Bosna i Hercegovina uvozi vodu uprkos bogatim izvorima

Iako raspolaže ogromnim rezervama kvalitetne pijaće vode, Bosna i Hercegovina je za samo šest meseci ove godine izdvojila više od 20,6 miliona maraka za uvoz flaširane vode, dok stručnjaci upozoravaju da domaći prirodni potencijali ostaju neiskorišćeni zbog nedostatka investicija, slabije podrške proizvođačima i snažnog uticaja uvoznih brendova.

Prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) BiH, u prvih šest meseci ove godine u zemlju je uvezeno 34,45 miliona litara vode u vrednosti od 20,64 miliona KM, piše Energija Balkana.

Iako je uvoz neznatno manji nego u istom periodu prošle godine, kada je stiglo 34,65 miliona litara vrednih 20,84 miliona KM, reč je i dalje o izuzetno velikim količinama.

Najviše vode, kako su naveli u UIO, stiglo je iz Srbije, i to gotovo 19,7 miliona litara u vrednosti od 10,08 miliona KM. Sledi Hrvatska sa 11,47 miliona litara vrednih 6,52 miliona KM, dok je iz Slovenije uvezeno gotovo tri miliona litara za koje je plaćeno 3,72 miliona KM. Manje količine stigle su iz Italije, Nemačke, Turske, Kosova, Belgije i Finske.

Posebno je zanimljivo da Istočna Hercegovina, čije kraško podzemlje od Trebinja, Bileće i Gacka krije ogromne rezerve visokokvalitetne pijaće vode, nema nijednu fabriku za njeno flaširanje.

Direktor Područne privredne komore Trebinje Veselin Savić kaže da samo postojanje prirodnih resursa nije dovoljno da bi se razvila uspešna proizvodnja.

„Imamo izuzetno kvalitetne izvore, ali nemamo nijednu fabriku vode. Očigledno postoji određeni problem ili prepreka koju treba prepoznati. Nije dovoljno samo izgraditi fabriku, već je potrebno obezbediti ceo lanac, od proizvodnje do plasmana na police trgovina i izvozna tržišta. Trebalo bi utvrditi šta koči ovakve investicije i da li postoji prostor da se zainteresovanim investitorima olakša ulazak u ovaj sector“, rekao je Savić.

On ističe da se značaj prirodnih resursa često precenjuje i da je posedovanje vode jedno, a stvaranje konkurentnog proizvoda od nje nešto sasvim drugo.

„Najuspešnije zemlje nisu nužno one koje raspolažu najvećim prirodnim bogatstvima, već one koje znaju da ih pretvore u proizvod i novu vrednost. Očigledno je da kod nas postoji karika koja nedostaje i nju treba sistemski ukloniti“, poručio je Savić.

Ekonomista Zoran Pavlović smatra da razlozi za veliki uvoz vode, uprkos domaćim izvorima i kvalitetnim proizvođačima, leže u snažnom uticaju marketinga i nedovoljnoj promociji domaćih brendova.

„Marketing je čudo. Ako je agresivan i dobro osmišljen, kupci lako poveruju porukama koje im se plasiraju. Kod nas, nažalost, nema dovoljno rada na promociji domaćih proizvoda i značaja njihove kupovine, iako je korist za domaću privredu daleko veća nego kada uvozimo robu“, rekao je Pavlović.

On podseća da BiH ima vode koje po kvalitetu mogu ravnopravno da stanu uz najpoznatije evropske brendove.

„Imamo Vitinku i Tešanjski kiseljak, vode koje su nagrađivane i priznate. Praktično uvozimo ono što već imamo. Problem je što su domaći proizvođači izloženi snažnom marketingu stranih brendova, dok domaća proizvodnja nema adekvatnu podršku“, kazao je Pavlović.

Prema njegovim rečima, jačanje domaće proizvodnje ne podrazumeva samo carinsku zaštitu, već i pametniju ekonomsku politiku.

„Postoje brojni mehanizmi kojima države štite svoje proizvođače, od standarda kvaliteta do različitih uslova za plasman robe. Istovremeno, domaćim kompanijama treba pomoći da unaprede proizvodnju, dizajn i marketing, jer se tako čuvaju radna mesta, povećavaju prihodi i jača domaća privreda“, istakao je Pavlović.

Istovremeno, iz BiH je, prema podacima UIO, izvezeno 53,35 miliona litara vode u vrednosti od 7,57 miliona KM, što je za oko 30 odsto više nego u istom periodu prošle godine, kada su na strana tržišta plasirana 41,02 miliona litara vredna 7,52 miliona KM.

Najveći deo izvoza završio je u Hrvatskoj, gde je plasirano više od 43,37 miliona litara vode vrednih 4,92 miliona KM, a slede Srbija, Slovenija i Crna Gora.