poslovanje neokrnjeno korona krizom, ali prete novi spoljni izazovi

Nacionalni parkovi povećali prihode, na Kopaoniku se sve više ulaže u ekološku zaštitu

AnalizaEkologijaPoslovanjeSrbijaU fokusu

29.7.2022 08:01 Autor: Marko Miladinović 9

Nacionalni parkovi povećali prihode, na Kopaoniku se sve više ulaže u ekološku zaštitu Nacionalni parkovi povećali prihode, na Kopaoniku se sve više ulaže u ekološku zaštitu
Nacionalni parkovi u Srbiji potpadaju pod istu delatnost poslovanja kao i zoološki vrtovi. No, za razliku od zooloških vrtova kojih ima nekoliko u privatnom... Nacionalni parkovi povećali prihode, na Kopaoniku se sve više ulaže u ekološku zaštitu

Nacionalni parkovi u Srbiji potpadaju pod istu delatnost poslovanja kao i zoološki vrtovi. No, za razliku od zooloških vrtova kojih ima nekoliko u privatnom vlasništvu, nacionalnim parkovima se upravlja kroz državna javna preduzeća ili društva sa ograničenom odgovornošću.

U našoj zemlji zvanično postoji sedam nacionalnih parkova (Fruška Gora, Tara, Kopaonik, Đerdap, Kučaj-Beljanica, Stara planina, te Šar-planina na spornoj teritoriji Kosova). Dužnost preduzeća koja njima upravljaju je da obezbeđuju zaštitu njihove prirode i kontrolišu turističke kapacitete.

Za razliku od većine predstavnika turističke industrije – kojoj ovi pravni subjekti delom pripadaju jer generišu dobar deo svojih prihoda upravo od turista – u prvoj godini pandemije korona virusa nacionalni parkovi nastavili su da posluju u plusu.

Na osnovu rezultata iz godišnjih finansijskih izveštaja kojima raspolaže CompanyWall, u 2021. godini svi nacionalni parkovi i parkovi prirode u Srbiji nastavili su da ostvaruju pozitivne finansijske rezultate, s tim da je samo Nacionalni park Tara zabeležio pad prihoda u odnosu na prethodnu godinu (sa 3,38 na 3,22 miliona evra).      

Predrag Šumarac, izvršni direktor za pravne i ekonomske poslove u JP Nacionalni park Kopaonik, ističe u razgovoru za Biznis.rs da je čitava situacija u vezi sa korona krizom u prvoj godini pandemije doprinela da ovo javno preduzeće ostvari bolje poslovne rezultate od očekivanih.

“Imali smo jako veliki broj posetilaca na planini, posebno tokom letnje sezone, tako da se to prelilo indirektno kroz naknade hotelijera i na finansijske rezultate nacionalnog parka”, objašnjava Šumarac.

Foto: TO Raška

Nacionalni park Kopaonik se više od 90 odsto finansira iz sopstvenih aktivnosti, dok preostalih 5-10 procenata dobija iz državnog budžeta, ali isključivo za namensku potrošnju, kao što su monitoring ili zaštita prirode.

“Srećna okolnost je da smo fokusirani na rad na otvorenom, odnosno u prirodi, tako da smo osetili manje negativne efekte nego drugi. Prve godine korone ovde je zaista bio bum što se tiče posetilaca, jer su svi bežali iz gradova u otvoreni prostor. Druge godine, međutim, osetio se pad broja posetilaca međugodišnje (ali ih je i dalje bilo više u odnosu na period pre pandemije), jer su i druge zemlje počele da se otvaraju, pa su turisti imali više opcija pred sobom”, napominje naš sagovornik.

Među glavne zadatke javnog preduzeća koje upravlja nacionalnim parkom spada sprovođenje projekata ekološke zaštite i monitoringa. Šumarac kaže da su poslednjih nekoliko godina izdvajanja za te svrhe značajno porasla. Primera radi, u okviru Nacionalnog parka Kopaonik nalazi se ograđeni deo površine 200 hektara na kome se prehranjuje divljač. Za njihovu ishranu troši se između četiri i pet miliona dinara.

Očuvanje prirodnih odlika dolazi uporedo sa uočavanjem i uklanjanjem bespravno izgrađenih objekata.

“Kada je u pitanju izdavanje građevinskih dozvola u turističkom centru i celom Nacionalnom parku Kopaonik, uloga javnog preduzeća je formalno mala. Dozvole izdaje ministarstvo građevine, ali bespravne gradnje na teritoriji Nacionalnog parka praktično i nema, u pitanju su tek sporadične pojave, po kuća ili dve, i takvi problemi se relativno brzo razrešavaju”, kaže Šumarac.

Na pitanje kakva su mu očekivanja za predstojeću zimsku sezonu zbog pretećih spoljnih kriza, izvršni direktor za pravne i ekonomske poslove u Nacionalnom parku Kopaonik ističe da su se – iako su skijališta, hotelijeri i sam park imali dobit od početka korona krize – u međuvremenu mnoge stvari promenile u poslovanju kada su u pitanju cene, lanci snabdevanja, vremena i periodi isporuka.

“Mi smo generalno uvek optimistični da ćemo dobro poslovati i uspeti da zaštitimo ovaj dragoceni prostor kojim upravljamo tako da ostane budućim generacijama, ali za to nam treba i pomoć drugih, kao i pojačana svest među stanovništvom i samim korisnicima parka“, zaključuje Predrag Šumarac.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...