Hrvatska imala najmanji pad komercijalnih letova u EU, Srbija na putu oporavka

U decembru 2021. godine, broj komercijalnih letova u Evropskoj uniji porastao je za 130 odsto u poređenju sa decembrom 2020. godine, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat). Međutim, ovo je i dalje ispod nivoa pre pandemije korona virusa, odnosno 24 odsto manje u odnosu na decembar 2019. godine.

U izveštaju se navodi da je broj komercijalnih letova iznosio 383.720 u decembru prošle godine, u poređenju sa 166.990 komercijalnih letova u istom mesecu 2020. godine i 504.270 u decembru 2019. godine.

Industrija vazdušnog saobraćaja polako se oporavljala tokom 2021. godine, potvrdio je Eurostat.

Ipak, iako prvi meseci prošle godine nisu pokazivali znake oporavka – januar (-68 odsto u poređenju sa istim mesecom 2019. godine), februar (-73 procenta), mart (-71 odsto) i april (-70 procenata), situacija je počela da se menja u maju (-67 odsto), junu (-54 procenta) i avgustu (-31 odsto). Septembar je zabeležio mali pad (-33 procenta), ali su oktobar (-30 odsto), novembar (-26 procenata) i decembar (-24 odsto) zabeležili najbliži povratak na brojke pre pandemije.

Zemlje EU sa najmanjim padom komercijalnih letova u decembru prošle godine bile su Hrvatska (pad od šest odsto u odnosu na decembar 2019. godine), Grčka (pad od osam procenata) i Kipar (pad od devet odsto). Nasuprot tome, letovi su smanjeni za više od 40 procenata samo u Češkoj i Austriji (obe zemlje imale su pad od 41 procenat).

Druga evidentirana smanjenja broja komercijalnih letova bila su manja od trećine ukupne vrednosti.

Sveukupno, kada se uporedi 2019. sa 2021. godinom, zemlja koja je pokazala najviše znakova oporavka u smislu broja komercijalnih letova bila je Grčka (-29 odsto), a slede Kipar (-38 procenata) i Luksemburg (-39 odsto). S druge strane, po Eurostatu, Irska je pokazala najmanje znakova oporavka (-64 procenta), a slede Slovenija i Češka (obe sa po -62 odsto smanjenja komercijalnih letova).

Takođe, neki aerodromi u EU zabeležili su porast broja komercijalnih letova u odnosu na 2019. godinu. Najveći porast broja komercijalnih letova registrovan je na Aerodromu Berlin Brandenburg (+13.521, odnosno +16 procenata), Lijež aerodrom (+6.972, +21 procenat) i Le Burže aerodrom u Parizu (+2.715, + osam odsto).

Na drugom kraju skale, najveći pad u broju komercijalnih letova u EU evidentiran je u velikim evropskim čvorištima vazdušnog saobraćaja Aerodrom Minhen (-261.020, -64 procenta), Aerodrom Frankfurt na Majni (-250 712, -49 odsto) i Aerodrom Šarl de Gol u Parizu (-247.959, -50 procenata).

Nacionalna avio-kompanija Republike Srbije, Air Serbia, početkom decembra je objavila da je u prvom vikendu tog meseca premašila brojku od 1,5 miliona prevezenih putnika u 2021. godini. Ostvareni rezultat, kako je saopšteno, predstavlja uvećanje za čak 76 odsto u odnosu na broj prevezenih putnika tokom cele 2020. godine, koju je obeležila najveća kriza u istoriji globalnog avio-saobraćaja. Popunjenost putničke kabine na letovima Air Serbia u periodu od početka 2021. godine do 6. decembra, iznosila je 66 odsto.

Srpski nacionalni avio-prevoznik je u rekordnoj 2019. godini prevezao 2,8 miliona putnika. Tokom te godine uvedene su čak 23 nove linije i uspostavljene operacije sa još dva aerodroma u Srbiji.

Prema podacima domaćeg avio-prevoznika, Air Serbia je u decembru lane bila na nivou od 57 odsto u odnosu na broj prevezenih putnika u 2019. godini. U prva tri kvartala 2021. godine godine, srpska nacionalna avio-kompanija je zabeležila 51 procenat tržišnog udela na Aerodromu Nikola Tesla.

Preko Aerodroma Nikola Tesla saobraća više od 20 avio-prevoznika.

„Avio-saobraćaj ka i iz Beograda, kao najvećeg aerodroma u zemlji, i dalje je cikličan u skladu sa sličnim tokovima, pre svega u Evropi. Imajući u vidu da je zimska sezona inače, i pre pandemije korona virusa, kada su uslovi bili normalni, uvek najneaktivniji deo godine. Naime, u zimu se i inače najmanje leti, a takođe smo za dve godine pandemije primetili paralelne ciklične oporavke leti, kada je virus slabiji, i padove zimi, kada jača, i nivo saobraćaja se sada nalazi na nekih 60 odsto u poređenju sa 2019. godinom“, izjavio je za Biznis.rs glavni i odgovorni urednik vazduhoplovnog portala Tango Six Petar Vojinović.

Vanredna situacija u avio-saobraćaju počela je pre oko dve godine, kada je korona virus ovaj sektor stavio u stanje permanentne nestabilnosti. Otkazivanje letova postalo je stvarnost sa kojom je morao da se pomiri svaki putnik, tako da se karte više ne kupuju mesec i do dva pre puta, kako je ranije bila praksa, već uoči samog putovanja.

Prema podacima Međunarodne asocijacije za vazdušni saobraćaj (IATA), koja predstavlja oko 290 avio-kompanija koje čine 83 odsto globalnog vazdušnog saobraćaja, oporavak je nastavljen u novembru 2021. godine, pre pojave omikron soja. Međunarodna potražnja održala je svoj stalni trend rasta, kako se sve više tržišta ponovo otvaralo.

Međunarodni saobraćaj evropskih prevoznika u novembru 2021. godine je pao za 43,7 procenata u odnosu na novembar 2019. godine, što je znatno poboljšano u poređenju sa smanjenjem od 49,4 procenta u oktobru 2021. godine u odnosu na isti mesec 2019. godine. Naime, kapacitet je u tom mesecu opao za 36,3 odsto, a faktor opterećenja pao je za 9,7 procentnih poena na 74,3 procenta.