Građani Crne Gore podigli 322,8 miliona evra kredita za osam meseci

Od početka primene programa „Evropa sad“, kojim su povećane zarade, crnogorski građani podigli su kod domaćih banaka kredite vredne ukupno 322,83 miliona evra.

Iz Udruženja banaka (UBCG) saopšteno je Pobjedi da je to 101,86 miliona evra ili 46 odsto više nego u istom periodu prošle godine, prenosi Mina.

Rast potražnje za kreditima bio je očekivan nakon što je 1. januara stupilo na snagu povećanje minimalne zarade sa 250 na 450 evra, dok su ostale plate u proseku porasle 17 procenata. Time je porasla i kreditna sposobnost građana, a priliku da se zaduže kod banaka dobili su i oni koji to ranije nisu mogli zbog niskih primanja.

Generalni sekretar UBCG Bratislav Pejaković izjavio je da podaci iz kreditnog registra Centralne banke pokazuju da su građani od početka januara do kraja jula najviše uzimali gotovinske (nenamenske) kredite, u iznosu od 170,62 miliona evra.

„Slede krediti za kupovinu stanova i adaptaciju od 64,62 miliona, i krediti za refinansiranje obaveza prema drugim bankama u iznosu od 28,25 miliona evra“, istakao je Pejaković.

Dodatnu potražnju za kreditima zabeležila je i Crnogorska komercijalna banka (CKB), koja ima trećinu udela na tržištu.

„Program ‘Evropa sad’ pojačao je standardno veliko interesovanje građana za kreditnu ponudu CKB. Uvećanje zarada uticalo je i na porast prosečnog iznosa traženih kredita. Uočljiva je veća potražnja za CKB keš kreditima, kao i za stambenim i hipotekarnim“, naveli su za Pobjedu iz CKB.

Većina banaka, od njih 11 koje posluju na crnogorskom tržištu, iskoristila je povećanje zarada za privlačenje novih klijenata, pa su već od januara krenule u kampanju usmerenu ka građanima. Nudili su se keš krediti „koji se odobravaju odmah po osnovu uvećanih plata“, dok su klijenti oslobađani brojnih pratećih troškova, poput naknada za obradu kredita, menica i notarskih overa.

Na pitanje po kojim su se kamatnim stopama građani zaduživali tokom ove godine, Pejaković je odgovorio da su one zavisile od vrste kredita.

„Ukupna prosečna nominalna kamatna stopa kod fizičkih lica u julu je iznosila 7,55 odsto za gotovinske kredite, 4,4 procenta za kupovinu stana i adaptaciju, dok je za refinansiranje obaveza prema drugim bankama bila 5,09 odsto“, naglasio je Pejaković.

Kada je reč o prosečnoj efektivnoj kamati, u koju je uključen i iznos naknada i provizija koje banka obračunava klijentu u postupku odobravanja pozajmice, ona je za gotovinske kredite iznosila 8,42 procenta, stambene 4,81 odsto i za refinansirajuće 5,67 procenata.

„Prosečna nominalna kamatna stopa na nivou sektora fizičkih lica za ukupne novoodobrene kredite iznosila je 6,7 odsto, dok je prosečna efektivna kamata bila 7,4 procenta“, objasnio je Pejaković.

Prema podacima CBCG, banke su za sedam meseci ove godine odobrile 826,8 miliona novih kredita, što je 37 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.

Osim što su porasla kreditna zaduženja, od početka ove godine primetan je i znatan rast štednje u domaćim bankama. Depoziti su za sedam meseci porasli 600 miliona evra, dok su na kraju juna iznosili 4,46 milijardi evra. Trećina ukupnih depozita pripada građanima.

„Uz podatke o kvalitetu i stabilnosti depozita, zaključak je da bankarski sektor u Crnoj Gori ima dovoljno kondicije, snage da se izbori sa izazovima koji se nametnu“, smatra Pejaković.