Građani tri države jednostavnije do posla u zemljama „Otvorenog Balkana“

Sjedinjene Američke Države (SAD) pokrenule su pitanje pristupa Crne Gore inicijativi „Otvoreni Balkan“ čije su potpisnice Srbija, Albanija i Severna Makedonija. Prema pisanju crnogorskih medija, SAD su zainteresovane da i Podgorica što pre postane deo zajedničke inicijative pošto je smatraju stepenicom ka stabilizaciji prozapadnog kursa regiona, ali i odvajanja od Rusije. Mišljenje građana Crne Gore za sada je podeljeno.

A dokle je stigla ova regionalna inicijativa, potpisana krajem 2021. godine? Predsednik Srbije Aleksandar Vučić imao je nedavno sastanak sa premijerima Albanije Edijem Ramom i Severne Makedonije Dmitrom Kovačevskim, na kojem su razgovarali o budućim koracima „Otvorenog Balkana“.

Sledeći samit biće održan u prvoj polovini jula u Ohridu, gde će biti potpisano više sporazuma i memorandum o saradnji u kulturi, turizmu i ekonomiji, dok će se u Srbiji početkom septembra organizovati veliki sajam vina i hrane. Sva trojica lidera istakla su da je inicijativa otvorena i za Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu.

Identifikacioni brojevi rešenje za čitavu administraciju

Regionalna implementacija sporazuma kojima je regulisan slobodan pristup tržištima rada na Zapadnom Balkanu trebalo bi da počne krajem maja, prema informacijama Privredne komore Srbije (PKS), a to znači da bi građani svake od ovih zemalja mogli bez problema da rade u nekoj drugoj.

Kada je reč o konkretnim koracima i procedurama, ukoliko žele da rade u nekoj od zemalja potpisnica inicijative „Open Balkan“ građani će morati da zadovolje određeni uslov, a to je „Identifikacioni broj Otvorenog Balkana“. On će zameniti sve druge administrativne procedure i tako će građani steći isti tretman za zapošljavanje kao lokalno stnaovništvo. Dobijanje prvih takvih brojeva očekuje se do kraja juna ove godine.

Kako je objasnio savetnik predsednika PKS Nenad Đurđević, gostujući u jutarnjem programu RTS-a, svaki građanin koji želi da iskoristi ovo pravo moći će da se uloguje preko portala eUprave, unošenjem osnovnih podataka koji će potvrditi identitet, nakon čega dobija broj kojim stiče pravo da konkuriše za poslove u bilo kojoj od tri zemlje potpisnice „Otvorenog Balkana“.

On je naglasio da su u toku pregovori vlada oko nadležnosti institucija na tehničkom nivou, kako bi se do kraja maja sve pripremilo, te se očekuje da na samitu u Severnoj Makedoniji budu izdate prve lične karte koje dolaze sa identifikacionim brojem.

Inače, postupak je isti u sve tri države, a kao reper se koristi naša eUprava. Softver će biti dostupan na četiri jezika – srpskom, makedonskom, albanskom i engleskom.

Trajanje radne dozvole

Trajanje radne dozvole je još uvek predmet pregovora, ali ono što je sada izvesno je da će biti jednako trajanju potpisanog ugovora o radu. Nakon isteka određenog ugovora, građani će moći ponovo da apliciraju za neki drugi posao i na taj način produžiti samu dozvolu.

Kada je reč o vrsti poslova, najveći broj radnih mesta biće u deficitarnim sektorima poput poljoprivrede, građevinarstva, ugostiteljstva i turizma. Takođe, očekuje se da će ova inicijativa pomoći i tome da se sivo tržište rada u kojem je veliki broj neprijavljenih radnika uvede u legalne tokove.

Mobilnost radne snage, kao rezultat sporazuma, trebalo bi da unapredi tržište rada, ali i dolazak stranih kompanija koje mogu da računaju na visokokvalifikovani kadar.

Podsetimo, slobodan pristup tržištu rada i postupak koji će to omogućiti regulisani su, između ostalog, Sporazumom o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na Zapadnom Balkanu i Sporazumom o povezivanju šema elektronske identifikacije građana Zapadnog Balkana.

Sporazume su 21. decembra prošle godine u Tirani potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Severne Makedonije Zoran Zaev i premijer Albanije Edi Rama, a već početkom januara ove godine počeo je neometan promet robe između tri zemlje, te kamioni sa poljoprivredno-prehrambenim porizvodima prelaze granice bez nepotrebnih zadržavanja, jer se roba ne kontroliše iznova prilikom ulaska u zemlju.

Ugovorne strane su se obavezale da pojednostave administrativne procedure za ulazak, kretanje, boravak i rad državljana drugih ugovornih strana, između ostalog – da međusobno priznaju registrovane šeme elektronske identifikacije i da se izvrši tehničko povezivanje državnih portala elektronskih usluga (pre svega za prijavu na tržište rada).