Država ne stimuliše dovoljno sakupljanje otpada

Očuvanje životne sredine više nije samo ekološko pitanje, već sve više postaje političko. Podsticaj države u tom smislu je neophodan kako bi pojedinci, ali i čitavo društvo prihvatili nove načine funkcionisanja koji podrazumevaju recikliranje i sakupljanje otpada. O tome sa kakvim se sve problemima suočavaju firme u Srbiji koje se bave sakupljanjem neopasnog otpada za Biznis.rs pričali smo sa Draganom Vasićem, vlasnikom preduzeća Eko krš koje posluje u Niškom okrugu.

„Što se tiče naših klijenata, to su pre svega fizička lica, njih ne bih da zaboravim, to su i naši počeci i toga će biti dok poslujemo. Naravno, nakon toga poslovanje smo proširili i krenuli da radimo sa pravnim licima. Skoro svako proizvodno preduzeće ima otpad pri proizvodnji. Tu se mi uključujemo, jurimo, borimo se sa konkurencijom, a kasnije kreće trka što se tiče prodaje. Sve je ređe naći firmu koja je ozbiljna, validna i još uvek konkurentna, pouzdana, imali smo u prošlosti neprijatnih situacija kada je u pitanju naplata”, priča Vasić.

Prema rečima našeg sagovornika, nisu se uključivali u projekte koje subvencioniše država. Koristili su nekoliko puta subvencije za zapošljavanje i to im je značilo. Trenutno se vode mišlju da konkurišu za podsticaje kod evropskih fondova, ali generalno u poslovanju najviše se oslanjaju na sopstvena sredstva. Vasić se u razgovoru osvrnuo i na problem sa pronalaskom radne snage.

„Što se tiče radne snage, za sada uspevamo da se izborimo. Niti jednog radnika koga smo zaposlili, nismo otpustilii, jer jeste teško doći do kvalitetne radne snage. Gledamo da ne menjamo ljude. To važi i za dobavljače i za prodaju. Negujemo odnos sa ljudima sa kojima dugo sarađujemo, to je sigurnost i stabilnost”, ističe Vasić.

Prena rečima vlasnika firme Eko krš, ono što smatra najvećim kamenom spoticanja je vidna favorizacija javnih i državnih preduzeća od strane države.

„Posedujemo skoro sve dozvole, ali čak i za dozvole koje smo dobili, izlaze neke nove uredbe, akti, moramo da prenamenujemo objekte i sve nekako uspevamo da pratimo, iako izuzetno košta, dok sa druge strane, imamo slučaj u Nišu gde je jedno preduzeće dobilo dozvolu skladištenja otpada usred naseljenog mesta, to čak nije ni industrijska zona. Kada vidite takvu favorizaciju, teško je tražiti od države bilo kakvu pomoć i podršku”, otkriva Vasić i dodaje da je otežavajuća okolnost u poslovanju i što država ne dozvoljava izvoz sirovina, za šta, prema njegovom mišljenju, ne vidi racionalno opravdanje.

Ipak, ono što ga još uvek motiviše da istraje u ovoj delatnosti su ljudi sa kojima je svakodnevno u kontaktu i sa kojima sarađuje.

„Ovaj posao je takav da bez povezanosti sa ljudima ne možete da ga radite, čak i kada biste hteli da odustanete, ljudi vas zovu i pitaju da trguju sa vama i onda iznova krećete. Svakog dana bi da odustanemo, ali svakog dana se i ponovo dižemo”, konstatuje za kraj Vasić.

U nastavku pogledajte rangiranje 99 najuspešnijih preduzeća u Srbiji koja se bave sakupljanjem otpada, prema podacima iz godišnjih finansijskih izveštaja, koje nam je dostavio analitički partner CompanyWall: