Beograd čini 42 odsto domaće ekonomije i u njemu radi trećina svih zaposlenih građana Srbije

Na osnovu pregleda finansijskih rezultata preduzeća koja su ostvarila najveće prihode u 2021. godini na teritoriji koju obuhvata statistički region Grada Beograda, vodeći su veliki poslovni sistemi, kako državni tako i oni u privatnom vlasništvu.

Poslovne delatnosti kojima se bave najuspešnije kompanije na listi veoma su šarenolike. Međutim, kada se posebno izdvoji lista najvećih dobitaša – dakle onih firmi kojima je na računu ostalo najviše novca pošto su od godišnjih prihoda oduzeli sve rashode – slika je nešto drugačija.

Među najboljim dobitašima posebno se izdvajaju učesnici bankarskog i telekomunikacionog sektora (primera radi, sva tri operatora su u prvih deset na listi dobiti za 2021. godinu), dok je na samom vrhu MK Group, poslovni holding u vlasništvu biznismena Miodraga Kostića.

MK Group je prošle godine ostvarila dobit od 28,5 milijardi dinara, odnosno približno 262,5 miliona evra, prema rezultatima kojima raspolaže CompanyWall na osnovu godišnjih finansijskih izveštaja.

Prvih deset preduzeća po dobiti u Gradu Beogradu u 2021. godini
Ime preduzeća	Dobit (u dinarima)
MK GROUP DOO BEOGRAD	28.506.017.000
HBIS GROUP Serbia Iron & Steel d.o.o. Beograd	23.549.662.000
Telekom Srbija a.d., Beograd	15.302.070.000
BANCA INTESA AD BEOGRAD	12.525.771.000
NLB Komercijalna banka	9.622.391.000
RAIFFEISEN BANKA AD BEOGRAD	9.352.839.000
Yettel d.o.o.	8.932.691.000
UNICREDIT BANK SRBIJA A.D. BEOGRAD	8.506.909.000
COCA-COLA HBC – SRBIJA DOO ZEMUN	7.730.849.000
A1 SRBIJA	7.400.174.000

Struktura najvećih generatora poslovnih prihoda i neto dobiti nije se značajnije promenila u Gradu Beogradu otkad je počela pandemija korona virusa, poručuju za Biznis.rs iz Privredne komore Srbije.

Pregled po strukturi poslovanja za 2021. godinu još uvek nije finalizovan, ali prema finansijskim izveštajima za 2020. godinu na teritoriji Grada Beograda ostvareni su ukupni poslovni prihodi u iznosu od 50,4 milijardi evra, što je tada činilo 51 odsto ukupnih poslovnih prihoda na republičkom nivou.

“Kada je reč o sektorima koji su najviše doprineli ukupnim prihodima privrede u tom periodu, pre svega treba izdvojiti sektor trgovine na veliko i malo sa 19,7 milijardi evra poslovnih prihoda, zatim sektor prerađivačke industrije sa 7,4 milijarde evra, a onda i sektor građevinarstva sa 5,9 milijardi evra.

Ukoliko posmatramo nosioce poslovnih prihoda po delatnostima koje obavljaju, najveće prihode na teritoriji Beograda generiše oblast trgovine na veliko, osim trgovine motornim vozilima (13,3 milijardi evra), zatim oblast trgovine na malo, osim trgovine motornim vozilima (5,1 milijarda evra), a onda i snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (4,2 milijarde evra)”, poručuju iz PKS.

Na teritoriji Grada Beograda tokom 2020. godine ostvarena je ukupna neto dobit u iznosu od 2,9 milijardi evra, što je činilo 52 odsto ukupne neto dobiti ostvarene na republičkom nivou.

Kada je reč o sektorima koji su najviše doprineli ukupnoj neto dobiti privrede, pre svega treba izdvojiti sektor trgovine na veliko i malo sa 869,0 miliona evra ukupne neto dobiti, zatim sektor prerađivačke industrije sa 475,8 miliona evra, a onda i sektor građevinarstva sa 417,7 miliona evra.

Ukoliko posmatramo najveće generatore neto dobiti sa aspekta oblasti delatnosti, najveću neto dobit na teritoriji Beograda ostvaruje oblast trgovine na veliko, osim trgovine motornim vozilima (661,4 miliona evra), zatim oblast telekomunikacije (217,5 miliona evra), a onda i izgradnja ostalih građevina (175,3 miliona evra).

S obzirom na to da je prošla godina bila opterećena pandemijskim pritiscima i da su posebno bili vidljivi problemi u lancima snabdevanja, uz rast cena repromaterijala krajem godine, koje grane su bile posebno pogođene?

Ukoliko se kao kriterijum za pogođenost pandemijom uzme međugodišnji pad poslovnih prihoda u 2020. godini u odnosu na prethodnu, prihodi su najviše opali u delatnostima: uslužne delatnosti u rudarstvu i geološkim istraživanjima (za 65,9 odsto), delatnost putničkih agencija, turoperatora, usluga rezervacija itd (63,5 odsto), vazdušni saobraćaj (49,2 odsto), stvaralačke, umetničke i zabavne delatnosti (42,3 odsto), smeštaj (34,2 odsto) i sanacija, rekultivacija i druge usluge u oblasti upravljanja otpadom (29,8 odsto), navode iz PKS.

Ukoliko se posmatra struktura BDP-a Republike Srbije po regionima, Grad Beograd je u 2021. godini učestvovao sa oko 42 odsto. U prošloj godini u Gradu Beogradu je bilo ukupno 785.200 zaposlenih, što je oko 34,5 odsto ukupno registrovane zaposlenosti na republičkom nivou, pokazuju aktuelni agregirani podaci PKS.

S obzirom na to da su predati godišnji finansijski izveštaji za 2021. godinu, CompanyWall je sastavio listu 99 preduzeća sa najvećim prihodima na teritoriji Grada Beograda.

Po kriterijumu prihoda i ove godine je dominantno Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije (JP EPS), sa 347,58 milijardi dinara, to jest približno 2,95 milijardi evra, i 23.507 zaposlenih, po čemu je isto rekorder u celoj državi.

Međutim, ova kompanija je školski primer kako u pregledu uspešnosti poslovanja treba gledati dalje od ostvarenih prihoda. JP EPS će nesumnjivo uvek u svojim rukama imati proizvod koji će se dobro prodavati, ali njegovi rashodi i na kraju konačni rezultat poslovanja mogu varirati u zavisnosti od raznih činilaca.

Iako je 2020. godine EPS bio rekorder i po prihodima i po dobiti, samo godinu dana kasnije zabeležio je poslovni gubitak od 41,19 miliona evra. O razlozima za takav rezultat pisalo se dosta i na našem portalu, ali ukoliko je 2021. godina EPS-u donela minus zbog havarija i neinvestiranja u novu opremu i kvalitetan ugalj, pitanje je u kojoj meri tekuća godina može rezultirati lošim ishodom zbog neverovatnog rasta cene električne energije iz uvoza.

Povrh svega, tokom 2021. godine EPS je smanjio broj zaposlenih za 971 radnika.

Na našoj listi kompanija sa najvećim prihodima u 2021. godini na drugom mestu je kineski HBIS Group, dok su visoko pozicionirani trgovci (Delhaize na trećem mestu, Mercator-S na šestom, NELT na sedmom), telekomunikacioni operatori (Telekom na šestom mestu, Yettel na 14. a A1 na 21.), i kompanije koje trguju gasom i drugim gorivima.