Broj gazdinstava za 10 odsto manji u odnosu na 2018. godinu

Prvi rezultati popisa poljoprivrede ukazuju na neophodnost agrarne reforme

AgrobiznisAnalizaIzdvajamoPoslovanjeSrbija

1.2.2024 08:01 Autor: Ljiljana Begović 15

Prvi rezultati popisa poljoprivrede ukazuju na neophodnost agrarne reforme Prvi rezultati popisa poljoprivrede ukazuju na neophodnost agrarne reforme
Popis poljoprivrede sproveden krajem prošle godine pokazao je da u Srbiji postoji ukupno 508.365 registrovanih gazdinstava, od čega je 99,6 odsto porodičnih poljoprivrednih gazdinstava... Prvi rezultati popisa poljoprivrede ukazuju na neophodnost agrarne reforme

Popis poljoprivrede sproveden krajem prošle godine pokazao je da u Srbiji postoji ukupno 508.365 registrovanih gazdinstava, od čega je 99,6 odsto porodičnih poljoprivrednih gazdinstava koja se bave proizvodnjom.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečno poljoprivredno gazdinstvo obrađuje 6,4 hektara zemlje, gaji jedno grlo goveda, pet grla svinja, tri ovce, 43 grla živine i ima oko tri košnice pčela. Rezultati popisa pokazali su da je poljoprivrednih gazdinstava 10 odsto manje nego 2018. godine, ali i da je broj pravnih lica u poljoprivredi povećan na 2.042.

Ove podatke izneo je direktor RZS Miladin Kovačević i dodao da je u istom periodu smanjeno i raspoloživo obradivo zemljište za 23 odsto. Ukupno korišćene površine danas zauzimaju 3.257.100 hektara.

Neke parcele su u međuvremenu pretvorene u građevinske, a druge otuđene. Smanjio se i procenat šuma, i to za 48,2 odsto.

Takođe, prvi rezultati popisa poljoprivrede 2023. pokazali su da jedno poljoprivredno gazdinstvo prosečno broji 2,2 člana, a da je starost nosilaca u proseku 60 godina. Svaki 11. vlasnik gazdinstva mlađi je od 40.

Podaci pokazuju da se u Srbiji stočarstvom bavi 313.495 gazdinstava. Kada je reč o uzgoju, pad je zabeležen u svakom sektoru osim u broju košnica. Najveći pad je u broju koza za čak 31,5 odsto, zatim sledi broj svinja koji je manji za 30,7 odsto, i broj goveda za 17,7 procenata.

Podaci popisa samo potvrđuju ono na šta poljoprivrednici i agroanalitičari ukazuju godinama, a to je – neophodnost reforme da bi se zaustavilo nazadovanje u stočarstvu.

Koza jede iz ruke
Foto: Unsplash.com

Vrednost proizvodnje po hektaru samo 1.200 dolara godišnje

Agroanalitičar Milan Prostran kaže da agrar Srbije stagnira decenijama, pa se vrednost proizvodnje po hektaru procenjuje samo na oko 1.200 dolara godišnje, a vrednost ukupne proizvodnje kreće se tek oko pet milijardi dolara.

“Stopa rasta u poslednje tri i po decenije iznosi oko 0,45 odsto godišnje. Strategija razvoja agrara doneta krajem jula 2014. godine, koja važi do 2024. godine, obećavala je rast proizvodnje od 9,1 odsto ili u lošijoj godini 6,1 odsto. To se nije ostvarilo”, ističe Prostran u razgovoru za Biznis.rs.

On navodi da je Srbiji hitno potreban novi koncept agrarne proizvodnje, ali i novi ljudi koji će taj program da sprovode u praksi.

“Popis pokazuje pravo stanje stvari u domaćem agraru i na osnovu sada dobijenih podataka treba da se izrade studije prema kojima će se voditi dalja agrarna politika. Stočarstvo je u daleko lošijem stanju nego 2012. godine kada je urađen prethodni popis, veliki je pad broja stoke, naročito kada je u pitanju mlečno govedarstvo i svinjarstvo. Nažalost, svinjarstvo je dodatno devastirano i pojavom afričke kuge”, navodi naš sagovornik.

Agroekonomista Branislav Gulan smatra da je potrebno sistemsko rešavanje problema koje se ne dešava godinama.

Proizvođači hrane su ukazivali na teško stanje i propast stočarstva, ali vlast je bila gluva na sve te vapaje. Od izvoznika mesa postali smo zavisni od uvoza. Stočari i drugi proizvođači hrane tek kada su izašli na ulicu ostvarili su svoja prava. Ali to nije održivo rešenje. Rešavanje problema na ulicama, i to uredbama, predstavlja samo „gašenje požara“. Takvo rešavanje problema nikom nikada nije donelo dugoročno dobro rešenje, pa neće ni ovaj put”, naglašava Gulan.

On kao veliki problem navodi to što do proizvođača hrane od 2016. do 2020. godine nije stiglo njima upućenih ukupno 54 milijarde dinara (što je oko 450 miliona evra ili tadašnji godišnji agrarni budžet).

“Od tog novca negde je ostala još „skrivena“ oko 21 milijarda dinara. Novac nije stigao do onih kojima je bio namenjen. Otišao je iz ministarstva za poljoprivredu, ali nije stigao do korisnika. Sve to je konstatovala Državna revizorska institucija prilikom kontrole utrošenih para, u dva zapisnika koje je sačinila, ukupno na više od 200 strana”, kaže Gulan u razgovoru za Biznis.rs.

Naš sagovornik ukazuje i na podatke da u poslednje tri i po decenije proizvodnja mesa u Srbiji ima godišnji pad od dva do tri odsto.

“To znači da se pre tri decenije u Srbiji proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa godišnje i trošilo 65 kilograma po stanovniku. Danas se proizvvodi 200.000 tona manje i troši oko 40 kilograma godišnje. Ako ovako budemo radili obnove stočarstva neće biti još pola veka. Sada u oborima imamo samo 130.000 priplodnih krmača, a pre jedne decenije bilo ih je blizu 1,2 miliona ili deset puta više. Tako je Srbija od zemlje čiji je broj svinja skoro uvek bio jednak broju stanovnika, postala zavisna od uvoza ovog mesa”, zaključuje agroekonomista Branislav Gulan.

  • Mike

    1.2.2024 #1 Author

    Nema ko da uradi reformu, oni i ulicu ne umeju da asvaltiraju kako treba, a kamoli sistem jedan složen… Ministarka je lepa. Tačka.

    Odgovori

    • Boki

      2.2.2024 #2 Author

      Ministarka je bomba

      Odgovori

    • Poznavalac

      3.2.2024 #3 Author

      Reformu su započeli DOS/DS vladari, ali nisu odmakli dalje od početka. Bili su zauzeti pljačkaškom privatizacijom.
      Takođe, nisu znali da grade i popravljaju ulice i puteve, kako zamerate ovima. Savetujem vam da pogledate auto-kartu pa ako niste slepi videćete ogromnu razliku sada u odnosu na demokratsku epohu.

      Odgovori

  • MARA

    1.2.2024 #4 Author

    Eh kada je to trebalo biti

    Odgovori

  • Emilija

    1.2.2024 #5 Author

    Sve strucnjaci a niko nista ne radi

    Odgovori

  • PAVLE-2005

    1.2.2024 #6 Author

    Samo onaj koji je živeo tako može da donosi mere a ne ovi svileni u odelima

    Odgovori

    • Radosav

      3.2.2024 #7 Author

      Poljoprivrednog proizvodjaca niko nista ne pita. Sto bi ga i pitali kad pred izbore donesu nekoliko kamiona sljunka da naspe put i on opet glasa za vlast.

      Odgovori

  • Sindi

    2.2.2024 #8 Author

    Neophodnost reforme u svemu

    Odgovori

  • SENSEI

    2.2.2024 #9 Author

    Prva stvar jeste da se osigura tržište za srpskog seljaka

    Odgovori

  • Anonimni

    2.2.2024 #10 Author

    Od 54 milijarde subvencija neko je ukrao 21 milijardu?

    Odgovori

  • BIJUTI27

    3.2.2024 #11 Author

    Propast

    Odgovori

  • ŽIZI

    3.2.2024 #12 Author

    Ta reforma je odavno potrebna

    Odgovori

  • Brana

    4.2.2024 #13 Author

    Tužno

    Odgovori

  • CALE

    4.2.2024 #14 Author

    uzas

    Odgovori

  • Zoran

    6.2.2024 #15 Author

    RGZ ne radi svoj posao!Pa građani moraju sami da plaćaju izlazak geometra.Obrazloženje: nije izvršena digitalizacija.Sramota za jednu državnu ustanovu.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.