Poskupljenja „progutala“ povećanje minimalne zarade

Minimalna zarada od 1. januara 2022. godine povećana je za 9,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu i iznosi 35.012 dinara.

Pored povećanja takozvanog minimalca za radnike, uvedene su i olakšice za privrednike, pa je tako neoporezivi iznos zarade povećan sa 18.300 na 19.300 dinara, dok je stopa doprinosa za PIO smanjena za 0,5 odsto.

Prema odluci Vlade Srbije, minimalna cena rada povećana je sa 183,93 na 201,22 dinara (neto) po radnom času. Shodno tome, u zavisnosti od broja radnih sati, minimalna zarada će u 2022. godini iznositi:

• Za mesec sa 160 radnih sati – 32.195,20 dinara

• Za mesec sa 168 radnih sati – 33.804,96 dinara

• Za mesec sa 176 radnih sati – 35.414,72 dinara

• Za mesec sa 184 radna sata – 37.024,48 dinara

Iako se poslednjih par godina dosta polemiše oko broja zaposlenih koji primaju minimalnu zaradu predsednica Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ Čedanka Andrić za Biznis.rs kaže da se taj broj kreće između 400.000 i 600.000 ljudi, dok je zvaničan podatak 350.000.

“Neverovatno je da taj podatak figurira nekih pet-šest godina i da se ne pomera. Mi mislimo da je on ipak veći. Ako uzmete u obzir da polovina zaposlenih ne može da zaradi više od 50.000 dinara, koliko je medijalna zarada, onda je jasno da su radnici Novu godinu dočekali prilično praznih džepova, imajući u vidu šta su sve morali da obezbede za svoje porodice, a koliko novca imaju na raspolaganju”, ističe Andrić.

Ona napominje da su sindikati tražili povećanje od 22 odsto, a da iako se to u avgustu činilo kao veliki iznos, evidentno je da povećanje od 9,4 odsto nije dovoljno za pristojan život.

“Mi smo na prošloj sednici Socijalno-ekonomskog saveta Vlade Srbije otvorili tu priču i najverovatnije da ćemo na proleće ili pre toga, pokušati da to pitanje pokrenemo kako bi se taj iznos revidirao zbog svih parametara koji će se promeniti. Struja za privredu je već poskupela, a to znači da će poskupeti proizvodi i da će se to prelomiti preko leđa radnika. Sa druge strane, činjenica je da trenutno neće doći do poskupljenja struje za građanstvo, ali pitanje je do kada. Tako da su sve to elementi koji umanjuju sve ono što je postignuto prošle godine”, kaže Andrić.

Da minimalna zarada treba da pokrije egzistencijalni minimum, koji ne može bude ispod minimalne potrošačke korpe, smatra i viši savetnik za ekonomska i socijalna pitanja UGS “Nezavisnost” Zoran Ristić.

Najava odlaganja izjednačavanja minimalne zarade i potrošačke korpe do 2024. godine je problematično kaže Ristić jer će do tada svi oni koji rade za minimalac pitanja svoje egzistencije morati da rešavaju na neki drugi način – kroz duplo radno angažovanje i razne druge oblike angažovanja u sivoj zoni.

Kada je reč o povećanju neoporezivog dela zarade, on ocenjuje da je to nešto što treba da brine kreatore monetarno fiskalne politike jer je reč o porezima kojima se puni budžet.

“Ono što su sindikati naglasili prilikom pregovora o minimalnoj zaradi i deo koji brine zaposlene je konstantno insistiranje poslodavaca na umanjenju doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Sindikati smatraju da smanjenje doprinosa treba bazirati na analizama koje će da potvrde da ovi fondovi mogu efikasno i samostalno da funkcionišu bez dotacija iz budžeta ili nekih drugih izvora”, navodi Ristić.

Prema njegovim rečima, ako ovi fondovi ne mogu da se finansiraju u celini iz sopstvenih prihoda, onda je umanjenje stopa doprinosa nešto što predstavlja problem.

“Ovo je na neki način izlazak u susret zahtevima poslodavaca da se teret povećanja minimalne zarade prevalili na državu i to nije prvi put da se dešava prilikom utvrđivanja minimalne zarade. To je postala praksa. Prema podacima ankete o radnoj snazi, za oko 2.800.000 radno angažovanih lica poslodavci imaju određene olakšice. Ako sa jedne strane stavimo te olakšice, koje će poslodavci dobiti sa početkom ove godine, u odnos sa povećanjem minimalne zarade, rekao bih da su poslodavci na dobitku jer u ukupnom zbiru imaju manje opterećenje u odnosu na prethodne godine”.

Zbog povećanja najnižih zarada poslodavci smanjuju ostale plate

Kada se uporede cene osnovnih životnih namirnica danas i pre godinu dana, deinitivno je da povećanje minimalne zarade ne odražava realno bolji standard onih građana koji za tu platu rade.

Sa druge strane, kako napominje Ristić, ono što se nastavilo kao praksa kod mnogih poslodavaca, uključujući i multinacionalne kompanije to je da su ukupne mase za zarade fiksirane i da bez obzira na to kolika je minimalna zarada u odnosu na tu fiksiranu masu za zarade u 2022. godini, raspodeljuju se zarade po mesecima, tako da to povećanje minimalne zarade za mnoge zaposlene znači umanjenje određenih zarada za one koji su imali nešto više zarade, da bi se oni koji su imali ispod minimalne zarade sada uskladili sa novom minimalnom zaradom.

“Jednostavnije rečeno, mnogi poslodavci zbog povećanja minimalne zarade i obaveze da povećaju te najniže zarade smanjuju zarade drugom delu zaposlenih da bi ostali u okviru projektovane mase za zarade i to je nešto što nije praksa samo manjih poslodavaca. To je praksa i mnogo većih kompanija, da ne kažem onih koji zapošljavaju više od 1.000 radnika u Srbiji„, zaključuje Ristić.