99 najuspešnijih: Mala preduzeća prošle godine umanjila prihode, a uvećala plate

U Srbiji je za 2023. godinu finansijske izveštaje Agenciji za privredne registre predalo 14.309 malih preduzeća i 93.573 privredna društva mikro veličine. I dok je kod malih preduzeća evidentiran porast od 6,6 odsto na godišnjem nivou, mikro firme su zapravo smanjile svoj broj za 2,6 procenata.

U ukupnom broju privrednih društava u zemlji, mala preduzeća doprinose sa oko 12,5 odsto, a mikro preduzeća sa približno 82 procenta.

Važno je uočiti da mala preduzeća značajno doprinose zapošljavanju u zemlji jer je u njima zbirno radilo 332.928 ljudi u 2023. To je 14,1 odsto udela u ukupnoj radnoj snazi iz decembra prošle godine, prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, ali ujedno i dva procenta manje nego u 2022. godine, što je podatak za brigu.

Problemi rešivi, ali sporo

Mala i mikro preduzeća su u Srbiji prilično rasprostranjena – i po broju i po poslovanju u različitim regionima države – ali nivo njihove zaštite i podrške koji im je dostupan nije uvek na istom nivou kao u Evropskoj uniji.

Iako ova preduzeća često predstavljaju osnovu lokalne privrede i doprinose zapošljavanju i ekonomskom razvoju, zajonodavni i regulatorni okviri u Srbiji nisu uvek dovoljno prilagođeni potrebama malih biznisa. U poređenju sa EU, gde postoje specijalizovani programi i politike za podršku malim i srednjim preduzećima (MSP), u Srbiji se često suočavaju sa složenijim administrativnim procedurama i ograničenim resursima za podršku.

I pored toga što postoje određeni programi podrške, oni nisu uvek dovoljno razvijeni ili široko dostupni kao u EU, gde pogotovu mala preduzeća često imaju bolji pristup različitim oblicima finansiranja, uključujući subvencije, garancije i povoljne kredite. Kod nas, pristup finansijama može biti izazovniji, s višim kamatnim stopama i ograničenijim opcijama za podršku.

Prema važećem Zakonu o računovodstvu, u mala pravna lica u Srbiji spadaju ona preduzeća koja ispunjavaju najmanje dva od tri navedena kriterijuma: imaju između 10 i 50 zaposlenih, ostvaruju godišnje poslovne prihode u rasponu od 700.000 do osam miliona evra u dinarskoj protivvrednosti, vrednost njihove ukupne aktive na dan bilansa iznosi između 350.000 i četiri miliona evra u dinarskoj protivvrednosti.

Na kraju, možda najveću prepreku stabilnosti poslovanja i eventualnom rastu predstavlja poreska politika, koju mnogi doživljavaju upravo restriktivnom za razvoj malih i mikro firmi.

Ovom poslednjom temom ove godine posebno su se bavili Savet stranih investitora u svojoj Beloj knjizi i Nacionalna alijansa za loklani ekonomski razvoj (NALED) u Sivoj knjizi. Oni su izneli preporuke Ministarstvu finansija za promene u poreskom sistemu kako bi se uklonile administrativne prepreke i poboljšao poslovni ambijent u Srbiji, posebno kad su privredna društva ove veličine u pitanju.

Recimo, NALED je predložio rasterećenje najnižih zarada i uređivanje kontrole poreza na dodatu vrednost (PDV), pa između ostalog i propisivanje kraćeg roka za povraćaj PDV-a obveznicima koji nisu pretežni izvoznici sa trenutnih 45 dana, na najviše 25 dana.

Rezultati poslovanja malih preduzeća

U 2023. godini domaća mala preduzeća raspolagala su aktivom u vrednosti 4.073.178.913.000 dinara, uz godišnji rast od 5,1 odsto. Njihovi zbirni prihodi iznosili su 3.961.256.399.000 dinara uz međugodišnji pad od 1,3 odsto, ali sporiji od pada rashoda, koji je iznosio dva odsto, na 3.725.403.227.000 dinara, piše u Biltenu APR-a.

Najvažniji podatak je da su u prošloj godini mala preduzeća imala neto rezultat od 194,7 milijardi dinara (1,65 milijardi evra), što predstavlja tačno 20 procenata ukupnog neto rezultata svih privrednih društava u zemlji.

Dugoročne i kratkoročne obaveze ovih firmi nisu su bitnije menjale u odnosu na 2022. godinu, što bi u načelu trebalo da bude dobra vest, a iz finalne statistike izdvaja se i činjenica da je na troškove na zarade, naknade i ostale lične rashode u malim preduzećima otišlo 628.250.770.000 dinara, uz rast od 13,5 odsto na godišnjem nivou, što je pak bilo brže od godišnje inflacije od 7,6 odsto.

Najbolji među najuspešnijima

Tradicionalno godišnje rangiranje 99 najuspešnijih malih preduzeća u Srbiji portala Biznis.rs ovog puta ima novog šampiona – beogradsku firmu MCM 965 koja se po opisu delatnosti bavi trgovinom na malo izvan prodavnica, tezgi i pijaca. Ovo samo dodatno podcrtava prošlogodišnji očigledan uspeh trgovačkih firmi, koji se već video na listama najboljih velikih i srednjih preduzeća.

MCM je, takođe, imala najveće zabeležene ukupne prihode od svih rangiranih preduzeća – 5.499.182.000 dinara.

Prošlogodišnje prvoplasirano preduzeće, Zlatara Gold, sada se nalazi na osmom mestu.

Najveći dobitaš je zemunski Link Group d.o.o. koji se bavi iznajmljivanjem vlastitih ili iznajmljenih nekretnina i upravljanjem njima, sa 912.324.000 dinara na kraju 2023. On je ujedno drugoplasirani u konačnom poretku.

Najuspešnijih 99 malih preduzeća u Srbiji tokom 2023. godine prihodovalo je 146,18 milijardi dinara, uz 11,69 milijardi dinara dobiti i 1.965 zaposlenih.

Metodologija rangiranja

Kako bi bila uključena u izračunavanje liste 99 najuspešnijih portala Biznis.rs, domaća mala preduzeća ne smeju da budu u stečajnom ili predstečajnom postupku ili likvidaciji, niti da je imala gubitak na kraju neke od prethodne dve godine. Pored toga, ukoliko firma ima neto dug (razliku između kratkoročnih obaveza i obrtne imovine) koji prevazilazi petostruku vrednost EBITDA, onda ne može biti rangirana kao uspešna, jer to znači da je prezadužena i da je velika verovatnoća da će upasti u blokadu i imati probleme sa likvidnošću.

Pri rangiranju 99 najuspešnijih malih preduzeća obuhvaćeni su najvažniji parametri poslovanja, izračunati na osnovu informacija iz godišnjih finansijskih izveštaja kompanija kojima raspolaže analitički partner CompanyWall. Ti parametri su ukupni prihodi, neto dobitak, dodata vrednost po zaposlenom, indeks rasta prihoda u 2023. godini, u odnosu na 2022. godinu, EBITDA u 2023. godini, u odnosu na 2022. godinu, te zaduženost u odnosu na EBITDA.

Ovi parametri su potom uvršteni u jedinstvenu matematičku formulu, gde je svakom od njih dodeljena različita ponderska vrednost po važnosti – kriterijum dodate vrednosti po zaposlenom ima najjači ponder, pa potom dobit i rast dobiti, a zatim prihodi i rast prihoda. Cilj ovakvog načina izračunavanja je da se pronađe set parametara za dobijanje objektivne i potpune slike poslovanja malih preduzeća u Srbiji.

U nastavku pogledajte rangiranje 99 najuspešnijih malih preduzeća u Srbiji u 2023. godini: