Koje privredne grane su najviše pogođene rastom cena energenata?

Cene energenata u Evropi dostigle su rekordne visine i u odnosu na april prošle godine cene sirove nafte veće su čak tri puta, prirodnog gasa tri i po puta, dok je cena uglja petostruko, a električne energije gotovo desetostruko veća, pokazuje analiza objavljena u novembarskom izdanju “Makroekonomskih analiza i trendova” Ekonomskog instituta u Beogradu.

“Neposredan povod za njihov munjeviti rast je naglo ukidanje restriktivnih zdravstvenih mera i pojačani optimizam u pogledu globalnog ekonomskog oporavka. Proizvodnja u kratkom roku nije mogla da odgovori tražnji. Sledstveno cene rastu”, navodi autor analize ekonomista Ivan Nikolić.

Već sredinom leta, navodi on, poremećaj pojačavaju drugi pridruženi faktori i okolnosti bez presedana.

“Smanjena je globalna proizvodnja gasa, pa SAD još nisu dostigle proizvodnju iz pretkriznog perioda, a probleme ima i Norveška. Uz dugoročno smanjivanje proizvodnje energije iz fosilnih goriva, energetska tranzicija znači promenu od fosilnih ka čistim, obnovljivim izvorima energije”, ističe Nikolić i dodaje da je pandemija otežala i transport uglja, a tu su i politički razlozi pošto je Kina obustavila kupovinu uglja iz Australije, i sve više se okreće Rusiji.

Vremenske prilike pogoršale su neravnoteže na tržištu gasa – oštra zimska hladnoća na južnoj i letnja žega na severnoj hemisferi povećale su potražnju za grejanjem i hlađenjem, smatra on.

Nikolić ističe da se prazne globalne zalihe gasa, i to uoči zimske sezone na severnoj hemisferi. U isto vreme, geopolitičke napetosti jačaju, Severni tok 2 nije pušten u rad, a sporiji je i dotok ruskog gasa Evropi zbog Ukrajine… Pritom je snaga vetra u Evropi sve slabija, što redukuje proizvodnju vetroelektrana.

Kako ocenjuje, rast cena energije potkopava globalni ekonomski oporavak, te će ovogodišnji rast izvesno biti sporiji od predviđenog.

Analitičari za sada procenjuju da poremećaj nema kapacitet izazivanja recesije – sličnog „energetskog šoka“ koji je zabeležen 70-ih godina prošlog veka ili pred kraj prve decenije ovog milenijuma, ukazuje Nikolić i dodaje da analitičari optimizam nalaze isključivo u proceni privremenog i prolaznog karaktera krize.

“Akumulirani rizici su skopčani sa vremenom, jer dostignuti nivo troškova energije u globalnom BDP-u već premašuje kritičnu granicu od sedam odsto, koliko je iznosila 1979. ili 2008. godine. S druge strane, trend rasta cena je zastrašujuć, kako za potrošače tj. domaćinstva, tako i za proizvođače, koji su izloženi troškovnom pritisku. Kod potonjih, negativni efekti nisu jednaki za sve, već su uslovljeni pre svega visinom troškova goriva i energije od kojih zavisi poslovanje”, navodi autor u analizi MAT-a.

Na udaru metalska industrija

Srbija pripada grupi zemalja sa natprosečnim učešćem troškova goriva i energije u dodatoj vrednosti prerađivačke industrije. Ako se izuzme Luksemburg, koji je po ovom indikatoru na začelju Evrope, ali koji i ne ‘živi’ od prerađivačkog sektora, grupu zemalja sa tzv. energetski najmanje rentabilnom proizvodnjom čine Grčka, Letonija, Bosna i Hercegovina, Srbija i Bugarska.

“U proseku prerađivački sektor Srbije je u 2018. godini bio za oko 2,6 puta energetski manje rentabilan od prerađivačkog sektora EU. Posmatrano detaljnije na nivou oblasti prerađivačke industrije, u Srbiji najveće opterećenje troškovima energije trpe proizvodnja osnovnih metala i proizvodnja proizvoda od ostalih nemetalnih minerala. Lane su troškovi goriva i energije reda veličine milion evra generisali samo 1,2 miliona evra dodate vrednosti u proizvodnji osnovnih metala, odnosno 2,7 miliona evra dodate vrednosti u proizvodnji proizvoda od ostalih nemetalnih minerala”, piše Nikolić.

Pri tome, unutar oblasti proizvodnja osnovnih metala u grani proizvodnja sirovog gvožđa, čelika i ferolegura, troškovi goriva i energije čak za 2,3 puta premašuju njenu generisanu dodatu vrednost.

“Ovim dvema oblastima duguje se blizu sedam odsto ukupne dodate vrednosti prerađivačke industrije i deset odsto realizovanog izvoza prerađivačke industrije. Još tri oblasti prerađivačkog sektora imaju natprosečni udeo troškova goriva i energije u dodatoj vrednosti. Reč je o proizvodnji drveta i proizvoda od drveta, osim nameštaja, proizvodnji hemikalija i hemijskih proizvoda, te proizvodnji prehrambenih proizvoda.“

Od ovih pet oblasti zajedno potiče tačno 30 odsto ukupne dodate vrednosti prerađivačkog sektora i isto toliko izvoznih prihoda prerađivačkog sektora.

IT industrija ne oseća energetsku krizu

Prema analizi MAT-a najveću energetsku rentabilnost u oblasti prerađivačke industrije ostvaruju proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda i proizvodnja duvanskih proizvoda.

Da najmanje opterećenje troškovima energije ima IT sektor, za Biznis.rs potvrđuje direktor kompanije MikroElektronika Nebojša Matić.

“Faktički, nama je samo struja energent, tako da mi nismo pogođeni rastom cena. Uopšte, IT sektor nije pogođen rastom struje nešto preterano jer računari i mašine koje koristimo relativno malo troše. Naša zgrada dobro je izolovana, za grejanje koristimo klime koje imaju vrlo veliku efikasnost, mašine su nam nove i imamo vrlo malo potrebe za energentima”, navodi naš sagovornik.  

Kako objašnjava, njegova firma ima potpisan dvogodišnji ugovor sa EPS-om o garantovanoj ceni struje, još uvek je pod tim ugovorom i za sada se ništa nije menjalo.

“Imamo garantovanu cenu, garantovanog dobavljača. I da sledeće godine kada istekne ugovor cena bude veća, to na nas neće preterano delovati, odnosno neće uticati na proizvod i firmu”, kaže Matić i dodaje da je pitanje kako deluje na one koji troše jako puno struje.

Prema njegovom mišljenju, celokupna priča je zamena teza i njegov stav je da se novac ne može štampati, a da nema inflacije.

“Inflacija povećava cenu proizvoda. Ne može Evropa da odštampa milijarde, Amerika takođe i da nam sve isto vredi. Inflacija se najbrže odražava na energente, a na kraju će polako da poskupe i ostali proizvodi. Moje stanovište je da ne možemo da štampamo novac, da ga delimo ljudima, a da nemamo inflaciju. Ne možemo da sedimo kući, a da nemamo inflaciju. Ko god ekonomsku krizu pokušava da rešava sa manje rada, nisam siguran da to može da uspe”, zaključuje Matić.