Naftne kompanije posegle za operativnim rezervama evrodizela

Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo je naftnim kompanijama koje su podnele zahtev korišćenje operativnih rezervi evrodizela kako bi se obezbedilo stabilno snabdevanje domaćeg tržišta.

Odluka je doneta zbog sve složenije situacije na svetskom tržištu, otežanog uvoza, niskog vodostaja reka u regionu i sezonskog rasta tražnje za gorivom, saopštila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

Ona je navela da će korišćenje operativnih rezervi omogućiti naftnim kompanijama da premoste trenutne probleme u snabdevanju i odmah dobiju gorivo koje im je neophodno, bez trošenja državnih rezervi.

Ministarstvo je omogućilo i Naftnoj industriji Srbije (NIS) da, na sopstveni zahtev, svoje operativne rezerve stavi na raspolaganje kompanijama koje imaju veću tražnju za gorivom iz domaće rafinerije usled smanjenog uvoza.

Đedović Handanović je istakla da naftne kompanije trenutno ne mogu u dovoljnoj meri da se oslone na transport Dunavom, železnicom i drumskim saobraćajem kako bi uvezle planirane količine goriva, zbog čega je omogućeno korišćenje dela operativnih rezervi koje su po zakonu obavezne da održavaju.

Operativne rezerve pokrivaju sedam dana potrošnje

U razgovoru za Biznis.rs Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije i nekadašnji većinski vlasnik Nafte AD, ističe da je odluka o korišćenju operativnih rezervi doneta jer su se snabdevači našli u situaciji da ne mogu u potpunosti da obezbede dovoljne količine derivata za tržište.

„Naftne kompanije koje se uglavnom bave prometom derivata imaju zakonsku obavezu da drže određene rezerve koje ne smeju da troše bez odobrenja Vlade. Sada je omogućeno da posegnu za tim zalihama kako bi nadomestile probleme u snabdevanju“, kaže Atanacković.

Prema njegovim rečima, količina operativnih rezervi određuje se prema obimu prometa iz prethodne godine, a kompanije su obavezne da imaju zalihe dovoljne za pokrivanje sedam dana potrošnje.

„Kada je uredba doneta, ta obaveza je počela sa šest dana rezervi, zatim je povećana na sedam dana, a cilj je da do 2028. godine kompanije imaju rezerve za deset dana potrošnje“, navodi Atanacković.

On dodaje da se ove rezerve odnose na sve derivate sa kojima kompanije posluju, ali da su za tržište najznačajniji benzin i dizel gorivo.

Stabilan rad NIS-a ključan za tržište

Operativna licenca Naftnoj industriji Srbije ističe 31. jula, a Atanacković napominje da je za snabdevanje domaćeg tržišta ključno da NIS nastavi sa radom.

“Pretpostavljam da NIS ima ne samo ove zaključane rezerve, već i rezerve za slučaj da dođe do ukidanja licenci”, dodaje on.

Naftne kompanije koje posluju u Srbiji derivate nabavljaju ili kupovinom od NIS-a, čija rafinerija u Pančevu pokriva oko 80 odsto domaće potrošnje, ili direktnim uvozom iz rafinerija u regionu.

Atanacković kaže da su već sada su vidljivi problemi kod otežanog dopremanja goriva do Srbije.

„Kompanije koje uvoze derivate mimo NIS-a deo svojih količina dopremaju iz Grčke ili rečnim putem Dunavom. Međutim, zbog niskog vodostaja kapacitet tog transporta sada je značajno smanjen. Barže mogu da plove, ali ne mogu da budu potpuno natovarene, pa umesto pune količine stiže znatno manje derivata“, objašnjava naš sagovornik.

Alternativni vidovi transporta, poput železnice i drumskog saobraćaja, mogu da pomognu, ali ne mogu u potpunosti da zamene rečni transport zbog ograničenih kapaciteta.

„Železnički transport može da ublaži problem, ali količine koje se tako mogu dopremiti nisu dovoljne da potpuno nadomeste ono što dolazi Dunavom“, kaže on.

Zbog toga je ključno da NIS nastavi da radi. Ako bi došlo do situacije da kompanija ne može da uvozi sirovu naftu i obustavi preradu u Rafineriji Pančevo, Srbija bi bila u ozbiljnom problemu sa snabdevanjem, upozorava on.

Kako objašnjava, kompanije koje nisu povezane sa NIS-om trenutno pokrivaju deo tržišta kroz uvoz, ali ne bi mogle same da nadomeste kompletne potrebe zemlje.

„One zadovoljavaju otprilike 20 do 30 odsto potreba Srbije i delova Bosne i Hercegovine gde posluju njihove benzinske stanice. Međutim, ukoliko bi NIS prestao da proizvodi, ne bismo mogli da obezbedimo dovoljne količine derivata samo iz uvoza“, kaže Atanacković.

Smanjenje akciza ublažava udar na potrošače, ali ima cenu za budžet

Govoreći o odluci države da smanji akcize na naftne derivate za 20 odsto, Atanacković navodi da je to zakonski predviđena mera koja može brzo da ublaži rast cena goriva.

„Smanjenje akciza pomaže da cena na pumpama ne poraste u punom iznosu koji bi zahtevali rast cene sirove nafte, transport i ostali troškovi. Međutim, to istovremeno znači i manji prihod za državni budžet koji država mora da nadoknadi zaduživanjem ili na neki drugi način“, objašnjava on.

Atanacković ocenjuje da Srbija, uprkos relativno visokim akcizama, i dalje ima konkurentne cene goriva u poređenju sa većim delom Evrope.

Kako navodi, u regionu je gorivo jeftinije samo u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji, dok je u Hrvatskoj benzin neznatno jeftiniji zahvaljujući državnim merama.

„U Nemačkoj je prosečna cena dizela oko 2,35 evra po litru, dok je u Srbiji oko 1,90 evra. To znači da je dizel u Nemačkoj skuplji za oko 40 do 50 dinara po litru“, ističe Atanacković.

Cene nafte zavise od geopolitičkih rizika

Kada je reč o kretanju cena sirove nafte na svetskom tržištu, Atanacković ocenjuje da je najveća neizvesnost vezana za ratne sukobe i geopolitičke okolnosti.

„U prethodnim mesecima cena nafte je najviše zavisila od toga kakve će poruke dolaziti od predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Bilo je procena da bi cena mogla da dostigne 150 dolara po barelu, a sada smo bliže nivou od 100 dolara, što je i dalje visoko u odnosu na raniji period“, navodi on.

Dodatni rizik predstavljaju oštećenja energetske infrastrukture i mogućnost poremećaja u transportu kroz ključne pomorske pravce. „Sve dok postoje ratni rizici i mogućnost novih poremećaja u snabdevanju, teško je davati pouzdane prognoze”, zaključuje Atanacković.