Beograd dominira u nacionalnoj ekonomiji, a u njemu državna preduzeća po dobiti, ali i gubicima i zaduženosti

Srpska prestonica i Beogradski region kao administrativna celina tradicionalno dominiraju po udelu u nacionalnim statističkim podacima. U ekonomskom smislu, preimućstvo Beograda nad drugim delovima zemlje posebno dolazi do izražaja.

Prema službenim rezultatima Republičkog zavoda za statistiku, prošle godine je u Beogradskom regionu živelo 1.684.259 stanovnika, što je 25,3 odsto svih popisanih ljudi u Srbiji. Prosečna starost Beograđana je 42,7 godina.

Prosečna neto zarada (bez poreza i doprinosa) u decembru 2022. godine u Beogradu je dosegla 94.808 dinara, što je gotovo za deset hiljada više od republičkog proseka za isti mesec, od 84.227 dinara, i nominalno je bila viša 15,4 odsto u odnosu na godinu dana ranije.

Prema Anketi o radnoj snazi za 2022. godinu, u Beogradskom regionu stopa zaposlenosti iznosila je 54,2 odsto, stopa nezaposlenosti 7,8 odsto, dok je stopa stanovništva van radne snage 41,2 odsto. Beogradska stopa zaposlenosti najveća je na nivou cele zemlje.

U glavnom gradu je u istom periodu, na 1.000 stanovnika izgrađeno 5,5 stanova, sa prosečnom površinom od 76,0 m².

Što se tiče učešća u bruto domaćem proizodu, iako još nisu pristigli rezultati obračuna za 2022. godinu, vodeći udeo Beogradskog regiona koji traje godinama – pa i decenijama unazad – sigurno nije narušen. Učešće u celokupnom nacionalnom BDP-u za 2021. godinu iznosilo je 40,2 odsto. Beogradski region, sa 1.492.000 dinara BDP-a po glavi stanovnika, imao je za 62,6 odsto veći per capita iznos u odnosu na republički nivo.

Zanimljivo je da je sve to postignuto u regionu koji u geografskom smsilu zauzima tek 3,7 procenata površine cele Srbije.

Kako pak izgleda slika beogradske privrede?

Od 435.257 pravnih lica, koliko ih je ukupno poslovalo u Srbiji prošle godine, prema podacima Agencije za privredne registre, njih čak 182.863 nalazi se u Beogradu. Među njima je i oko 80.000 privrednih društava koja su predala godišnje izveštaje, i koja ukupno zapošljavaju 609.103 ljudi.

Kao što se vidi iz gornje tabele, najveći dobitaš u Beogradu u prošloj godini bio je Telekom Srbija, sa oko 113,67 miliona evra neto dobiti. Ovo preduzeće je na kraju 2022. zapošljavalo 7.980 radnika. Po dobiti ga slede SCM Power i MK Group.

Kada se gleda po ukupnim prihodima na kraju godine, slika je nešto drugačija – vodeći je EPS sa nešto više od 3,1 milijardom evra prihoda, dok za njim slede Delhaize sa 1,17, te HBIS Group sa 1,11 milijardi evra.

Nisu svi podaci ni tako ružičasti – prošle godine ukupan broj kompanija pod stečajem u Gradu Beogradu iznosio je 758, dok ih je u blokadi bilo čak 16.858 – saznaje Biznis.rs od podataka koje je obradio analitički partner CompanyWall.  

Tabele dugoročne zaduženosti i neto gubitka pokazuju da su gornji pokazatelji EPS-a, Telekoma i HBIS-a samo relativno dobri, te još jednom potvrđuju da se za sagledavanje uspešnosti poslovanja moraju uzeti u obzir i drugi ključni parametri.

Kao što se vidi iz priloženog, tri velika preduzeća su (pre)zadužena sa oko milijardu evra ili više, i to sva tri – državna, sa Telekomom na čelu.

S druge strane, lista gubitaša opet izbacuje EPS na vrh, a za njim još nekoliko većinski ili u celosti državnih kompanija:

Ukupno gledano, najveći ekonomski doprinos u glavnom gradu Srbije ostvarile su kompanije iz pet privrednih grana: finansijskih delatnosti i osiguranja, rudarstva i energetike, građevinarstva, trgovine, te informisanja i telekomunicije. Međutim, najbrojnija su pravna lica iz sektora usluga, trgovine i ugostiteljstva, jer njihovu statistiku “guraju” pre svega mali preduzetnici.

Na kraju, pomenimo i doprinos Beograda rezultatima spoljno-trgovinske razmene. Kako objašnjava RZS, ove podatke treba uzeti s dozom rezerve zbog same metodologije, jer je zvoz i uvoz po regionima dat prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti namenjeni za ukupnu teritoriju Srbije.

Imajući to u vidu, udeo Beogradskog regiona u uvozu robe iznosi 42 odsto, dok je po izvozu na drugom mestu sa 23,3 procenta, iza Vojvodine sa 33,6 odsto.