Kako je Srbija postala neokolonijalna privreda

Ne treba zaboraviti da je profit internacionalan i da uvek ima krajnjeg korisnika negde u svetu, dok su socijalni troškovi, od ulaganja u obrazovanje, zdravstvo ili kulturu do razvoja infrastrukture – uvek nacionalni, rekao je tokom promocije monografije „Srbija – od sankcija do neokolonijalne privrede“ njen koautor, ekonomista Božo Drašković, opisujući mehanizam funkcionisanja neokolonijalizma.

„Autori Đorđe Đukić i Božo Drašković, uz oslonac na izvornu dokumentaciju i studije karakterističnih slučajeva, kao što su propast programa Dragoslava Avramovića ili privatizacija banaka, analiziraju uzroke koji su sistematski vodili privredu Srbije u neokolonijalni položaj, tokom kontinuiranog procesa promena ekonomskog sistema, uz primenu delimično različitih modela, različitih ambijenata i različitih aktera“, ocenili su recenzenti knjige, ekonomisti Bojan Dimitrijević i Branko Vasiljević.

Ekonomista Đorđe Đukić, takođe koautor monografije u izdanju novosadskog „Prometeja“, ukazao je na značaj prelaska domaćeg bankarskog sektora u strano vlasništvo za dovođenje Srbije u položaj koji se može opisati kao – neokolonijalni.

Tako je deo knjige, između ostalog, postala i njegova argumentacija protiv prodaje Komercijalne banke koju je decembra 2019. godine uputio guverneru Narodne banke Srbije i predsedniku Srbije, kao i njegova inicijativa za promenu ustavnog položaja centralne banke, kako monetarna vlast ne bi bila koncentrisana u rukama guvernera. Oba njegova apela bila su ignorisana što, kako se konstatuje u knjizi, govori o odnosu političkih elita prema blagovremeno iznetim inicijativama i predlozima autora.

„Do danas Srbija nema izgrađene moćne i efikasne institucije, pa je verovanje u moć pojedinaca-čudotvoraca konstanta socijalnog miljea, a za to su najodgovornije političke elite, jer im savršeno odgovaraju slabe institucije koje je lako kontrolisati preko nekompetentnih i lako smenjivih kadrova koje imenuju na njihovo čelo“, rekao je Đukić na promociji monografije koja obuhvata period od 1991. do 2021. godine.

Božo Drašković je takođe istakao značaj vlasničke strukture u domaćim bankama za delovanje neokolonijalističkog mehanizma.

„Kada se pogledaju bilansi banaka od 2005. do prve polovine 2022. godine, 84 odsto bankarske aktive pripada strancima. Profit na akcijski kapital je preko 42 odsto, a za 2021. godinu neto prihod od kamata bankarskog sektora iznosio je blizu 900 miliona evra i još oko 400 miliona od dodatnih bankarskih usluga. To je faktički odliv novca iz zemlje“, ocenio je Drašković.

Njegov stav je i da su od 2000. godine ključni ekonomski sektori prepušteni strancima, i da je to loše za ekonomski razvoj.

„Nama će, kada je reč o eksploataciji prirodnih resursa, takođe ostati negativne posledice zagađenja, a profit će otići u inostranstvo, jer neokolonijalni mehanizam tako funkcioniše – izvlači profit, a troškove i razvojne probleme ostavlja u zemlji“, poručio je Drašković.

Deo knjige je i autorski tekst sociologa Slobodana Cvejića koji se bavio pitanjem konstitusanja preduzetništva u Srbiji.

„Generalni kontekst se odnosi na velike preduzetnike, koji su uglavnom ‘formirani’ kroz ‘prljave privatizacije’ devedesetih godina i koji su, vođeni sopstvenim interesom, u jednom trenutku okrenuli leđa Slobodanu Miloševiću, i činilo se da će podržati sistem koji donosi otvaranje privrede i tržišnu utakmicu“, rekao je Cvejić.

Posle dve decenije, kako je istakao, ispostavilo se da su oni samo tražili novi politički okvir u kome će obnavljati svoju poziciju, ovoga puta ne kroz privatizaciju već javne nabavke i eksploataciju prirodnih resursa.

„U čitavom tom kontekstu polako se formirao sloj novih malih i srednjih preduzetnika, i to je danas jedan solidan broj malih i srednjih preduzeća koja su održiva i godinama pozitivno posluju, što govori da se i kod nas formira domaća kapitalistička klasa, koja bi mogla da bude zdravo jezgro za budući razvoj“, ocenio je Cvejić.

Smatra da je danas ključ u tome koliko mladih želi da postanu preduzetnici.

„Čini se da je trend pozitivan, ali sve će zavisiti od toga kakva će biti politika u oblasti ekonomije, i koliko će političari štititi one koji već imaju privilegovan položaj“, zaključio je Cvejić.