Muškarci se zapošljavaju mnogo lakše od žena

Podaci o tržištu rada u Evropskoj uniji u trećem kvartalu 2021. godine pokazuju da je veća verovatnoća da će muškarci biti samozaposleni nego žene. Naime, 16,4 odsto zaposlenih muškaraca bilo je samozaposleno u poređenju sa 9,5 procenata žena, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

Analiza Eurostata pokazuje da rodni jaz raste srazmerno sa godinama, sa razlikom od 1,8 procentnih poena (pp) za mlade (od 15 do 24 godine), koji se zatim povećava na 6,3 pp za osobe od 25 do 54 godine i 11,1 pp za one od 55 do 64 godine.

U trećem kvartalu 2021. godine samozaposleno je bilo 22,6 odsto zaposlenih muškaraca starosti od 55 do 64 godine, naspram 15,8 procenata zaposlenih muškaraca uzrasta od 25 do 54 godine i 4,5 odsto od 15 do 24 godine.

Među zaposlenim ženama starosti između 55 i 64 godine bilo je 11,4 procenata samozaposlenih u odnosu na 9,5 odsto žena starosti između 25 i 54 godine i 2,7 procenata žena uzrasta između 15 i 24 godine.

Ove razlike između muškaraca i žena vidljive su i u dve podkategorije samozapošljavanja. Kada je u pitanju samozapošljavanje bez zaposlenih (samostalni radnici), rodni jaz se povećava sa 1,5 pp među onima od 15 do 24 godine, na 3,4 pp među osobama od 25 do 54 godine, i 6,1 pp za one između 55 i 64 godine.

Podaci Eurostata pokazuju da se isto dešava i kod samozaposlenih sa zaposlenima (poslodavaca), gde razlika ide od 0,3 pp za mlade (15-24) do 2,9 pp za osobe od 25 do 54 godine, kao i 5,1 pp za najstarije (55-64).

Rodni jaz u zapošljavanju veći kod roditelja

Izveštaj pokazuje i da postojanje dece u domaćinstvu u EU negativno utiče na stopu zaposlenosti žena, dok pozitivno utiče na stopu zaposlenosti muškaraca, bez obzira na stepen obrazovanja roditelja.

„U 2020. godini u EU je bilo zaposleno 77 odsto žena koje nemaju decu, starosti od 25 do 54 godine. S druge strane, žene ovog uzrasta sa decom imale su nižu stopu zaposlenosti (72 procenta, odnosno -5 pp). Deca u domaćinstvu imala su suprotan efekat na stopu zaposlenosti muškaraca ove starosne grupe – muškarci bez dece imali su nižu stopu zaposlenosti (81 odsto) od muškaraca sa decom (91 procenat, odnosno + devet pp)“, navodi se u izveštaju Eurostata.

Naime, skoro svaka četvrta majka koja ima između 25 i 54 godine (24 odsto), imala je posao sa nepunim radnim vremenom u 2020. godini, dok je ovaj udeo dostigao 16 procenata među ženama bez dece (pad od osam pp).

Takođe, ovo je imalo suprotan efekat na muškarce – muškarci sa decom imali su nižu stopu zaposlenosti sa nepunim radnim vremenom (pet procenata) od muškaraca bez dece (sedam odsto; + dva pp).

Viši nivo obrazovanja – bolje šanse za zaposlenje

U 2020. godini razlika u stopi zaposlenosti žena sa ili bez dece bila je manja za žene sa višim stepenom obrazovanja. Podaci Eurostata pokazuju da se i kod muškaraca dogodilo slično.

„Žene sa niskim stepenom obrazovanja pokazale su najveću razliku kada se porede one koje imaju decu (45 odsto) i koje nemaju decu (53 procenata; + osam pp). Za žene sa srednjim stepenom obrazovanja, jaz između stope zaposlenosti neznatno se smanjio (71 procenat za majke i 77 odsto za žene bez dece, što je šest pp više), dok su za žene sa visokim stepenom obrazovanja ove stope bile gotovo ujednačene (84 odsto i 86 procenata; +dva pp)“, navodi se u izveštaju Eurostata.

Ipak, poslovi sa skraćenim radnim vremenom bili su manje zastupljeni kod visoko obrazovanih žena koje nemaju decu.

Za svaki nivo obrazovanja, jaz u zapošljavanju između onih koji imaju i nemaju decu, bio je veći za muškarce nego za žene.