Danas ističe rok za prijavu popisivača

Popis poljoprivrede je preduslov dobre agrarne politike

AgrobiznisIzdvajamoSrbija

21.8.2023 08:01 Autor: Milica Rilak 1

Popis poljoprivrede je preduslov dobre agrarne politike Popis poljoprivrede je preduslov dobre agrarne politike
Dok se pripreme za Popis poljoprivrede privode kraju, neverovatno deluje podatak da su mu prethodila samo dva – od kojih je prvi sproveden pre... Popis poljoprivrede je preduslov dobre agrarne politike

Dok se pripreme za Popis poljoprivrede privode kraju, neverovatno deluje podatak da su mu prethodila samo dva – od kojih je prvi sproveden pre više od 60 godina.

„Uveren sam da su se okolnosti u poslednjoj deceniji značajnije promenile nego od 1960. godine, kada je organizovan prvi sveobuhvatni popis poljoprivrednih gazdinstava pa do poslednjeg popisa 2012. godine, uzimajući u obzir tehnološki napredak, promene u strukturi vlasništva ali i kvaliteta zemljišta“, kaže za Biznis.rs agraroekonomski analitičar Žarko Galetin.

Danas ističe rok za prijavu popisivača, a Republički zavod za statistiku računa da će za taj posao, koji će trajati od 1. oktobra do 15. decembra biti potrebna 2.842 popisivača.

Očekivanja od rezultata popisa su velika jer, kako ističe Galetin, bez kvalitetnih i verodostojnih podataka nije moguće formulisati odgovarajuću agrarnu politiku.

O značaju popisa govori i aktuelna afera u vezi prijavljivanja za subvencije ‘po hektaru’ – a što je posledica manjka pouzdanih podataka o stanju na terenu. To se rešava kvalitetnim popisom„, kaže naš sagovornik, i dodaje da će od izuzetnog značaja biti i podaci o brojnom stanju stoke, kao i o površinama pod oranicama, voćnjacima, povrtnjacima i vinogradima.

Foto: Pixabay.com

Državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede Milica Đurđević je u martu, povodom predstavljanja detalja o predstojećem popisu, precizirala da će biti obuhvaćena poljoprivredna gazdinstva, porodična poljoprivredna gazdinstva, kao i nosioci poljoprivrednih gazdinstava koji su upisani u registar poljoprivrednih gazdinstava.

„Prema podacima Registra poljoprivrednih gazdinstava, koji vodi Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, trenutno je registrovano 466.000 gazdinstava, od čega su 462.000 porodična gazdinstva. Najveći broj nosilaca pojoprivrednih gazdinstava stariji je od 70 godina, dok ukupno prijavljena obradiva površina iznosi oko 2,6 miliona hektara„, navela je tada Đurđević.

Popisom, inače, neće biti obuhvaćena domaćinstva sa sopstvenom poljoprivrednom proizvodnjom koja nije namenjena tržištu i ne prelazi fizički prag određen u skladu sa metodologijom, kao i domaćinstva, privredna društva i preduzetnici koji ne obavljaju poljoprivrednu proizvodnju.

Popis pa – rejonizacija?

Galetin za Biznis.rs ocenjuje da će predstojeći popis stvoriti osnovu za važan posao za koji veruje da će država želeti da uradi – a to je rejonizacija.

Rejonizacija podrazumeva da se za sve poljoprivredne kulture utvrdi koji regioni im pogoduju, a ne da se dešava da se ulaže u malinjake u Vojvodini, gde ta kultura po svojoj prirodi ne može da ostvari odgovarajući kvalitet„, objašnjava.

Prema njegovom mišljenju, rejonizacija bi poslala jasan signal poljoprivrednim proizvođačima na kom prostoju je država spremna da finansijski podstiče gajenje odgovarajuće biljne vrste.

„Onda ćemo moći da napravimo ‘red’ u poljoprivredi a popis će dati potrebne podatke, jer bi na osnovu njegovih rezultata trebalo bi da dođemo do saznanja kakvim resursima raspolažemo, šta možemo da očekujemo i da osnovu toga da pravimo strateške planove za budućnost“, zaključio je Galetin.

Finansiranje popisa obezbeđeno je, inače, iz budžeta Srbije, ali i pretpristupnih fondova IPA 2018, a Evropska unija izdvojila je 20 miliona evra za njegovo sprovođenje.

  • SENSEI

    23.8.2023 #1 Author

    Ali i realna pomoć poljoprivrednim gazdinstvima kojima je sve teže

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *