Hrvatska ima skoro duplo veći kapacitet vetroelektrana u odnosu na Srbiju

Hrvatski operator tržišta energije (HROTE) objavio je nedavno javni poziv investitorima za nadmetanje u cilju dodele tržišne premije elektranama na obnovljive izvore energije. Postupak nadmetanja organizuje se za više vrsta elektrana: vetroelektrane, solarne elektrane, elektrane na biogas, elektrane na biomasu, hidroelektrane i geotermalne elektrane, traje 60 dana i sprovodi se u papirnom obliku. Kvota za solarne i vetroelektrane iznosi po 300 MW.

Maksimalna cena na aukciji koju investitori mogu da ponude u postupku nadmetanja iznosi 460,91 kn/MWh (60,85 €/MWh) za vetroelektrane, dok za solarne elektrane maksimalna cena iznosi 495,63 kn/MWh (65,45 €/MWh).

U poređenju sa Srbijom, maksimalna cena električne energije na aukciji za vetroelektrane u Hrvatskoj je veća u odnosu na maksimalnu cenu otkupa električne energije koju je definisala Agencija za energetiku Republike Srbije (55,68 €/MWh). Hrvatska ima skoro duplo veći kapacitet instalisanih vetroelektrana u odnosu na Srbiju.

Maksimalnu cenu otkupa električne energije definisala je u novembru prošle godine Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS) i iznosi 55,68 evra/MWh. Međutim, kako su primetili panelisti međunarodne konferencije „Energetika na Balkanu“, upitno je koliko je to sada konkurentna cena, posebno što je u sistemu dvostrane tržišne premije, koja je na snazi u Srbiji.

“To je doneto sa podacima koji su tada bili aktuelni. Sve se promenilo u međuvremenu – čelik je poskupeo 30 odsto, lanci nabavke su gotovo prekinuti, tako da cena u tom iznosu nije tema sada. Ja bih u ovom momentu promenio i ceo koncept. Većina podsticaja treba da ide na nivo konzuma potrošnje sada. U ovim uslovima, sa ovim cenama i marginama, treba se vratiti na koncept jednostrane tarife, gde bi ponude bile mnogo niže, i za javnost bi bilo prihvatljivije da su aukcije od 30 do 40 evra, od dvostrane tarife gde mora jasno da se gleda margina, što je mnogo problematičnije u tranzicionim uslovima”, objašnjava izvršni direktor berze struje SEEPEX AD Beograd Miloš Mladenović.

Jedinstvena slovenačko-srpska berza

Prema njegovim rečima, osnovna tema, kada je o energetici reč, postala je smanjivanje zavisnosti od bilo kog uticaja, poremećaja, političkog ili geo-strateškog. Na konferenciji u Solunu koja je održana u oktobru prošle godine, iz Evropske komisije prvi put je, pored otvaranja tržišta, zelene tranzicije i sličnog, upotrebljen i izraz „pristupačnost“ (affordability) koja je, smatra Mladenović, veoma važna.

„Sa ovim cenama treba malo biti kreativniji, otvoriti tržište, uvesti nove tržišne produkte. Recimo, mi smo nedavno obznanili da ujedinjujemo svoje poslovne kapacitete sa slovenačkom berzom i pravimo jedinstvenu krosregionalnu berzu električne energije. U tom kontekstu prvi kratkoročni cilj je postavljanje unutardnevnog tržišta u Republici Srbiji, plan je da ono bude operativno već početkom naredne godine. To je ono što je nedostajalo za smanjivanje troškova balansiranja“, kaže Mladenović.

On je naglasio važnost procesa spajanja tržišta i istakao da očekuje da u periodu od dve do tri godine nećemo imati problem ni sa likvidnošću unutardnevnog tržišta.

Direktor kompanije MT-Komex i redovni član Skupštine Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije (OIE) Miloš Kostić istakao je da je to udruženje na svim radnim grupama i tokom izrade podzakonskih akata stalno usmeravalo da je jednostrana premija i tada, a posebno sada, nešto što je bolje rešenje za domaće okruženje.

“U nekom momentu doneta je i odluka da se izabere dvostrana premija i od tog momenta stagniramo. Jednostrana premija bi pružila cene koje bi zadovoljavale samo minimum finansiranja i nekog pružanja komfora bankama, kako bi se posebno veliki projekti od 100 i više MWh mogli da se finansiranju, što bi bilo rešenje”, obrazložio je Kostić.

Kada je reč o balansiranju i vraćanju na stranu proizvođača, Udruženje OIE nije protiv toga, ali kako kaže Kostić, u okolnostima kada za to postoji realna situacija u kojoj može da se reguliše balansiranje na tržišnom nivou.

“Ako imamo likvidno unutardnevno tržište interkonektovano, mi možemo da preuzmemo to balansiranje na sebe. U trenutnim okolnostima to ne možemo, stoga nam je bitan taj prelazni period gde bi se donosile investicione odluke”, naglasio je Kostić.

Izvršni direktor SEEPEX AD Beograd Miloš Mladenović složio se da je u ovom momentu bez unutardnevnog tržišta vrlo teško balansirati.

“Važno je i o kom vremenskom periodu govorimo. Većina projekata je tek u razvojnoj fazi i u najboljem mogućem scenariju, da dobije građevinske dozvole do kraja godine, za samo zatvaranje finansija potrebno je od devet do 12 meseci. Za izgradnju elektrane treba od godinu i po do dve. Nova vetroelektrana u najboljem slučaju ne može da bude na mreži pre kraja 2024. godine. Do tada ćemo imati uslove za izlazak na balansirano tržište”, objasnio je Mladenović.

Prema njegovim rečima, druga bitna stvar je tržišni okvir za finansiranje OIE, a dominantan oblik za finansiranje su tzv. Mearch & PP ugovori koji su već zaživeli u EU.

“Ta realnost će doći i ovde, postoje kompanije koje već nude ugovore i ovde, taj finansijski deo kod nas treba da se reši. Ukoliko se fjučers ugovori zaključuju sada po ceni od 160 evra u period od tri do četiri godine, MPP ugovori su sada na nivou od 80 do 90 evra hedžing ugovori u Evropi. Takav tip ugovora već daje mogućnost za investiranje i zatvaranje tih finansijskih konstrukcija. Treba se gledati u tom smeru i bankari treba da isprate tu promenu”, naveo je Mladenović.

Investiranje u vetroelektrane

U Srbiji postoje investitori koji razvijaju vetroelektrane još od 2012. godine, a postoje i projekti koji su tek krenuli u razvoj. Upravo u investitorskom smislu je i odluka da li će neko i dalje investirati u Srbiji i zavisi od razvoja legislativnog okvira koji je usvojen 2021. godine.

“Zna se da će se ići u smeru zelene agende i cilj je da se nađu metode za njenu implementaciju. Treba da imamo u vidu spremnost na prilagođavanje promeni. Vremena se menjaju i aukcije su svakako neophodne u jednoj od tih faza, ali te aukcije moraju da budu subvencija za zelenu energiju, sa cenom definisanom od AERS-a, koja je u jednom trenutku bila izvodljiva”, ocenila je Neda Lazendić iz kompanije Windvision, koja je angažovana na projektima izgradnje vetroelektrana.

Prema njenim rečima, gorući problem je što proizvođači vetroturbina podižu cene na nedeljnom nivou.

“Trošak nabavke vetroturbina za jednu vetroelektranu iznosi u mojim projektima dve trećine, dakle razvojne, predstavlja 65 odsto. Ako imate to u vidu, razumete promenu cene u poslednjih 12 meseci koji je u slučaju mog modela vetrogeneratora koji je u projektima skok cene od 30 procenata, gde je teško naći formulu isplativosti gde bih mogla da izađem na neku aukciju”, upozorila je Lazendić i pozvala bankare i institucije da uzmu ovu problematiku u obzir.

Inputi od kojih zavisi isplativost projekta su posebni, stoga, kako ona kaže, svaki vetroprojekat ima svoju formulu isplativosti.

“Tu se moraju imati u vidu lokacija i brzina vetra, ali je problematika opreme nešto što privlači pažnju i ono čime se mi kao investitori trenutno bavimo. Stoga cena koju je AERS postavio više nije atraktivna kao jedan aukcijski model. Investitori su zainteresovani i dalje za Srbiju, ali je od izuzetnog značaja finalizacija zakonodavnog okvira i da nešto krene da se dešava, pa ćemo da se prilagođavamo”, zaključila je Lazendić.