Banke u Srbiji za pola godine zaradile 607 miliona evra, pre oporezivanja

Bankarski sektor u Srbiji je u prvih šest meseci 2023. godine ostvario neto dobitak pre oporezivanja u iznosu od 71,2 milijarde dinara, odnosno 607 miliona evra.

U prvoj polovini prošle godine banke su zaradile profit pre oporezivanja od 317 miliona evra, pa je rast u 2023. godini 91,5 odsto, prenosi Beta pozivajući se na Danas.

Prošle godine banke su za 12 meseci zaradile 742,4 miliona evra, što je rekordan iznos profita banaka u Srbiji.

U strukturi rezultata, kao i svih prethodnih godina, dominiraju neto prihodi od kamata i naknada.

Na rast neto prihoda od kamata u najvećoj meri uticalo je povećanje referentnih kamatnih stopa Evropske centralne banke i Narodne banke Srbije (NBS) zbog borbe sa inflacijom.

„Na deponovane viškove likvidnosti i reverzne repo transakcije, kojima se privremeno povlače viškovi dinarske likvidnosti u cilju zauzdavanja inflatornih pritisaka, NBS plaća bankama kamatu. Po ovom osnovu ostvareno je 30 odsto međugodišnjeg rasta neto prihoda od kamata bankarskog sektora u prvih šest meseci 2023. godine“, navela je NBS.

Iako centralna banka nije eksplicitno navela koliko je platila bankama na ime kamata po osnovu repo aukcija, iz izveštaja o ovim aukcijama može se videti da su banke prihodovale oko 90 miliona evra za prvih šest meseci, kupujući jednonedeljne hartije od vrednosti NBS-a.

Pored neto prihoda po osnovu kamata, u strukturi neto rezultata doprinos imaju i neto prihodi po osnovu naknada i provizija, koji su, s obzirom na efekte mera koje je preduzela NBS u avgustu 2022. godine, zabeležili neznatan rast, a koji je najvećim delom posledica kontinuiranog rasta obima transakcija, pre svega putem savremenih načina plaćanja – bezgotovinskih transakcija i plaćanja preko interneta.

NBS je u avgustu 2022. godine donela preporuku da banke koje su povećavale naknade za platne usluge građanima od 1. januara 2021. godine da te naknade u narednoj godini dana, a počev od 1. septembra 2022. godine, umanje za 30 odsto ili ih vrate na nivo pre njihovog povećanja.

Tom prilikom je NBS kao trajnu meru donela Odluku o platnom računu sa osnovnim uslugama, koja je na raspolaganju svim građanima, a kojom je ograničena cena paketa platnog računa sa osnovnim uslugama na maksimalan iznos od 150 dinara i kojom je propisana garantovana sadržina tog platnog računa.

Imajući u vidu da je 1. septembra 2023. godine istekao rok od godinu dana za primenu umanjenih naknada za platne usluge, banke mogu da nastave da primenjuju tarife koje su usvojile u periodu od 1. januara 2021. godine do avgusta 2022. godine, odnosno da obračunavaju naknade u skladu s važećim tarifnikom.

Banka Poštanska štedionica odlučila da i nakon 1. septembra 2023. godine nastavi s primenom umanjenih naknada za platne usluge.

Najveća poslovna banka u Srbiji, Intesa banka prema polugodišnjim izveštajima o poslovanju, u prvoj polovini ove godine ostvarila je rast neto profita (posle oporezivanja) za čak 89 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Polugodišnja neto dobit te banke u Srbiji iznosila je 101,8 miliona evra naspram 53,7 miliona u prvoj polovini prošle godine, a za to je zaslužan pre svega rast neto prihoda od kamata od 60 odsto.

Neto dobit austrijske Raiffeisen banke u Srbiji za prvih šest meseci povećana je sa 40 miliona evra prošle, na 95 miliona evra u ovoj godini uz rast neto prihoda od kamata od 123 odsto.

UniCredit banka je, takođe, udvostručila neto dobit u prvom polugodištu sa 36 na 79 miliona evra uz rast neto prihoda od kamata od 60 odsto.

Mađarska OTP banka je povećala neto dobit za nešto više od 20 odsto, sa oko 65 miliona na 83 miliona evra, uz rast neto prihoda od kamata od 48 odsto.

NLB Komercijalna banka je povećala polugodišnju dobit sa 29 miliona prošle na 68,6 miliona evra ove godine uz rast neto prihoda od kamata 78 odsto.

Najveća domaća AIK banka je prijavila za šest meseci ove godine neto dobit od 51 miliona evra, naspram 16,4 miliona prošle godine. Neto prihodi od kamata povećani su čak 2,7 puta.