Retrospektiva 2023: poljoprivreda

Burna godina za poljoprivrednike – inflacija, protesti, popis

AgrobiznisPoslovanjeSrbija

29.12.2023 14:17 Autor: Ljiljana Begović 4

Burna godina za poljoprivrednike – inflacija, protesti, popis Burna godina za poljoprivrednike – inflacija, protesti, popis
Inflacija, visoke cene osnovnih životnih namirnica, afrička kuga, popis i protesti poljoprivrednika obeležili su godinu za nama kada je reč o agraru. Građani Srbije... Burna godina za poljoprivrednike – inflacija, protesti, popis

Inflacija, visoke cene osnovnih životnih namirnica, afrička kuga, popis i protesti poljoprivrednika obeležili su godinu za nama kada je reč o agraru.

Građani Srbije su i u 2023. godini najviše novca izdvajali za hranu, jer su neke osnovne životne namirnice usled visoke inflacije poskupele čak i duplo! Najviše cene dostigli su proizvodi od mesa i mlečne prerađevine. Agroekonomista Milan Prostran kaže da situacija jeste bila ozbiljna kada je reč o cenama hrane, naročito u drugom i trećem kvartalu 2023. godine.

I u trećem tromesečju, kao i u prvoj polovini godine, na rast cena najviše su uticali mlečni proizvodi, povrće, meso, struja, hleb, žitarice i ogrev.

U analizi „Trendovi, treći kvartal 2023” navodi se da je međugodišnji rast cene hrane u prva tri kvartala 2023. godine od 22,3 odsto bio najviše određen rastom cena mlečnih proizvoda za 33,9 odsto. Tačnije, rastom cena jogurta, voćnog jogurta s dodatkom žitarica, kefira i slično, svežeg sira svih vrsta i punomasnog mleka, učestvujući u ukupnoj strukturi rasta cena sa 12,4 odsto.

Iako je međugodišnji rast cene povrća od 32,6 odsto postepeno usporio u poređenju s prvom polovinom 2023. godine, i dalje je najviše bio određen cenom crnog luka, krompira – naročito crvenog, paprike, šargarepe i paradajza, koji čine jezgro rasta cena povrća u prva tri kvartala, dok je jedini deflatoran uticaj imala cena belog luka.

U prva tri kvartala ove godine međugodišnji rast cena hleba i žitarica od 18,4 odsto najviše su generisala poskupljenja belog hleba, slanih grickalica, slanih štapića, smokija, pereca i slično, kao i testenina svih vrsta, učestvujući u strukturi ukupne stope rasta cena hleba i žitarica sa 57,2 odsto.

Foto: Unsplash.com

Kada je reč o međugodišnjem rastu cene mesa u prva tri kvartala 2023. godine od 16,2 odsto, ona je najviše bila određena inflacijom svinjskog mesa bez kostiju, slanine, goveđeg i junećeg mesa bez kostiju i kobasica od svinjskog, goveđeg i mešanog mesa, sa ukupnim učešćem u strukturi godišnje stope rasta cene mesa u prva tri kvartala od 41,6 odsto.

Na cene svinjskog mesa uticali su kako afrička kuga, tako i slaba domaća proizvodnja. Voće je bilo devastirano olujama, dok su na cene žitarica znatno uticale i prošlogodišnje suše.

“Mi nismo imali probleme u smislu snabdevenosti, jer bilans hrane Srbije zadovoljava domaće potrebe. Jedino su zbog vremenskih nepogoda, klimatskih promena, rata u Ukrajini, uništenog značajnog roda voća i povrća i prošlogodišnje suše, cene bile visoke. Domaći proizvođači gubitke pokušavaju da kompenzuju kroz više cene proizvoda. Sada se vodi bitka i za opstanak tih primarnih proizvođača koji najviše trpe. Trgovci će se snaći, oni mogu da uvezu potrebne proizvode”, navodi Prostran.

Visoke marže i akcija „Bolja cena“

Tokom 2023. godine Narodna banka Srbije (NBS), kao i nadležna ministarstva, izvršili su uticaj na trgovce da smanje marže. U analizi koju je NBS napravila na osnovu javno dostupnih finansijskih izveštaja pet značajnih maloprodajnih lanaca u protekle tri godine, navedeno je da su trgovinske marže te grupe značajno porasle i da to odmaže centralnoj banci u vraćanju inflacije u granice cilja, a istovremeno je pozvala trgovinske lance da ne iskorišćavaju trenutak i da vode „odmerenu“ politiku marži.

Kao još jednu od mera za obuzdavanje inflacije, država je sprovela akciju pod nazivom “Bolja cena”, u okviru koje su snižene cene za određene artikle od 20 do 40 odsto.

Prema poslednjem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku potrošačka korpa „Bolja cena“ je preko efekta supstitucije dobara usporila rast međugodišnje inflacije.

“U periodu od oktobra do novembra 2023. u poređenju sa septembrom iste godine, u proseku je bila manja za oko 18,1 odsto odnosno za 1,9 procentnih poena”, objavio je RZS.

krompir
Foto: Unsplash.com

Čekaju se rezultati popisa

Sredinom decembra završen je i popis poljoprivrede, čiji će se konačni rezultati objavljivati sukcesivno do 31. decembra 2025. godine.

Osnovna obeležja o poljoprivrednim gazdinstvima koja su upisivana tokom ovog popisa su identifikacioni podaci, zemljišni fond i kategorije korišćenja poljoprivrednog zemljišta, zatim podaci o radnoj snazi i podaci o broju stoke.

Prema rečima stručnjaka iz oblasti poljoprivrede, popis bi trebalo da pokaže pravo stanje stvari u domaćem agraru i da se na osnovu podataka izrade studije prema kojima će se voditi dalja agrarna politika.

Na pitanje šta očekuje od ovog popisa, agroanalitičar Milan Prostran u razgovoru za Biznis.rs kaže da će se pre svega videti koliko se smanjila poljoprivredna površina.

“Površine su se prvenstveno smanjile zbog infrastrukturnih projekata, dok će broj gazdinstava možda biti čak i veći. Stočarstvo je u daleko lošijem stanju nego 2012. godine kada je urađen prethodni popis, veliki je pad broja stoke, naročito kada je u pitanju mlečno govedarstvo i svinjarstvo. Nažalost, svinjarstvo je devastirano dodatno i pojavom afričke kuge”, navodi Prostran.

Poljoprivrednici više puta izlazili na ulice

Celu kalendarsku godinu obeležili su i protesti poljoprivrednika. Razgovori sa predstavnicima Vlade Srbije i ministarstva poljoprivrede nekoliko puta su ponavljani, sa manje ili više uspeha.

Osnovni zahtevi poljoprivrednika nisu se menjali, a to su bili skidanje akcize sa goriva na svim pumpama, uređenje robne berze, rešavanje problema sa robnim skladištima, podizanje subvencija po hektaru na 35.000 dinara, skidanje kamate sa dugovanja PIO fondu i odobravanje povoljnijih kredita za poljoprivredu.

Ono što poljoprivrednike očekuje u narednoj godini je budžet od oko skoro milijardu evra i povraćaj akcize na dizel i biogorivo. Novi pravilnik koji su doneli ministar finansija i ministarka poljoprivrede je već stupio na snagu, ali će se primenjivati od 1. januara 2024.

Propisom je predviđeno da će u agraru povrat akcize moći da se ostvari za najviše 100 litara nafte i biogoriva.

Postoji i ograničenje u pogledu površine zemljišta koje se obrađuje, a gledaće se koliko je goriva potrebno za obradu zasejanih ili zasađenih površina zemljišta pod konkretnom biljnom kulturom, do najviše 100 hektara.

Da bi podneli zahtev za povrat akcize, poljoprivrednici će morati da poseduju i fiskalne račune na kojima će, kada je reč o poljoprivrednicima koji su fizička lica, stajati i broj poljoprivrednog gazdinstva.

  • Inquiete

    29.12.2023 #1 Author

    Biće bolje.

    Odgovori

  • HANA

    1.1.2024 #2 Author

    Ova će tek biti burna.
    Kad shvate (konačno) da ih ciljano uništavaju, dok ih vlada „tapše po ramenu“ nekakvim pregovorima za smirivanje tenzija…
    Srpski rečeno- lud zbunjenog …🤡

    Odgovori

  • BIJUTI27

    2.1.2024 #3 Author

    Burna godina je u svim sektorima bila

    Odgovori

  • Brana

    9.1.2024 #4 Author

    Burna,burna….

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.