Građani umorni od visokih cena hrane, tek sada osećaju udar na kućni budžet

Cene proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva u septembru 2022. godine porasle su za 21,8 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama: žita (40,8 odsto), stoka i živina (32,6 odsto) i stočni proizvodi (57,2 odsto), pokazuje najnoviji izveštaj Republičkog zavoda za statistiku.

Kada se pogledaju pojedinačni proizvodi, u septembru je najviše poskupelo mleko – čak 63,8 odsto. Odmah zatim slede jaja, koja su zabeležila skok cene od 55 procenata, na trećem mestu je pšenica sa 46,7 odsto, a odmah iza nje krompir čija je cena u odnosu na septembar prethodne godine porasla za 41,7 odsto.

Promene koje se dešavaju na tržištu hrane nisu incidentne, već strukturalne prirode. One su evidentne u poslednje dve godine, a sve je eskaliralo rusko-ukrajinskim sukobom, ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs agroekonomski analitičar Žarko Galetin.

“Jasno je da će ova situacija potrajati i teško da će se cene hrane vratiti na nivo pre pandemije ili rusko-ukrajinskog sukoba. Promenili su se akteri na svetskom tržištu hrane, pre svega bazičnih poljoprivrednih proizvoda – žitarica i uljarica. U potpunosti se promenila struktura izvoznika i percepcija tražnje. Naravno, uvozno zavisni kupci su požurili na tržište i prave veliki pritisak da bi obezbedili svoje zalihe. Dakle, kompletna slika tržišta se u velikoj meri izmenila i tek ćemo videti koliko će duboke i dugoročne promene proizvesti na tržištu hrane”, smatra naš sagovornik.

Galetin kaže da više ni ponuda ni tražnja nisu toliko dominantne u svetlu projekcije cena. Psihologija tržišta je promenjena, a na to je uticala pandemija, zatvaranje granica, ali i jednostrane mere pojedinačnih zemalja kao što su zabrana izvoza, ograničenja i slično.

“Ako se pogleda svetski FAO indeks hrane, evidentno je da je on dostigao svoj maksimum u martu. U poslednjih šest meseci on pada, pa je sa 158 došao na nekih 136-137 indeksnih poena. Međutim, u strukturi ovog indeksa su primarni proizvodi i ukupno ih je pet – žitarice, uljarice, meso, mleko i šećer. Tih pet grupa proizvoda imaju svoju ponder snagu u strukturi ukupnog jedinstvenog agregatnog pokazatelja“, napominje on i dodaje da smo u proleće imali cenovne pikove žitarica i uljarica.

„Prerađivački sektor nije odreagovao odmah, niti je u tom trenutku podigao cene jer su imali svoje zalihe, ali se efekat sada vidi na rafovima prodavnica. I na tržištu se upravo sada osećaju posledice, i to ne samo u rastu cena, već i sa nestašicama, neredovnim snabdevanjem i slično. Građani su već izmoreni od visokih cena, sada osećaju njihov efekat i udar na kućni budžet jer to traje mesecima„, napominje on.

Kada je reč o cenama proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva u septembru 2022. godine u odnosu na avgust, izveštaj Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da su u proseku povećane za 1,3 odsto. Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupi stočni proizvodi (9,4 odsto).

Cene u periodu januar-septembar 2022. godine u odnosu na isti period 2021. godine u proseku su povećane za 25,4 odsto. Ovde je najveće poskupljenje zabeleženo u grupama: žita (36,8 odsto), stoka i živina (26,7 odsto) i stočni proizvodi (25,4 odsto).