Afrika je kontinent budućnosti, ali domaća privreda mora da požuri

Osnivač Western Balkans Institute Research & Development (WEBIN) Marko Stojanović govorio je za Biznis.rs o projektima u subsaharskoj Africi, evropskim investicijama, izazovima poslovanja iz Srbije i prilikama koje ovaj kontinent nudi domaćim kompanijama.

WEBIN je domaće preduzeće koje realizuje međunarodne razvojne projekte. Prateći ekonomske i političke prioritete Evropske unije u saradnji sa podsaharskom Afrikom, WEBIN zajedno sa lokalnim partnerima kandiduje projekte kojima se ostvaruju ciljevi saradnje EU i afričkih zemalja.

Kako objašnjava Stojanović, Evropska unija sa vladama trećih zemalja bilateralno ugovara ekonomske i političke prioritete i za njihovu realizaciju izdvaja značajna sredstva kroz višegodišnje programe. Reč je, između ostalog, o projektima reforme javne uprave, poreskih sistema i drugih institucija, za koje u pojedinim zemljama nema dovoljno lokalnih stručnih kapaciteta.

Upravo je tu WEBIN pronašao svoju nišu. Veliki reformski procesi zahtevaju specifična znanja i iskustvo, a stručnjaci često dolaze iz Evropske unije. Western Balkans Institute je, zahvaljujući prethodnom radu na Zapadnom Balkanu sa evropskim partnerima, uspeo da izgradi međunarodnu poziciju i da se u mnogim zemljama podsaharske Afrike etablira kao pouzdan partner.

„Uspeli smo da pokažemo da možemo da po konkurentnijoj ceni pružimo uslugu koja je, ako ne bolja, onda bar na nivou usluge koju bi dobili od slične firme u Evropskoj uniji’’, kaže Stojanović.

Za ovakav posao potrebna je dobra mreža stručnjaka sa iskustvom u međunarodnom razvojnom finansiranju, odnosno oblasti razvojne pomoći. WEBIN zapošljava mali multinacionalni tim sa sedištem u Beogradu i ima stručne saradnike širom sveta.

Ostatak stručnjaka angažuje se u zavisnosti od prirode konkretnog projekta. Ako je reč, na primer, o reformi poreske uprave, uključuju se profesionalci za reformu javne uprave, poreske sisteme, statistiku, pravo i druge oblasti, često sa partnerskih univerziteta iz zemalja u kojima institut posluje.

Jedan od najvećih uspeha Stojanović vidi upravo u tome što je u proteklih  pet godina WEBIN uspeo da razvije bogatu mrežu poslovnih kontakata širom podsaharske Afrike i na oba kontinenta postane prepoznat kao referentna tačka za poslovno povezivanje partnera iz Evrope i Afrike.

„Partnerima iz Evrope, javnim ustanovama, ministarstvima, univerzitetima, privatnim kompanijama i drugima postali smo referentna tačka za podsaharsku Afriku. Istovremeno, partnerima iz Afrike postali smo referentna tačka za Evropsku uniju, a naročito za prostor Balkana“, navodi on.

WEBIN je sa svojim poslovnim aktivnostima prisutan u preko 15 zemalja u Africi, uključujući i Južnoafričku Republiku, Togo, Senegal i Ugandu, sa projektima u poljoprivredi, Etiopiju i Nigeriju sa projektom u oblasti bezbednosti, Ruandu i Tunis u oblasti trgovine, Keniju sa projektom u oblasti bankarstva i zelenog finansiranja, Madagaskar, Mauricijus i Sejšele sa projektima u oblasti cirkularne ekonomije. WEBIN spada u malobrojne institucije koje svoje usluge plasira institucijama iz sfere nauke i visokog obrazovanja, ne samo domaćim i regionalnim, već i prestižnim univerzitetima i institutima u Evropi i Africi. U te usluge spadaju i različita istraživanja koja se reliazuju u okviru međunarodnih projekata, procesi digitalizacije poslovanja, poslovno savetovanje i zastupanje.

Iako je WEBIN uspeo da se pozicionira na međunarodnom tržištu, činjenica da posluje kao srpska kompanija nosi sa sobom i određena ograničenja. Stojanović kao najveći izazov izdvaja skromnu konzularnu mrežu Srbije u Africi i afričkih zemalja u Srbiji, mali obim međudržavnih sporazuma koji bi smanjili troškove poslovanja, visoke bankarske troškove transfera ka Africi i ka Srbiji, i nedovoljno razvijenu svest u privredama Zapadnog Balkana o potencijalima afričkog tržišta.

„Imamo mali broj međudržavnih sporazuma kojima se uređuju poreski tretmani, osiguranja i drugi bitni elementi za poslovanje, pa to troškove može činiti nepotrebno visokim. Platni promet, takođe, može biti spor i skup“, objašnjava Stojanović.

Kao dodatne prepreke izdvaja vizni režim, budući da su za putovanja u većinu afričkih zemalja potrebne vize, kao i za dolazak njihovih državljana u Srbiju, ali i ograničenu mrežu diplomatsko-konzularnih predstavništava, kako Srbije u tim zemljama, tako i afričkih država u Srbiji.

Dodatni problem je, prema njegovim rečima, to što smo kao država u mnogim afričkim zemljama u proteklih 30 godina izgubili pozicije koje smo nekada imali kao Jugoslavija, zbog čega je potrebno iznova graditi poziciju Srbije, predstavljati mogućnosti i šta domaće kompanije mogu da ponude na afričkom tržištu.

WEBIN je, međutim, dobrim radom i rezultatima uspeo da deo tih prepreka prevaziđe. Stojanović smatra da bi vrata koja su otvorena u Africi mogla mnogo više da koriste domaćoj privredi.

„Mi smo mnoga vrata u Africi već otvorili i nastojimo da ih koristimo za plasman proizvoda i usluga koje nude naša preduzeća, ali srpska privreda još uvek ne pokazuje veliki interes za Afriku“, kaže on.

„Svest još uvek nije dovoljno razvijena o tome koliko je afričko tržište mnogoljudno i velikog kapaciteta, i ,nažalost, posmatramo ga kao veoma udaljeno, te ga olako prepuštamo evropskim, kompanijama.“

Upravo zato Stojanović domaćoj poslovnoj publici želi da pošalje poruku da je Afrika poslovni prostor na koji bi srpske kompanije trebalo da obrate pažnju.  

„Afrika je kontinent budućnosti. Šta god želite da radite, može da se radi jer je tržište još uvek nezasićeno, a ogromno je“, kaže on i dodaje da su u pitanju uglavnom zemlje u razvoju, sa velikim brojem stanovnika i rastućim potrebama. Iako su uslovi poslovanja zahtevni, veličina tržišta predstavlja veliku priliku. Istovremeno, interesovanje za afrički kontinent raste, pa na njega sve snažnije ulaze Kina, Evropska unija i drugi veliki igrači, napominje Stojanović.

„Mi imamo tradicionalno dobre odnose sa afričkim zemljama i one na nas gledaju blagonaklono. Nikada nismo bili robovlasnička zemlja, naprotiv, veoma smo gostoprimivi i umemo da sa poslovnim partnerima ostvarimo i snažne socijalne kontakte, što našu poslovnu kulturu razlikuje od drugih. To nam sve daje dobru polaznu poziciju da uz odgovarajuće kontakte i tržišne prilike, i dobar proizvod ili uslugu, poslujemo na afričkom tržištu.“

Stojanović zato smatra da domaća privreda ima ograničen vremenski prostor da iskoristi trenutnu situaciju.

„Naša poruka privredi je da treba iskoristiti momentum u kom još uvek nema velike konkurencije i biti svestan da neće tako biti doveka, već svega narednih pet do deset godina. Nakon toga će i na afričkom tlu krug biti zatvoren“, zaključuje Stojanović.

U nastavku pogledajte listu svih domaćih preduzeća u ovoj delatnosti koja su 2025. godinu završila sa pozitivnim rezultatom. Podatke nam je ustupila bonitetna kuća CompanyWall: