest aktivnih astronauta sa iskustvom letenja u svemir. Međutim, još se ne zna hoće li neko od njih uskoro posetiti Mesec.

Američke misije „Artemis 2“ i „Artemis 3“ koje se za sada planiraju za kraj naredne i 2025. godine na spisku putnika nemaju sigurno mesto za nekoga iz Evropske svemirske agencije (ESA).

Evropski astronauti su u planu tek za misije „Artemis 4“ i „Artemis 5“, rekao je za DPA generalni direktor ESA Jozef Ašbaher (Josef Aschbacher).

Dakle, ne zna se hoće li među četvoro članova posade, koliko će svaka od dve misije imati, biti po jedan iz Evrope. „To još nije definisano“, rekao je Ašbaher.

Američka svemirska agencija NASA o tome želi da odluči tek posle leta misije „Artemis 2“.

U misiji „Artemis 2“ četiri američka i kanadska astronauta će kružiti oko Meseca u svemirskom brodu „Orion“, za koji ESA šalje Evropski servisni modul (ESM). Astronauti iz SAD će tek sa „Artemisom 3“ ponovo kročiti na Mesec.

Do sada su na Mesec stupali samo astronauti iz Amerike – od 1969. do 1972. bilo ih je 12. Neki eksperti računaju da će nova američka misija biti moguća najranije 2027. godine, a pritom ni konkurencija ne spava – Kina želi da do 2030. pošalje svoje ljude, kao i Indija do 2040. godine.

Jedan od ciljeva država je da na Mesecu za sebe obezbede potencijalno ekonomski relevantna prava, kao što je primera radi pravo na eksploataciju sirovina. Međutim, takvi zahtevi – za vlasništvo nad resursima na Mesecu – još su prilično nejasni, rekao je Ašbaher.

U svakom slučaju, ovde se radi o budućnosti – „i to ne o narednih 10 godina, već 100 ili više“, zaključio je Ašbaher.