Arsić: Privredni rast oko dva odsto, inflacija tokom godine 10 procenata

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i urednik Kvartalnog monitora (QM) Milojko Arsić upozorio je da na početku ove godine i dalje preovlađuju faktori koji negativno utiču na privrednu aktivnost, poput visoke inflacije i kamatnih stopa, kao i nepovoljne geopolitičke situacije, ali da je projekcija autora QM da će ove godine rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) biti oko dva odsto, dok bi inflacija tokom godine mogla da iznosi oko 10 procenata.

„Rezultati i okolnosti u kojima funkcioniše privreda vrlo su nestabilni, pa se prognoze često menjaju“, naglasio je Arsić i projekciju rasta BDP-a Srbije, kao i kretanje inflacije u ovoj godini nazvao „preliminarnim i uslovnim“.

Kada je reč o inflaciji, ona u Srbiji nastavlja da raste u prva dva meseca 2023. godine, dok u evrozoni opada od oktobra, a u centralnoj Evropi od novembra, ukazali su autori QM.

„Razlika u dinamici inflacije u Srbiji i ostalim evropskim zemljama je najvećim delom posledica kretanja cene energenata, a kako su u našoj zemlji ove cene počele da rastu tek krajem 2022. godine očekuje se da će i pad inflacije doći nekoliko meseci kasnije nego u drugim evropskim zemljama“, rekao je Arsić.

Njegov i zaključak autora QM je da bi međugodišnja inflacija u ovoj godini mogla da bude slična prošlogodišnjoj (koja je iznosila 15,8 odsto, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku), dok bi inflacija u toku godine mogla da iznosi 10 odsto.

„Za Srbiju bi bilo dobro da se nastavi sa sprovođenjem restriktivne monetarne politike, što znači da se dodatno još jednom ili dva puta povećanju referentne kamatne stope Narodne banke, zato što ne samo da imamo visoku, već i rastuću inflaciju. Za brzo obaranje inflacije poželjna je i restriktivna fiskalna politika, što bi značilo da se ostvari deficit koji je i manji od planiranog, a procenjujemo da ima prostora za to – ako ne bude vanrednih rashoda, popravi se stanje u energetici i vlada odustane od vanrednih davanja građana i preduzećima“, savetovao je Arsić.

Kada je reč o globalnoj privredi, najnovija nepovoljna okolnost je aktuelna bankarska kriza.

„Ukoliko ta kriza ostane na onome što se desilo u američkim bankama i švajcarskoj Credit Suisse, onda efekat neće biti naročito negativan, ali ako se oseti i u drugim velikim bankama onda bi to moglo da dovede do dodatnog pogoršanja situacije“, ocenio je urednik QM.

Povodom početka razgovora timova Vlade Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u okviru prve kontrolne misije novog aranžmana, Arsić je rekao da očekuje da će misija prvo proveriti da li je ispunjeno ono što je dogovoreno uoči potpisivanja tog sporazuma.

„Da li su povećane cene električne energije, kako se kreće fiskalni deficit, koliko su povećane plate i penzije… Koliko je poznato, sve što je Vlada Srbije dogovorila sa MMF-om za sada je ispunjeno“, rekao je profesor Arsić, ali i upozorio da najveći rizici za sprovođenje 2,4 milijarde evra vrednog aranžmana leže u domenu reformi javnih preduzeća.

„Postoje snažne interesne grupe kojima takve reforme ne odgovaraju, od biznismena povezanih sa vlašću, preko onih zaposlenih po partijskoj liniji, pa sve do sindikata koji mogu da blokiraju promene. Neće biti lako sprovesti reforme, a posebno u Elektroprivredi Srbije, ali one mogu biti uspešne ako cela država stane iza njih“, zaključio je Arsić.