Beogradska berza mora da postane podrška privrednom rastu

Prognoze privrednog rasta za Srbiju i region su dobre, ali domaća tržišta kapitala još ne igraju značajnu ulogu u toj oblasti i to mora da se promeni, ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs Nikola Seneši, finansijski stručnjak, ovlašćeni procenitelj i osnivač konsultantske kompanije iz oblasti nekretnina NAI WMG.

Problem naše i svih berzi u regionu je niska likvidnost, upozorava naš sagovornik sa kojim smo razgovarali na Balkanskom finansijskom forumu, skupu posvećenom proceni vrednosti kapitala i imovine.

Odgovarajući na naše pitanje zašto Beogradska berza nikako da postane „generator rasta“ domaće privrede, Seneši ističe da je pitanje likvidnosti ključno.

„Niska likvidnost znači da nijedna naša hartija od vrednosti nema dovoljno visoko dnevno trgovanje da bi bila interesantna nekom investicionom fondu. Nijedan od njih ne želi da ulazi na tržište bez ‘tiketa’ od barem pola miliona evra, a takvu likvidnost nemaju ni naše, ni crnogorske, BiH ili hrvatske kompanije. Jedino na Ljubljanskoj berzi postoji tolika likvidnost – ali na dve hartije“, kaže naš sagovornik.

Takva situacija, kako naglašava, mora da se menja jer se menja tržište – na domaće ulaze značajne količine novca, a menjaju se i modeli finansiranja.

„Promene dolaze sa podrškom, a ona je vidljiva – primera radi, zida se nova zgrada Beogradske berze na Prokopu, pravi se škola za berzansko poslovanje, a sve je više i privatnih brokerskih kuća. Da li će, međutim, rast biti brži ili sporiji – odgovor zavisi od toga kako će privreda reagovati na te promene, pogotovo ako ‘krenu’ korporativne obveznice i IPO“, ocenjuje Seneši.

Pitamo ga i da li smo krenuli bržim ili sporijim putem ka rastu.

„Mi već idemo putem koji je veoma dinamičan i nisam siguran koliko bi mogao da se ubrza. Evo primera EXPO 2027: očekuje se poseta tri miliona ljudi, što je više od broja posetilaca Svetskog prvenstva u fudbalu u Kataru. Kada se tolika količina aktivnosti ulije za 2,5 godinu u privredu, zamajac ne može da stane“, smatra Seneši.

Država, kako ističe, može da napravi i dodatne korake ka podršci rastu, a već je najavljen angažman savetnika kada je reč o emitovanju korporativnih obveznica, dok je počeo i rad na usklađivanju sa pravom i pravilima EU sa ciljem da Srbija postane deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA).

Da li će sve to dovesti do cvetanja Beogradske berze, međutim, teško je reći, a naš sagovornik podseća na pravilo da je berza ogledalo tržišta.

„Berza će ili zaživeti ili neće, ne možete je „pokrenuti“ kao što se probalo sa kapitalom iz privatizacije. Berza ili sama radi ili ne, a pojedinci, kompanije i fondovi odlučuju da li će investirati ili ne. Ne možete ih ubediti da ulažu ako ne vide priliku, ali ja verujem da će se to desiti“, rekao nam je Seneši.

Faktori koji utiču na privredni rast su, kako ističe, ponekad nepredvidivi.

„I dalje se vodi debata među ekonomistima na globalnom nivou oko toga da li je postignuto ‘meko prizemljenje’ (soft landing, umeren pad privredne aktivnosti). Lično za opisivanje situacije u domaćoj privredi koristim izraz ‘long landing’ (dugo ‘spuštanje’). Deluje kao da se naša privreda redefinisala, ublažila krivu i nastavila da funkcioniše“, ocenjuje naš sagovornik.

Kao primere navodi „neočekivan“ rast hipotekarnog kreditiranja u prvom kvartalu, kao i usporavanje pada cena nepokretnosti – što se, kako ističe, beleži od početka radova na EXPO.

„U zemlji za koju se očekuje da ima drugi po brzini rast BDP-a u Evropi (od 3,5 odsto u 2024.) takvi signali ne mogu da se ignorišu“, zaključio je Seneši.