Hrvatska može biti startap mentor Srbiji, ali ne cilja Beograd već San Francisko

Nedavno objavljena lista 500 najbrže rastućih tehnoloških kompanija u Evropi, na Bliskom istoku i Africi revizorske kompanije Deloitte pokazala je da su njenim kriterijumima iz celog regiona dorasle jedino firme iz Hrvatske.

Fudbalskom terminologijom govoreći, rezultat za 2025. godinu je Hrvatska – ostatak regiona 13:0. Toliko je hrvatskih kompanija zaslužilo da se nađe na ovom rangiranju, dok iz Slovenije, Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije nije bilo niti jedne.

Da uspeh hrvatske stratap scene nije slučajan potvrđuje i činjenica da je u izboru iste kompanije za 50 najbrže rastućih kompanija Srednje Evrope, Hrvatska takođe imala zapažen uspeh, odnosno na listu se plasiralo sedam kompanija iz te zemlje.

Prosečna stopa rasta među svih 500 rangiranih kompanija na EMEA Technology Fast 500 lista iznosila je 1.132 odsto, a na vrhu se našao Stunlock Studios AB, švedski proizvođač videoigara, sa stopom rasta od 13.473 odsto.

Najbolje plasirana hrvatska kompanija na listi je Margins, koja je zauzela 82. mesto, slede Cactus Code na 84. mestu, Orqa na 134, Spectral Core na 157, Farseer na 175, B.I.D. Grupa na 190. i Utiliter na 241. mestu. Tu su i Udonis na 330. mestu, Monri Payments na 410, Aircash na 473, BARREK na 484, Dice Digital Innovation Centre na 488. i Amplibit na 490. mestu.

Deloitte navodi da posebno ohrabruje činjenica da hrvatske tehnološke kompanije sve češće ostvaruju međunarodni uspeh čime potvrđuju da to tržište raspolaže talentom, inovativnošću i preduzetničkom energijom potrebnom za konkurisanje na globalnom nivou.

Rame uz rame sa Poljskom

S obzirom na ovako veliku dominaciju mladih kompanija iz Hrvatske postavlja se pitanje da li je hrvatska stratap scena zaista toliko kvalitetna ili su one u ostatku regiona toliko slabije.

Tehnološki preduzetnik Vedad Mešanović za Biznis.rs kaže da iako rezultat od 13:0 zvuči brutalno, istina je negde između.

„Na EMEA Technology Fast 500 listi za 2025. našlo se 13 hrvatskih kompanija, a na srednjoevropskoj Fast 50 listi Hrvatska ima sedam predstavnika, odmah iza Poljske i Češke koje imaju po 14 i ispred Slovačke sa osam. Kada zemlja sa nepunih četiri miliona ljudi parira Poljskoj sa 38 miliona, to nije slučajnost. Ali treba biti pošten i reći da je deo priče i metodološki“, kaže on.

Kako objašnjava, ove liste mere procentualni rast prihoda tokom četiri godine i zahtevaju da se kompanije same prijave.

„Hrvatska ima Deloitte tim koji taj program aktivno gura, medije koji ga prate i kompanije koje su naučile da je plasman na navedenoj listi besplatan marketing prema investitorima i klijentima. U ostatku regiona dobar deo kvalitetnih kompanija se nikada ni ne prijavi. Dakle, Hrvatska jeste objektivno ispred, ali situacija nije baš toliko loša koliko se čini u ostalim državama regiona“, smatra sagovornik.

Šta to Hrvatska radi bolje od drugih?

Ipak, rezultati koje hrvatski startapovi u kontituitetu postižu su nesporni pa je objektivno zaključiti da rade nešto bolje od drugih.

Mešanović navodi da razloga zašto je to tako svakako ima više.

„Prvo su to lokalni uzori. Hrvatska ima Rimca i Infobip, dve firme čija vrednost zajedno čini oko četiri odsto hrvatskog BDP-a. To je psihološki odgojilo celu generaciju novih preduzetnika. Dečak iz Osijeka ili Pule danas ne razmišlja ‘može li se odavde napraviti globalna firma’ jer je odgovor već jasan. Mi u ostatku regiona taj dokaz nemamo, imamo par lepih priča i akvizicija i to je to“, kaže on.

Druga stvar je način na koji su ti uspesi napravljeni jer Infobip je četrnaest godina rastao bez ijedne spoljne investicije.

„Osnivači su umesto investitora tražili klijente. To je hrvatskom ekosistemu usadilo mentalitet u kojem je prihod mera uspeha a ne osiguranog kapitala. Kod nas se većinom priča o grantovima, kreditima i nekim podsticajima“, kaže Mešanović koji je 2017. sa svojim startapom bio prvi sa ovih prostora koji je bio deo Nvidia Inception programa.

Kao treću bitan faktor navodi to što je Hrvatska deo Evropske unije, velikog a jedinstvenog tržišta sa ogromnom kupovnom moći, koje deluje kao dodatni vetar u leđa.

Uspeh uprkos državi

„Hrvatski uspeh nije nastao zbog države nego uprkos njoj. Prve generacije osnivača su se probijale bez ikakvog ekosistema. Pouka za region nije kopirati hrvatske subvencije nego hrvatski mentalitet: prihod pre granta, izvoz pre lokalnog tržišta i operativno strpljenje. Infobipu je trebalo 14 godina do prve investicije. To je vremenski horizont o kojem region mora početi razmišljati“, navodi Mešanović.

Scenario gde bi region mogao na neki način da uči iz hrvatskih iskustava u svojevrsnom formalizovanom okviru gde bi Hrvatska bila neka vrsta haba ili inkubatora, po rečima sagovornika zvuči logično i delimično se već dešava organski, samo ne institucionalno.

„Infobipova Shift konferencija u Zadru je godinama de facto regionalno okupljalište, hrvatski fondovi poput Fil Rouge Capitala gledaju i regionalne timove a hrvatske kompanije zapošljavaju inženjere iz celog regiona. Ono što nedostaje jeste formalizacija, recimo regionalni akceleratorski program u kojem bi osnivači iz Sarajeva, Skoplja ili Podgorice prolazili kroz hrvatsko iskustvo izlaska na globalno tržište“, kaže on.

Međutim, izražava rezervu prema ovakvom razvoju događaja iz prostog razloga jer Hrvatskoj to nije prioritet.

„Njeni najbolji igrači gledaju Minhen i San Francisco, a ne Beograd i Sarajevo. Realniji scenario od hrvatskog ekosistema kao mentora kompanijama jeste region kao zajednički talent pool i tržište za prve reference, gde Zagreb prirodno postaje kapija prema EU. Za osnivača iz BiH ili Srbije već danas je racionalno registrovati deo poslovanja u Hrvatskoj zbog pristupa EU tržištu i fondovima. To nije romantična regionalna saradnja, to je rezultat neke potrebe. Ali upravo tako ti habovi i nastaju“, zaključuje Mešanović.