Manevrisanje na uskom prostoru: da li će kamate nastaviti da rastu?

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas će po treći put ove godine odlučivati o visini referentne kamatne stope (RKS) koja trenutno iznosi 5,5 odsto. Od aprila 2022. godine ključna kamatna stopa povećavana je iz meseca u mesec, ali su aktuelne prognoze kretanja inflacije na globalnom i domaćem nivou povoljnije nego krajem prošle i početkom ove godine.

Međutim, profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić kaže za Biznis.rs da su ti pokazatelji ipak nedovoljno ubedljivi za suštinski zaokret u monetarnoj politici, pa procenjuje da će RKS posle predstojećeg sastanka ostati na istom nivou ili porasti za 0,25 procentnih poena.

Sednica Izvršnog odbora NBS ovog puta je zakazana pre sastanaka Evropske centralne banke i američkog Feda, ali izjave koje su u prethodnim danima davali najviši zvaničnici te dve institucije u najmanju ruku ukazuju da borba protiv inflacije nije završena.

U februaru je inflacija u evrozoni dostigla 8,5 odsto, a predsednica ECB Kristin Lagard izjavila je nedavno da je glavni cilj zatezanja monetarne politike „kroćenje inflacije“, pri čemu je povećanje kamatnih stopa ključno oružje kojim se taj cilj postiže. Lagard je takođe nagovestila da će kamatne stope ECB biti podignute za 0,5 procentnih poena u narednom periodu.

Upravni savet ECB sastaje se, inače, 16. marta, dok će odluka američkog Feda biti poznata 22. marta.

„Rekao bih da naša centralna banka vodi računa o paritetu kamatnih stopa u odnosu na ECB, iako to nije naša zvanična politika, već očuvanje stabilnosti cena. Utoliko će NBS ovoga puta imati teži zadatak, jer neće biti poznate odluke dve najvažnije globalne institucije. Očekujem da će referentna kamatna stopa u Srbiji ostati na istom nivou ili da će porasti za 25 baznih poena“, ocenio je u razgovoru za Biznis.rs profesor Zoran Grubišić, i takvu politiku nazvao „manevrisanjem na uskom prostoru“.

„Ove godine ne treba očekivati pad kamatnih stopa, dakle ne treba se nadati preokretu trenda. U najboljem slučaju ostaće na nekom relativno visokom nivou, koji će zavisiti od toga da li će i koliko biti blagih korekcija naviše“, ocenio je profesor Grubišić.

Guvernerka Jorgovanka Tabaković se u obraćanju tokom Kopaonik biznis foruma takođe osvrnula na tvrdnje da je NBS, kao i druge centralne banke širom sveta, zakasnila sa reakcijom na bujanje inflacije krajem 2021. i početkom 2022. godine.

„Da li smo u Srbiji zakasnili sa reakcijom? Tvrdim da nismo. Naprotiv, reagovali smo među prvima postepenim zaoštravanjem monetarnih uslova još od oktobra 2021. godine. To smo prvo radili povećanjem izvršne repo stope, što je model koji smo omogućili izmenama monetarnog okvira iz decembra 2012. godine“, istakla je Tabaković.

Podsetila je, takođe, da se od aprila prošle godine zaoštravanje uslova sprovodi kontinuiranim povećanjem referentne kamatne stope, koja je do februara 2023. godine povećana sa jedan na 5,5 odsto.

„Odluke smo donosili uvažavajući činjenicu da je inflacija u Srbiji u najvećoj meri uvoznog karaktera, kao i da je reč o faktorima koji dolaze sa strane ponude. Postepenom reakcijom uvažili smo i ciljeve za finansijsku stabilnost i za privredni rast u aktuelnim uslovima, svesni da se inflatorni pritisci ne mogu rešiti u kratkom roku, a da to ne izazove veće makroekonomske poremećaje“, rekla je guvernerka učesnicima Kopaonik biznis foruma.

Inflacija u Srbiji je, inače, u januaru iznosila 15,8 odsto, a Republički zavod za statistiku najavio je da će podatke o kretanju cena u februaru objaviti 13. marta.

„Krajem godine inflacija bi trebalo da bude dvostruko niža nego na njenom početku. Vraćanje inflacije u granice cilja očekujemo sredinom 2024. godine, što je takođe ranije od ocene iz novembarske projekcije“, rekla je Tabaković.