Georgijeva: Globalna ekonomija bolje podnosi energetski šok, ali fiskalni problemi rastu

Globalna ekonomija podnela je energetski šok izazvan ratom u Iranu bolje nego što se strahovalo, rekla je u utorak generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva, ali je upozorila na pogoršanje fiskalne situacije u pojedinim zemljama, što se vidi kroz rast prinosa na obveznice i zastoj u procesu usporavanja inflacije.

Georgijeva je na brifingu za novinare, uoči sastanka finansijskih lidera Grupe 20 naredne nedelje u Severnoj Karolini, rekla da se vodi „borba“ između negativnog šoka na strani snabdevanja energijom iz Persijskog zaliva i podsticaja za rast koje donosi investicioni bum u veštačku inteligenciju, koji sada počinje da se širi i izvan granica SAD.

Ona je rekla da su rizici po globalne ekonomske izglede sada uravnoteženiji nego u aprilu, ali su i dalje nagnuti ka negativnoj strani zbog rastućih fiskalnih pritisaka i mogućnosti da će centralne banke morati da zadrže restriktivnu monetarnu politiku kako bi kontrolisale inflaciju.

„Globalni rast odoleva snažnim pritiscima koje stvaraju visok nivo duga, uporna inflacija i trgovinske tenzije. Za sada je energetski šok izazvan zatvaranjem Ormuskog moreuza podneo bolje nego što smo strahovali, zahvaljujući kombinaciji faktora“, rekla je Georgijeva, preneo je Reuters.

Među tim faktorima su korišćenje zaliha nafte i gasa u mnogim zemljama, povećanje snabdevanja energentima iz izvora izvan zemalja Persijskog zaliva, manja potražnja za energijom, povećanje kapaciteta obnovljivih izvora energije i povratak proizvodnji električne energije iz uglja u pojedinim zemljama.

Investicije u veštačku inteligenciju u SAD održavaju snažnim zarade kompanija i potrošnju stanovništva, dok druge zemlje ubrzavaju izgradnju data centara i povećavaju ponudu hardvera za AI, rekla je Georgijeva.

Njen pregled globalne ekonomije nije sadržao nove prognoze.

MMF je u julu snizio prognozu globalnog rasta za 2026. godinu na relativno slabih tri odsto, uz upozorenje na dodatne rizike zbog rata na Bliskom istoku, fragmentacije trgovine i potencijalne neizvesnosti povezane sa veštačkom inteligencijom.

Fond će sledeću prognozu globalnog rasta objaviti sredinom oktobra, na godišnjim sastancima MMF-a i Svetske banke u Bangkoku.

Georgijeva je upozorila kreatore ekonomske politike da ne smeju biti samozadovoljni dok se referentna cena nafte Brent od sredine juna kreće između 80 i 90 dolara po barelu, što je znatno ispod prolećnog maksimuma iznad 118 dolara.

„Energetski šok nije završen“, rekla je Georgijeva. „Novi rast cena nafte mogao bi da podstakne inflaciju i primora centralne banke da zadrže restriktivnu monetarnu politiku, sa posledicama po troškove servisiranja duga i ekonomsku aktivnost.“

Ona je rekla da sve zemlje moraju da se pozabave svojim fiskalnim problemima i da „formulišu i predstave kredibilne planove kojima će obezbediti da njihovi dugovi i budžetski deficiti budu na održivoj putanji“.

Georgijeva nije izdvojila pojedinačne zemlje kojima je potrebna fiskalna konsolidacija. Njene izjave, međutim, dolaze nakon prošlonedeljnog skoka prinosa na 30-godišnje američke državne obveznice na najviši nivo u 19 godina, što je navelo ministra finansija Skota Besenta (Scott Bessent) da iznenada najavi udvostručavanje obima otkupa dugoročnih obveznica u pokušaju da zadrži troškove zaduživanja pod kontrolom.

MMF već dugo poziva Vašington da smanji rastuće budžetske deficite, što bi istovremeno pomoglo smanjenju američkog trgovinskog i deficita tekućeg računa.

Georgijeva je rekla da centralne banke moraju da ostanu „potpuno usredsređene“ na svoje mandate očuvanja stabilnosti cena zbog i dalje prisutnih inflatornih rizika, iako je izrazila zabrinutost da bi restriktivna monetarna politika mogla da uspori rast.

Ona je takođe rekla da zemlje moraju da reše problem „prekomernih globalnih neravnoteža“ koje izazivaju trgovinske tenzije.

Nije navela konkretne zemlje, ali već dugo poziva Kinu da promeni svoj model rasta, tako što bi se udaljila od izvoza koji je preplavio globalna tržišta jeftinom robom i prešla na model koji se više oslanja na domaću potrošnju.

„Bolje uravnotežena ekonomija je snažnija globalna ekonomija, a to je dobro za sve“, rekla je, dodajući da je to teže postići u fragmentiranijem svetu.

MMF usavršava svoj model za procenu eksternih ravnoteža, rekla je Georgijeva, i produbiće analizu faktora koji pokreću te neravnoteže, uključujući međusobno delovanje makroekonomskih trendova, trgovinske i industrijske politike, kroz seriju dokumenata koji će biti objavljeni u narednom periodu.