Najnovije poslovne vesti Biznis.rs
Program ekonomskih reformi za period 2021 – 2023. godine

Menjaju se fiskalna pravila, veća kontrola za državne firme i opštine

AnalizaBiznisInfrastrukturaPoslovanjePreduzetnikSrbijaU fokusuVesti

19.2.2021 10:17 Autor: Gordana Bulatović 0

Menjaju se fiskalna pravila, veća kontrola za državne firme i opštine Menjaju se fiskalna pravila, veća kontrola za državne firme i opštine
Ministar finansija u Vladi Srbije Siniša Mali zvanično je u petak uručio Program ekonomskih reformi (ERP) za period 2021 – 2023. godine ambasadoru EU... Menjaju se fiskalna pravila, veća kontrola za državne firme i opštine

Ministar finansija u Vladi Srbije Siniša Mali zvanično je u petak uručio Program ekonomskih reformi (ERP) za period 2021 – 2023. godine ambasadoru EU u Srbiji, Semu Fabriciju. Ovo je već osma godina kako Vlada Republike Srbije, u saradnji sa NBS, priprema ovaj dokument, koji se smatra ključnim u ekonomskom dijalogu EU i kandidata za članstvo u EU. To je, ujedno, i krovni ekonomski dokument Republike Srbije, jer za cilj ima celokupno unapređenje upravljanja ekonomskim politikama i ekonomskim razvojem.

Očekuje se da se o Programu ekonomskih reformi Republike Srbije sredinom godine raspravlja na sastanku Saveta za ekonomske i finansijske poslove EU (ECOFIN). Preporuke koje je Srbija dobila na prošlom sastanku ECOFIN Saveta, održanom 19. maja 2020. godine u Briselu su, kako tvrde u Vladi, u najvećoj meri implementirane u novi Program ekonomskih reformi.

Ovaj obiman dokument sadrži brojne detalje, a portal Biznis.rs prenosi samo deo onih najznačajnijih.

Zapošljavanje i mimo Komisije

Opšti okvir za zapošljavanje u javnom sektoru uređen je Zakonom o budžetskom sistemu, koji predviđa da Komisija daje saglasnost za novo zapošljavanje. Vlada planira da tokom ove godine postojeći okvir zameni novim sistemom koji bi se zasnivao na kadrovskim planovima institucija. Komisija za zapošljavanje bi i dalje davala saglasnost za zapošljavanje, ali samo ukoliko broj novozaposlenih pređe 70 odsto.

Promena fiskalnih pravila

Ministarstvo finansija je već ranije planiralo izmenu fiskalnih pravila, ali je zbog kirze izazvane pandemijom, usvajanje novih fiskalnih pravila odloženo. Tokom ove godine biće usvojeno fiskalno pravilo koje definiše nivo deficita i kojim se obezbeđuje da nivo javnog duga bude postavljen na silaznu putanju. Ove izmene će, smatraju u Vladi, redizajnirati opšta i posebna fiskalna pravila, uključujući posebne mere u slučaju njihovog nepoštovanja. Biće utvrđeni i novi nivoi maksimalnih rashoda iz budžeta za plate i penzije.

Baza investicionih projekata

Tokom ove godine, Vlada Srbije će u funkciju staviti sistem upravljanja javnim investicijama, a koji uključuje i integrisanu bazu podataka o investicionim projektima, koja je trenutno u razvoju i uspostavljenu jedinstvenu listu prioritetnih projekata (Single Project Pipeline). U Vladi procenju da će ovaj sistem u potpunosti bit funkcionalan tokom 2022. godine.

Dnevna kontrola javnih preduzeća

U okviru Sektora za praćenje fiskalnih rizika Ministarstva finansija funkcioniše Grupa za praćenje fiskalnih rizika u vezi sa poslovanjem javnog sektora. Ova Grupa je odgovorna za praćenje 35 strateški važnih preduzeća u državnom vlasništvu, kao i finansijskih institucija u većinskom državnom vlasništvu. Delokrug poslova Grupe uključuje analizu i odobravanje godišnjih programa poslovanja, analizu tromesečnih i godišnjih finansijskih izveštaja, dopunskog finansiranja i izveštaja o izvršenoj reviziji. Grupa prati finansijski učinak i izvršenje tromesečnih i godišnjih planova, relevantne ključne pokazatelje učinka i zakazuje poslovne sastanke sa najvišim rukovodstvom i finansijskim rukovodiocima državnih preduzeća.

Ona analizira i obaveze koje su pokrivene državnim garancijama izdatim u ime državnih firmi, kao i nivo subvencija koje im dodeljuje država. Ukoliko se u određenim preduzećima prepozna potencijalni fiskalni rizik za državu, predstavnici Grupe borave više puta tokom svake radne nedelje u tim kompanijama, razvijaju prilagođene finansijske modele i obavljaju sve ostalo što može potencijalno da razvije probleme u vezi s poslovanjem.

Ova grupa je, inače, inicirala restruktuiranja, prilagođavanja projektovanih budžeta i strukture troškova državnih firmi, uz insistiranje da svako državno preduzeće revidira strukturu troškova i smanji predviđene operativne troškove i planove kapitalnih izdataka. Zahvaljujući ovim aktivnostima ukupna projektovana finansijska ušteda državnih preduzeća iznosila je 290 miliona evra operativnih troškova i 256 miliona kapitalnih izdataka. Pored toga, Grupa je bila zadužena za sprovođenje predloga za smanjenje troškova za nekoliko ključnih kompanija u većinskom državnom vlasništvu u odbrambenoj industriji i kompanija iz portfelja Ministarstva ekonomije.

Mere restruktuiranja rezultirale su, kaže se u dokumentu koji je danas uručen ambasadoru Fabriciju, zajedničkom uštedom od oko 500 miliona evra operativnih troškova i oko 71 milion evra kapitalnih izdataka. Inače, u javnim preduzećima u Srbiji zaposleno je oko 81 hiljada ljudi.

Kontrola zaduživanja lokalnih samouprava

Iako je posebnim fiskalnim pravilima za lokalne samouprave postavljeno tzv. “zlatno pravilo“, a koje predviđa da minus u opštinskoj ili gradskoj kasi može postojati samo ukoliko se realizuju kapitalne investicije, u praksi se, prema tvrdnjama Vlade Srbije, dešavalo da nerealnim planiranjem kako prihoda, tako i rashoda dođe do nagomilavanja dospelih, a neizmirenih obaveza koje ugrožavaju funkcionisanje pojedinih gradova i opština. Zbog te prakse, plan je da Ministarstvo finansija, u narednom periodu značajno unapredi sistem kontrole javnih finansija lokalnih samouprava, a kako bi se utvrđena pravila i poštovala.

Bankama još novca za pomoć privredi

Uz navođenje svih aktivnosti koje su Vlada i NBS imale kako bi, u što većoj meri, ublažile posledice krize izazvane pandemijom korona virusa, u Programu ekonomskih reformi navodi se da, u skladu sa garantnom šemom, banke mogu do 30. juna ove godine zaključiti ugovor o kreditu, a do 31. jula plasirati kredite u iznosu do dve milijarde evra. Pri tome je iznos od jedne milijarde evra, odnosno iznos inicijalnog maksimalnog osiguranog portfolija po bankama utvrđen shodno tržišnom učešću banke prema izveštajima NBS.

Nakon što banka dostigne 90 odsto iskorišćenosti maksimalnog osiguranog portfolija, može da konkuriše za povećanje njegovog limita iz preostalog iznosa sredstava iz garantne šeme, po istim uslovima neograničen broj puta, s tim da svaki pojedinačni zahtev ne može biti manji od pet miliona evra niti veći od 25 miliona evra. Ugovor o garanciji Republike Srbije za kreditiranje privrede s ciljem ublažavanja negativnih posledica pandemije sa Republikom Srbijom i NBS do sada je potpisalo 25 banaka. Zakon o utrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi stupio je na snagu 29.decembra 2020. godine.

Prodaja problematičnih potraživanja

Pre otpočinjanja krize izazvane pandemijom korona virusa, Agencija za osiguranje depozita Srbije, podržana od strane Ministarstva finansija uspešno je završila prodaju tzv „Pilot portfelja“ potraživanja kojima Agencija upravlja u ime Republike Srbije i finansijskih institucija u bankrotu, u nominanom iznosu od 242 miliona evra. Ovo je bila prva transakcija koja omogućava pripremu tzv „Velikog portfelja“. U skladu sa zahtevima investotora koji su prošli u drugu fazu procesa, a zbog nemogućnosti sprovođenja „Due Dilligence“ procesa, rokovi za podnošenje obavezujućih ponuda pomereni su na prvi kvartal ove godine.

Transformacija državnih banaka

U skladu sa Strategijom Vlade Srbije za državne banke, već dve godine funkcioniše Radna grupa za transformaciju Srpske banke u specijalizovanu finansijsku instituciju za pružanje svih vrsta finansijskih usluga i podršku odbrambenoj industriji Srbije. Priprema predloga o obimu poslovanja, specifičnostima početnog kapitala, ulozima postojećih akcionara, dokapitalizaciji, gotovinskoj i bezgotovinskoj imovini je u toku, jer sve to treba urediti, kako navode u Vladi Srbije, zakonom.

S druge strane, Banka Poštanska štedionica a.d. Beograd je u procesu primene nove strategije, sa glavnim fokusom na komercijalno preusmeravanje banke na rad sa stanovništvom, preduzetnicima, mirko i malim preduzećima, poboljšanje unutrašnje organizacije banke, korporativnog upravljanja i upravljanja rizikom.

Grupno finansiranje se reguliše zakonom

Narodna banka Srbije već izvesno vreme radi na izradi nacrta zakona kojim će se urediti grupno finansiranje (сrowdfunding) i poslovi alternativnog finansiranja čime će, uz kako se kaže u dokumentu Program ekonomskih reformi, uz uvažavanje karakteristika domaćeg finansijskog tržišta, naše zakonodavstvo u ovoj oblasti uksladiti sa relevantnom uredbom EU, koja je doneta prošle godine.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...