Iz Srbije najviše odlaze mladi muškarci sa završenom srednjom školom

Migracije stanovništva i želja mladih ljudi da se isele iz zemlje veliki su izazov za ekonomiju, ne samo u Srbiji već na celom Zapadnom Balkanu i mora još mnogo da se radi na tome da se aktuelna situacija promeni.

Nepovoljna ekonomska situacija u zemlji i mogućnost dobijanja bolje plaćenih poslova u inostranstvu najčešći su razlozi za donošenje odluke o odlasku iz zemlje za mlade ljude u Srbiji.

Tipičan migrant iz Srbije je muškarac između 20 i 24 godine, sa završenom srednjom školom, nezaposlen, neoženjen, živi sa roditeljima ili kao podstanar i ima rođake i prijatelje u inostranstvu.

Ovo su zaključci iz ispitivanja stavova mladih o iseljavanju iz Srbije koje je uradila i prezentovala Danica Šantić, vanredna profesorka Fakulteta za geografiju Univerziteta u Beogradu, obraćajući se učesnicima konferencije “RE:Integrate 2022: Za bolji život i reintegraciju povratnika“ koja je pod okriljem Nemačke razvojne saradnje i agencije GIZ održana u Privrednoj komori Srbije (PKS), u danu kada je čovečanstvo prevazišlo broj od osam milijardi ljudi.

Na skupu je bilo reči o brojnim vidovima podrške koje GIZ pruža direktno povratnicima i marginalizovanim kategorijama stanovništva u Srbiji, ali i državnim institucijama sa kojima godinama unazad sarađuje na unapređenju reintegracije povratnika.

Mihajlo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije rekao je da se PKS, u saradnji sa GIZ tokom poslednjih 18 godina bavila najvažnijim ekonomskim i društvenim temama. On je istakao da Srbija deli sudbinu mnogih zemalja, ali da problem nije samo demografija već i ekonomska i socijalna migracija i na koji način se pružaju mogućnosti za ljude da ostanu ovde.

 “Najvažniji uslov je da imaju dobar posao i zato i mi, kao GIZ, ulažemo velike napore u to da pomognemo u zapošljavanju povratnicima ali i marginalizovanom lokalnom stanovništvu, prvenstveno mladima, ženama, Romima, teže zapošljivim ljudima“, rekla je Danijela Funke (Daniela Funke), direktorka GIZ-a.

Ona je istakla da migracije i reintegracija treba da budu shvaćeni kao mogućnost, a glavni cilj Nemačke je da podrži marginalizovane grupe ljudi i teže zapošljive, kao i lokalno stanovništvo u stvaranju boljih uslova za njihove živote.

Profesorka Šantić istakla je da je skoro 50 odsto ispitanih mladih ljudi reklo da je šansa za iseljenje “velika“ ili “veoma velika“.

Učesnicima su se obratili i mladi povratnici koji su, između ostalog i uz podršku GIZ-a, uspeli da započnu novi život u Srbiji.

Tokom poslednjih pet godina kroz projekte koje sprovodi GIZ zaposleno je preko 2.800 osoba iz teže zapošljivih kategorija, a više od 2.000 prošlo je kroz obuke za unapređenje veština za tržište rada. Pravnu, obrazovnu i/ili psiho-socijalnu podršku dobilo je preko 4.000 lica.

Na sezonskim poslovima u poljoprivredi, tokom ove i prošle poljoprivredne sezone, zaposlenje i registraciju preko portala www.sezonskiradnici.rs dobilo je više od 450 ljudi. 

U saradnji sa PKS, otvoren je Trening centar za obuku tekstilnih radnika. Stalno zaposlenje dobilo je 100 žena u Raškoj, što je jedna od brojnih profesionalnih obuka koja je sprovedena uz podršku GIZ programa. 

Od februara 2022. do danas, kroz online obuke Nacionalne sližbe za zapošljavanje prošlo je oko 5.000 nezaposlenih lica sa evidencije, uključujući Rome i druge teže zapošljive grupe. Saopšteno je i da se radi na izradi digitalne platforme koja će omogućiti održavanje online sajmova zapošljavanja.