Kako kupovina mobilnih telefona utiče na statistiku cene zajmova

Najnoviji Statistički bilten Narodne banke Srbije ukazao je na interesantnu pojavu – u vreme gotovo neprekidnog rasta referentne kamatne stope, na domaćem tržištu ima kredita čije kamate padaju od početka godine ili su u proseku nekoliko puta niže od ključne kamate centralne banke.

Jedan primer su kamate na novoodobrene dinarske potrošačke kredite ročnosti do godinu dana, koje su sa januarskih prosečnih 7,42 odsto na junskom statističkom preseku pale na 6,06 odsto.

Takođe, kamate na novoodobrene dinarske potrošačke kredite ročnosti godinu do pet godina u periodu od januara do juna kretale su se između 2,03 i 2,13 odsto.

Narodna banka Srbije je, inače, samo tokom ove godine šest puta povećavala referentnu kamatnu stopu za po 0,25 procentnih poena, pa ključna stopa trenutno iznosi 6,5 odsto, dok je u januaru bila 5,25 odsto.

Na pitanje Biznis.rs zašto su kamate na potrošačke kredite relativno niske u odnosu na referentnu stopu i šta ih to čini „otpornim“ na zatezanje monetarne politike, iz Narodne banke odgovaraju da treba imati na umu da je reč o kategorijama kredita sa veoma malim učešćem u strukturi ukupnih kredita stanovništvu, tako da nemaju značajnijeg uticaja na ukupnu kamatnu stopu i uslove na kreditnom tržištu.

„Konkretno, dinarski potrošački krediti u strukturi ukupnih dinarskih novoodobrenih kredita učestvuju sa svega dva do četiri odsto, u zavisnosti od meseca“, ističu iz Narodne banke.

Zašto su, međutim, kamatne stope na neke potrošačke kredite znatno niže od prosečne?

„Na tu činjenicu odražava se to što je veliki deo ovih kredita (preko 50 odsto) namenjen za kupovinu mobilnih telefona, koje banka preko koje se vrši ta kupovina odobrava na rate po nultoj kamatnoj stopi. U zavisnosti od toga koliko je učešće ovih kredita u ukupnim novim potrošačkim kreditima u konkretnom mesecu, varira i kamatna stopa“, objašnjavaju iz Narodne banke Srbije.

Smanjenje prosečnih kamata Statistički bilten NBS zabeležio je i kod novoodobrenih gotovinskih evroindeksiranih kredita, pa su tako kamate na one ročnosti do godinu dana pale sa 4,24 odsto u januaru na četiri odsto u junu, dok su za one sa rokom otplate od godinu do pet godina sa 4,07 odsto u januaru pale na 3,52 odsto u junu.

S obzirom na to da je i Evropska centralna banka „zatezala kaiš“ u poslednjih godinu i po dana, pitali smo i kako su gotovinski krediti u evru povoljniji u junu u odnosu na januar ove godine.

„Kada je reč o gotovinskim evroindeksiranim kreditima, njihovo učešće u strukturi ukupnih novoodobrenih evroindeksiranih kredita uglavnom učestvuje ispod jedan odsto. Tražnja za ovim kreditima je mala jer je za njihovo odobravanje neophodno učešće, odnosno depozit od 30 odsto, zbog čega ova vrsta kredita i ima relativno nižu stopu od ukupne“, rekli su u Narodnoj banci Srbije za Biznis.rs.