Koja su najčešća pitanja građana o SEPA platnom sistemu?
20.5.2026 14:17 Autor: Jelena Stjepanović 0
Bankarski sektor u Srbiji ušao je 5. maja u novu fazu digitalnih i prekograničnih plaćanja – od tada je u 18 banaka operativno omogućeno izvršavanje transakcija u okviru Jedinstvenog područja za plaćanja u evrima (SEPA), čime je otvorena mogućnost jednostavnijih i jeftinijih transfera u evropskoj valuti.
Srbija je 22. maja prošle godine zvanično postala 41. članica SEPA sistema (Single Euro Payments Area), a pristupanje srpskih finansijskih institucija SEPA platnim šemama omogućeno je od novembra 2025. godine.
Iako je SEPA sistem u upotrebi već dve nedelje, brojna su pitanja i nedoumice o kakvom sistemu se radi, na koji način se vrše plaćanja i po kojoj ceni, zbog čega je Narodna banka Srbije (NBS) objavila svojevrstan vodič kroz ovaj način plaćanja.
Šta je SEPA i koje zemlje obuhvata?
SEPA sistem omogućava da korisnici platnih usluga iz Srbije obavljaju transakcije u evrima putem kanala plaćanja pomenutog sistema sa velikim brojem zemalja i teritorija koje su deo jedinstvenog SEPA područja. To su sve države članice Evropske unije, kao i Island, Norveška i Lihtenštajn, Švajcarska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Andora, Monako, San Marino, Vatikan, Albanija, Crna Gora, Moldavija i Severna Makedonija.
Pored toga, SEPA obuhvata i određene teritorije, kao što su Olandska ostrva, Azori, Kanarska ostrva, Francuska Gvajana, Gibraltar, Gvadelup, Gernzi, ostrvo Man, Džerzi, Madeira, Martinik, Majot, Reinion, Sen Bartelemi i Sen Marten.
Način obavljanja SEPA transakcija je uređen standardizovanim pravilima za bezgotovinska plaćanja koja se vrše unutar ovog jedinstvenog područja, i to kroz konkretne platne šeme (na primer, SEPA transfer odobrenja – SEPA Credit Transfer, SEPA direktno zaduženje – SEPA Direct Debit, SEPA instant plaćanja- SEPA Instant Credit Transfer).
Kako se sprovodi transakcija preko SEPA platnih šema?
Za realizaciju SEPA transakcija potrebno je da i platilac i primalac imaju račune kod banaka koje su učesnice SCT platne šeme. Plaćanje se inicira tako što se banci podnosi nalog za plaćanje, elektronski (putem mobilnog ili elektronskog bankarstva) ili u papirnoj formi – u ekspozituri poslovne banke kod koje platilac ima otvoren račun.
U nalogu se navode osnovni podaci potrebni za izvršenje plaćanja, kao što su iznos, datum izvršenja i IBAN primaoca, a neophodno je da na računu platioca postoji dovoljno sredstava za izvršenje transakcije.
Pored toga, kada se plaćanja vrše primaocu čiji pružalac platnih usluga nema tehničke mogućnosti da iz IBAN-a izvede identifikacioni kôd banke (BIC kôd), odnosno kada primalac plaćanja ima račun kod pružaoca platnih usluga u zemlji ili teritoriji SEPA van Evropske ekonomske zone – platilac je u obavezi da svojoj banci obezbedi i BIC kôd pružaoca platne usluge kod koje primalac plaćanja ima otvoren račun.
Šta se dešava u slučaju pogrešno popunjenog naloga od strane platioca?
Prilikom sprovođenja transakcija posredstvom SCT platne šeme, ukoliko je nalog za plaćanje pogrešno popunjen – ukoliko su navedeni netačni podaci, ili nedostaju obavezni podaci – banka platioca postupa na sledeće načine:
Odbijanje naloga pre izvršenja transakcije – Ukoliko banka platioca utvrdi da nalog za plaćanje nije ispravan ili nije kompletan pre izvršenja transakcije, nalog će biti odbijen i ne ulazi u SEPA platnu šemu. U navedenom slučaju se transakcija ne izvršava, sredstva neće biti preneta primaocu plaćanja, a platilac – klijent banke dobija obaveštenje o odbijanju, uz navođenje razloga za pomenuto odbijanje.
Povraćaj sredstava nakon izvršenja SCT transfera – Ukoliko pogrešno popunjen nalog za plaćanje formalno prođe inicijalnu obradu od strane banke platioca, ali se naknadno – tokom izvršenja platne transakcije (na primer, prilikom kliringa i poravnanja, ili kod banke primaoca plaćanja) utvrdi greška, može doći do povrata sredstava platiocu, uz naznačen razlog odbijanja naloga, o čemu je platilac blagovremeno obavešten od strane svoje poslovne banke. Bitno je napomenuti da banka platioca može inicirati povraćaj sredstava već izvršenog transfera, međutim banka ne može da garantuje povraćaj pomenutih sredstava i nije odgovorna ukoliko ista ne budu vraćena. Dakle, povraćaj zavisi od banke primaoca plaćanja.
Istovremeno, rezidenti – platioci, odnosno primaoci plaćanja su dužni da prilikom realizacije plaćanja odnosno naplata postupaju u skladu sa propisima o deviznom poslovanju. To znači da je rezident – platilac obavezan da banci uz nalog za plaćanje dostavi i podatak o osnovu plaćanja, kao i dokumentaciju na osnovu koje se plaćanje vrši. Ako je nalog podnet pre dostavljanja dokumentacije, smatra se da je saglasnost za izvršenje plaćanja data onog dana kada banka primi potrebnu dokumentaciju.
Prilikom obavljanja transakcija posredstvom SEPA platnih šema – za platioca i primaoca plaćanja vidljive su samo banke kod kojih oni imaju otvorene račune, a ostali učesnici su deo automatizovanog sistema putem kojeg se vrši prosleđivanje plaćanja i poravnanje u cilju postizanja maksimalne efikasnosti, kao i radi dodatnog olakšavanja i pojednostavljivanja procesa za korisnike finansijskih usluga.
Kada je reč o naplati ostvarenoj posredstvom SCT platne šeme, banka bez odlaganja odmah po prijemu i odobrenju sredstava na računu stavlja ta sredstva na raspolaganje primaocu plaćanja.
Primalac plaćanja je po dobijanju obaveštenja od banke da su sredstva odobrena na njegovom račnu dužan da istog ili najkasnije narednog radnog dana dostavi banci podatke o osnovu naplate, kao i potrebnu dokumentaciju po kojoj se vrši naplata, ukoliko je njeno dostavljanje propisano deviznim propisima.
Vremenski rok realizacije SEPA transakcija
Rok za izvršenje transakcije putem SCT platne šeme je jedan radni dan (T+1) od trenutka kada banka platioca primi uredan i ispravno popunjen nalog za plaćanje. U praksi, to znači da ukoliko platilac dostavi banci nalog za plaćanje pre isteka termina koji je banka odredila za taj radni dan, sredstva će biti preneta na račun primaoca plaćanja najkasnije do kraja narednog radnog dana.
Dakle, ukoliko platilac banci dostavi nalog za plaćanje posle isteka navedenog termina, smatra se da je primljen narednog radnog dana, te se i rok za izvršenje računa od tog trenutka. Pri tom je bitno imati u vidu da pomenuti termin mora biti jasno i blagovremeno saopšten platiocu od strane njegove banke.
Na ovaj način SEPA omogućava predvidive i ujednačene rokove izvršenja plaćanja u svim državama učesnicama, čime se korisnicima finansijskih usluga obezbeđuju veća sigurnost, transparentnost i efikasnost prilikom izvršavanja prekograničnih plaćanja u evrima u okviru SCT platne šeme.
Troškovi izvršenja SEPA transakcija
Kada je reč o naknadama koje domaće banke naplaćuju svojim klijentima za izvršavanje plaćanja u okviru SEPA platnih šema, odnosno u ovom trenutku putem SCT šeme, važno je naglasiti da su one konkurentne u odnosu na zemlje regiona i niže od naknada koje su se ranije naplaćivale za transakcije u evrima sa zemljama članicama SEPA.
Na visinu naknada utiče i činjenica da domaće banke u ovom trenutku učestvuju u SEPA kao indirektni učesnici, što u praksi znači da se transakcije realizuju preko posredničkih (korespondentnih) banaka u inostranstvu koje su direktni učesnici u platnim šemama. Ovaj model poslovanja ima uticaj na ukupne troškove izvršavanja plaćanja.
Pročitajte još:
„S tim u vezi, iako formiranje naknada, shodno postojećem regulatornom okviru, spada u poslovnu politiku svake pojedinačne banke, te da se SEPA okvir u Srbiji nalazi u početnoj fazi primene i da banke postepeno prilagođavaju svoje poslovanje novim evropskim standardima, napominjemo da Narodna banka Srbije kontinuirano prati kretanja u ovoj oblasti i analizira uslove na tržištu platnih usluga, kako bi, u okviru svojih nadležnosti, blagovremeno reagovala ukoliko bi se uočile pojave koje bi mogle imati negativan uticaj na korisnike finansijskih usluga u Srbiji. Na taj način obezbeđuje se praćenje razvoja tržišta i stvaranje uslova za njegovo dalje unapređenje u interesu građana i privrede“, navodi centralna banka.
Kanali plaćanja u Srbiji i SEPA
Kada je reč o realizaciji deviznih platnih transakcija, građanima i privredi je na raspolaganju više kanala koji omogućavaju izvršenje plaćanja prema inostranstvu. Prvobitno, kada je reč o transakcijama sa zemljama članicama SEPA područja – svakako izuzetno značajnu ulogu ima novouvedena SCT šema koja omogućava standardizovano i efikasno izvršavanje plaćanja, uz visok nivo sigurnosti i predvidivosti u pogledu rokova i troškova.
Banke u Srbiji su omogućile sprovođenje transakcija putem SCT šeme od 4. odnosno 5. maja 2026. godine, pri čemu su u obavezi da korisnicima finansijskih usluga iz Srbije ponude plaćanja putem navedene platne šeme – za transakcije koje ispunjavaju uslove njihovog sprovođenja, budući da se u okviru ove platne šeme plaćanja izvršavaju u unapred definisanim rokovima, uz jednostavnu i ujednačenu proceduru obrade, što je čini pogodnom za veliki broj prekograničnih transakcija.
Takođe, u slučajevima kada navedeni kanali nisu primenjivi, plaćanja se mogu realizovati i putem međunarodnih bankarskih mreža, koje omogućavaju globalnu dostupnost platnog prometa, kao što je tehnologija SWIFT.
S druge strane, kada je reč o domaćem platnom prometu u evrima, posebno se izdvaja domaći međubankarski kliring sistem u devizama NBS (međubankarski devizni kliring) koji je NBS uspostavila kao važan deo nacionalne finansijske infrastrukture. Ovaj sistem omogućava da se devizne platne transakcije izvršavaju unutar zemlje između banaka učesnica u navedenom sistemu, čime se obezbeđuje veća efikasnost, kraći rokovi izvršenja i niži troškovi za korisnike.
Izuzetno je relevantno napomenuti da, kada je reč o navedenom kanalu plaćanja, klijenti banaka u toku istog dana mogu izvršavati transakcije za naloge koje navedene banke pošalju do 14.00 časova, uz tarifu koja iznosi svega deset dinara po transakciji za banke u Srbiji – koje ne plaćaju naknadu za novčani priliv.
Imajući u vidu karakteristike pojedinih kanala, kao što su troškovi, brzina izvršenja i stepen automatizacije, poslovne banke su u obavezi da korisnicima finansijskih usluga u Republici Srbiji uvek obezbede informacije o raspoloživim mogućnostima izvršavanja deviznih plaćanja, o rokovima za dostavu ispravnih naloga, kao i da im omoguće izbor rešenja koje najbolje odgovara konkretnoj transakciji. Na taj način se doprinosi većoj transparentnosti, efikasnosti i ukupnom unapređenju korisničkog iskustva u platnom prometu.
Novi broj magazina „Biznis.rs” donosi brojne ekskluzivne poslovne priče, intervjue i dešavanja iz regiona i sveta…
Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.