Elektroenergetska kriza u Srbiji pokrenula priču o energetskoj budućnosti i hidroelektranama 

Aktuelna elektroenergetska kriza, koju će građani Srbije platiti izvesno skupim uvozom električne energije, ponovo je aktuelizovala priču o energetskoj budućnosti zemlje, kao i o potrebi za izgradnjom reverzibilnih hidroelektrana Bistrica i Đerdap 3.

Reč je, kako se navodi, o elektranama koje služe kao rezervoari energije, odnosno doprinose sigurnosti jednog energetskog sistema tako što akumuliraju energiju upravo za dane kada drugi izvori „presuše”, čime energetski sistem čine fleksibilnijim i otpornijim na krizne situacije, prenosi Beta, pozivajući se na Forbes Srbija.

Forbes postavlja pitanje da li Srbija ovih dana ima problem sa proizvodnjom električne energije i koliko je on ozbiljan, kao i da li je situacija stabilna, kako tvrdi premijer Đuro Macut, ili je teška, kako su dan ranije ocenili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

Ministarka je rekla da postoje brojni problemi i da hidroelektrana Đerdap nikada nije imala manju proizvodnju. U poslednja tri meseca HE Đerdap 1 radila je sa oko 20 odsto uobičajene proizvodnje, dok je Đerdap 2 radio sa trećinom kapaciteta.

Po pisanju Forbesa, zanimljivo je što resorna ministarka naglašava da je važno što je rehabilitovana reverzibilna hidroelektrana Bajina Bašta, jer to omogućava „pumpanje vode u trenucima kada su cene niske, a korišćenje proizvedene energije u jutarnjim i večernjim satima kada je potrošnja najveća”.

Forbes je analizirao dokle se stiglo sa tim projektima i koliko će godina biti potrebno da Srbija dobije ove hidroelektrane.

Prema poslednjim informacijama, Đedović Handanović je tokom juna sa predstavnicima Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA) dogovorila da ugovor o finansiranju izgradnje projekta Bistrica bude svečano potpisan tokom održavanja izložbe EXPO 2027.

„To znači tokom sledeće godine. Prema ovom dogovoru, novac će, dakle, obezbediti izvođač, odnosno japanske banke, ali nije precizirano u kolikom iznosu”, piše Forbes.

Prema onome što stoji u izmenama i dopunama Polaznih osnova plana razvoja energetske infrastrukture do 2028. godine, sa projekcijama do 2030, vrednost izgradnje RHE Bistrica procenjena je na 962,5 miliona evra.

U javnosti se, međutim, u međuvremenu pominjala i procena od 1,2 milijarde evra, što znači da su troškovi izgradnje porasli. Plan je da elektrana bude završena do 2032. godine.

Ipak, kako se navodi, i to će zavisiti od trenutka kada počnu radovi. Za sada je, prema pomenutom dokumentu, urađen deo projektne dokumentacije, i to Prethodna studija opravdanosti i glavni projekat.

Planirano je da Bistrica ima četiri agregata instalisane snage od 661 MW. Takođe, očekuje se da godišnja proizvodnja iznosi 1.600 GWh.

Drugim rečima, najranije kada bi Srbija mogla da očekuje da ova reverzibilna hidroelektrana počne sa radom jeste za šest godina, i to pod uslovom da ne bude zastoja u izgradnji i prolongiranja rokova završetka, što je česta pojava kod velikih infrastrukturnih projekata.

Tek nedavno je, kako se navodi, obelodanjeno da su počeli razgovori sa meštanima u vezi sa eksproprijacijom zemljišta u Priboju i Novoj Varoši. To je neophodno zbog pripremnih radova koji prethode početku glavnog projekta izgradnje RHE.

Prema navodima iz Vladinog dokumenta, tokom ove godine trebalo bi da bude pribavljena građevinska dozvola, ali nije poznato koliko se odmaklo u pripremi dokumentacije i da li ona može biti završena do kraja 2026. godine, u skladu sa planom.

Izgradnja bi, prema istom planu, trebalo da počne već 2027. godine.

Kako piše Forbes, dok se očekuje da Bistrica bude završena najranije 2032. godine, rok za završetak druge reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 je 2036, odnosno za deset godina.Vrednost tog projekta procenjena je na 2,63 milijarde evra. Finansijska konstrukcija još nije zatvorena i ta sredstva nisu obezbeđena.

Ministarstvo rudarstva i energetike objavilo je pre dva meseca javni poziv zainteresovanim američkim kompanijama za učešće u ovom projektu od najvećeg državnog značaja, a na poziv se odazvalo šest kompanija.

Kako je kasnije objavljeno, kompanija Bechtel jedina je dostavila ispravnu ponudu i time se kvalifikovala za drugu fazu postupka izbora izvođača ovog projekta.

Navedeno je da ne postoji precizan rok u kojem Radna grupa Vlade Srbije mora da donese odluku o tome ko će biti strateški partner države u izgradnji Đerdapa 3.

„Za sada izgleda da će to biti američka kompanija Bechtel. Podsetimo, pravo da učestvuju u ovom projektu dobile su samo kompanije iz SAD, jer se Srbija pozvala na Energetski sporazum Srbije i SAD”, piše Forbes.

Poznato je i da je američka kompanija Bechtel još ranije izradila Prethodnu studiju izvodljivosti za RHE Đerdap 3. Takođe, njeno interesovanje za ovaj projekat datira još iz 2022. godine, od kada se ova kompanija u javnosti nameće kao najverovatniji izvođač.

Dok Srbija izvođača radova bira bez sprovođenja postupka javne nabavke, raspisana je nabavka za pripremu planske i dela projektno-tehničke dokumentacije.

Istovremeno s informacijom da je Bechtel jedini dostavio ispravnu ponudu, Ministarstvo rudarstva i energetike objavilo je da je raspisana i ova nabavka.

U toku je izbor izvođača koji će izraditi Generalni projekat, Prethodnu studiju opravdanosti, Stratešku procenu uticaja na životnu sredinu i drugu neophodnu dokumentaciju.

Prema navodima iz Polaznih osnova, predviđena je ugradnja šest agregata instalisane snage 1.800 MW.